Милош Дојчиновић: Сви смо ми помало Кристијан Штрахе

Поделите:

Свесни смо да је последњих година Европска Унија, бирократска творевина која систематски гуши аутохтоност и аутентичност европских народа понаособ. Велика Британија је опозвала чланство, Француска је била на дохвату руке док и остале цивилизације полако али сигурно,  развијају концепт своје националне независности. Напуштања једног идеолошког концепта који својим механизмима уништава традиционалне вредности потурајући им новокомпоноване, оличене у такозваним ,,људским слободама и правима грађана“. Све у циљу угњетавања радничке класе, која је вазда била и биће, главни непријатељ светског па и европског капитализма.

У мору Европских бирократа и званичника, који упркос усталасаној европској демокрацији, покушавају одбранити идеју ,,заједнице европских држава“, издваја се и  један аустријски политичар који је свестан да најстарији континент путује странпутицом уколико на време не напусти ЕУ воз, који води путем без повратка. Или главом без политичког обзира.

Сложићемо се да већина српског становништва мисли све оно што на јавним расправама, Хајнс Кристијан Штрахе и усмено саопштава. Иначе, лидер Слободарске партије Аустрије, која је на изборима за Европски парламент заједно са осталим анти-ЕУ странкама освојила близу четрдесет посто гласова, од којих она сама деветнаест процената.

Хајнц Кристијан Штрахе којег многи европски медији по директиви називају ,,ултра-десничаром“ или ,,нацистом“ је можда тренутно и најјачи кец у рукаву, српске спољне политике према Европи. Из његовог политичког штаба редовно се саопштава подршка Србији и осуда због неправедне политике коју су западне земље спроводиле у протеклих неколико деценија над нашим народом. Тако је на тринаестогодишњицу прогона Срба са Косова и Метохије, Штрахе изјавио, да неправда над Србима мора бити исправљена а починиоци кажњени.

Он је то етничко чишћење такође окарактерисао као систематски прогон хришћана и да ЕУ са великом толеранцијом гледа на такве догађаје, посебице јер њени представници подржавају радикално исламистичке снаге на Блиском истоку.

Пре неколико дана, Црна Гора је ратификовала документ у којем је потписала своју војну окупацију НАТО трупама. Једине две преостале земље у којима још увек није инсталиран у потпуности војни систем атлантистичке машинерије су Република Србија и БиХ, у којој се јасно наглашава Република Српска и њену антипатију према овом војном савезу.

Кроз Аустрију је био најављен пролазак велике количине војних возила НАТО, а Кристијан Штрахе је упутио опречне изјаве да то није мисија Уједињених Нација већ реметилачки фактор који исмева војну неутралност Аустрије и тиме провоцира Русију.

Са друге стране, председник Слободарске партије већ годинама развија пријатељски дијалог са Србима са друге стране Дрине те је дао пуну подршку референдуму у Републици Српској, јер како је сматрао, крајње је било време да се народима у Босни пружи могућност избора у доношењу одлука о сопственој будућности.

Постоји читав низ политичких активности овог политичара које доказују да је он у својој суштини антиглобалиста. Први човек ФПО-а је позитивно реаговао на одлику америчког председника да САД иступи из Париског споразума о фамозној борби против климатских промена. Поводом терористичких напада у Манчестеру, инсистирао је да се повратници који  су се борили на страни снага Исламске државе, депортују у посебне казнено-поправне установе. Критиковао је глобални тренд Европске Уније око асимилације азиланата, сматра да се ЕУ мора реформисати и да ће увођење санкција према Руској Федерацији донети већу економску штету него корист.

Његова политичка схватања треба извући из саме историје Слободарске партије која је утемељена на идејама национализма и елемената либерализма.

Колика је пријатељска политика ове партије према нашој земљи, говори и чињеница да је потпредседник Слободарске партије и бивши кандидат за председника, Норберт Хофер, изрекао неизрециве и непојмљиве ствари за западну политику. Да Дејтонски споразум потврђује легитимитет и легалност Републике Српске и да је према међународном праву, Косово и Метохија саставни део Србије.

Такође, Слободарци су изгласали првог српског посланика у Скупштини Беча. Рођени Крагујевчанин, Немања Дамњановић као одборник ФПО и високорангирани на листи странке, успео је да седне у парлемент, као ,,представник за Аустријанце са српским коренима“.

Излазак Велике Британије из Уније, представља тежак ударац прогресивној политици садашње Европе али то још увек није запечатило њен крај. Модерна десница полако јача у свим сферама политичког живота на старом континенту, пре свега у Аустрији чији народ полако али сигурно, све више и више схвата, да је проблем у корпорацијском капитализму а не у ,,екстремном национализму или шовинизму“ са којим их неко насилно етикетира.

На нашим је властима одговорност и обавеза да ли ће сарађивати са оним партијама у иностранству које имају отворено пријатељске ставове према нашој земљи или ће пак допустити да Штрахе и његова странка ,,буду већи Срби од самих Срба“, односно од нас самих.

Лобирање за националне интересе је током историје било легитимно средство и инструмент којим су се пре свега руководиле најјаче државе па и оне слабије.

Србија треба да концентрише своју спољну политику ка оним циљевима који су засигурно у њеном најбољем интересу и да одржава контакте и односе са онима као што су Штрахе и његове Слободарске идеје.

Пре свега јер са садашњом Аустријом имамо много тога заједничког, пре свега по питању нашег становништва које је у тој земљи после самих Аустријанаца најбројније.

За шта  постоје и услови и правна могућност, да ће наш народ можда у скоријој будућности стећи право националне мањине у овој западној држави.

Милош Дојчиновић

Видовдан

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *