Љубомир Јовић: Настајање новог животног доба – Свевишњи или Дарвин?

Поделите:

Све што наука не може да објасни остаје нам решење које приписујемо Ствараоцу-Господу. То је посебно постало актуелно у области образовања када је у питању изучавање Дарвинове теорије еволуције о постанку и развоју живог света (Чарлс Дарвин,енглески научник, 1809-1882.). О томе нас, у неколико скорашњих чланака, обавештава лист „Политика“. Чини се да на питање еволутивног развоја света нема коначног одговора, јер су мишљења опречна. Потписани није позван да се о томе, ни случајно изјашњава, али у овом напису „потеже“ неколико кнстатација и питања, која могу бити и предмет, макер узгредно, наведене „еволуције“. Ово првенствено, и нарочито, с тога што су за њих заинтересовани и обични људи, не само пензионери, који траже одговоре и решења, и стално их интересују и опседају мисли о њима.

Ево неколико речи о наведеном

По свом мишљењу позне пензионерске године више не треба називати „треће доба“ живота. Kако напредује медицина и успешно лечење, време пензионера дуже траје, њихов живот осваја, „четврто животно доба“. Наиме садашња медицинска наука и успешна пракса „ујединила“ је народне лекове, савремену медицину и нове и делотворне методе и начине лечења који имају осетног успеха у , „продужетку“ здравља и живота људи.

Успеси медицине, до сада,огледају се не само у лечењу обољења већ нарочито у замени органа (што је у ранија времена било незамисливо), које дају одличне резултате продужавајући живот. Овде посебно помињемо замену срца, као једног од најважнијег органа човека. Без његовог рада нема живота. Замени се срце и човек живи и то знатан број година од тренутка уградње новог срца. И многи други органи се замењују. Не баш сви, јер на том успешном путу има још, за сада, незаменљивих органа, односно отклањања болесних делова.

Можда се може очекивати да ће, временом-које се не може реално пероценити, сви људски органи „материјални“ (мишићни и коштани) моћи да замене. Али органи чија структура није „материјална“ већ, према верским убеђењима, изданак Божијег дара односно духовности – неће, верујем, моћи. Јер су такви органи стваралаштво Господа, а не ни еволуције ни човека. Произилази већ речено: човечији органи, чији је састав материјалне природе могу се замењивати,а органи чије је састав и изданак Божјег духа, изгледа – не.

Али пре тога, у вези замене срца, оправдано се постављају следећа питања. Неспорно је да без срца и његове функције нема живота. Оправдано се може рећи да је срце животворни механизам. И то материјални и заменљив новим здравим, када замењено срце оболи и не може да обавља животворну функцију и замењује се здравим, другим. Али, није само то његова функција. Народ, без изузетка, а посебно песници, тврде да је срце „извор“ и стециште људских особености и бројних карактеристика.О томе ћу рећи неколико речи, што је искључиво резултат мог „размишљања“, без икаквог ослонца на науку.

Пре свега неспорна је, као што рекох, главна особеност срца животворност. Спорне су његове друге особености. На пример: осећајност, душевност и друге бројне врлине али и мане људске. Шта бива са њима. Да ли „одлазе“ са болесним срцем или биваји „задржани“ прелазећи у ново здраво срце.
Можда се поменуте особености и људске карактеристике, којима народ приписује срцу, и не налазе у срцу (које се замењује), већ је његово станиште и извориште у крви, па људске особености остају у човеку, без обзира на замењено срце. За сада, колико је мени знано, медицинска наука се није изјашњавала или су таква истраживања мени непозната, па је то питање сувишно или чак „бесмислено“. Али радозналост о томе не мирује. Ако би особености људске биле у људској крви, а она се може заменити,делимично и потпуно, што често бива,могло би се очекивати да се и људска својства мењају. То би за људске особине а нарочито за негативна својства било непроцењиво (завист, пакост, мржња, подлост, дрскост, обесност, заосталост, ограниченост, настраност, лудост и друге негативне и болесне-неизлечиве мане), јер би се помоћу проверено „добре“ крви, наведене карактеристике људске мењале односно побољшавале на боље а можда и потпуно постале примерне и узорне,а оне лоше искорениле. Да ли то бива?Очигледно доказа нема. Ипак, само је сигурно и у пракси доказано, да је срце животворни орган човека а остало наведено само нереална предпоставка и „замишљена“ жеља.

Па где су људска својства и карактерне особине? У срцуи и крви нису! Па где су? У којем органу човека се налазе и како су настале?
Да ли је њихово станиште у људском разуму и души. Оба појма су „позната“ човеку, јер их у говору употребљава и као „разуме“ њихово значење. Посебно ти појмови ( разум и душа) су познати књжевницима, а међу њима нарочито песницима.Kод њих је, примера ради, појам осећајност највише употребљавана и коришћена у песмама и она произилази из човечије душе и разума. А шта је душа? Народ каже: „добра душа“, „префињена душа“, „осећајна душа“. Или „душа од човека“. Рекло би се да ове речи имају значења доброте, честитости, најбољих људских врлина. А значењу појма „разум“ народ даје ове особености: разборитост, оштроумност, здрава памет.

Изгледа да је религија као „Божја наука“, која је садржана у Библији-Божјој књизи, дала могући одговор где су „настањене“ људска својства и карактерне особине: Све је у Божјем Духу.Све оне налазе се и произилазе из тог Божијег Духа. А, шта је са Дарвином теоријом – постепени развој света и свега (еволутивна теорија), која се као наука супротставља религијској „науци“. Ни у једном ни о другом питању односно проблему овде се неће говорити, јер су она предмет о којима се могу изјашњавати само људи које зовемо врхунски научници и мислиоци. Овде ћу, ипак, нешто рећи о појму осећајности и то делимично, јер је тај појам сложен и чине га многи „елементи“, од којих ја помињем само обдареност и таленат.
Овде ћемо покушати да укажемо, према нашем осећају и знању, на неке карактеристике осећајности кроз његове наведене елементе обдареност и таленат. Најподесније ми је њих исказати код обдарених свирача, певача и грача, који су ми још од малена познати и својим особеностима ушли у срце и освојили душу.

Шта је то обдареност и таленат и које су њихове карактеристике, прецизан одговор није потпуно дат ни од науке. А и да наука има одговора, обичан човек то не би ни разумео. Наиме то што „засеца“ и „извире“ из људских гена и људског ума, или из срца и душе, обичан човек још није дорастао да схвати, па би тај пут ка том сазнању могао означити, како је народ већ, за таква сазнања рекао: „Kљуца пиле у гвоздене виле“.

Извориште осећајности и његових најизразиитијих елемената, обдареност и таленат, могло би се означити генетским, које схватамо као урођена својства. Та генетска особеност манифестује се у духу људском, умности односно човековој свести. Треба рећи да та генетска особина, понекад достиже стање посебне надахнутости, коју народ разуме као појам усхићења.Иначе, стање човековог надахнућа карактерише нарочито уметничко стваралаштво, под којим се може означити и највиши степен певања,свирања и музике о којима је реч.
Осећајност, обдареност и таленат у уметничком стваралаштву доживљавају се као радост и срећа, не само њих као актера наведених делатности (певање, свирање, игра), већ и њихових обожавалаца. И код једних и код других преовлађује блаженство и занос, које ствара мелодија, ритам, звук.То је доживљавање младости и душевности. Такође, радости и љубави и свега што човек може доживети у заносу и усхићењу, што човека чини срећним и поносним бићем.

О свему овоме, али о наведеним појмовима (разборитост, оштроумност, здрава памет) које помињемо и понешто „знамо“ о њима, у раној младости, у зрелом добу и каснијем животу, манифестује се преко сећања и у „четвртом“ животном добу, и чини човека срећним и радосним, у могућој мери. Али недовољног значења и разумевања. Наравно све се ово односи не сам на уметвичко већ и духовно стваралаштво у целини.
Kао што се из изложеног „види“ прецизног одговора на овде постојећа питања нема, ваљало би чути и друге, знатно позваније да о њима изложе своја мишљења.

Љубомир Јовић

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *