Порука Десанке Максимовић коју и дан-данас треба понављати деци

Поделите:

Поезија Десанке Максимовић је пуна љубави и позива људима да буду добри и племенити и да поштују друге људе, међутим, никако не треба заборавити њену поруку будућим генерацијама.
Песникиња је у једном интервјуу на телевизији одговорила новинарки које су то најглавније поруке младим нараштајима, а њене речи ођекују и данас.

„Прво бих молила оне који су се тек родили и тек почели да расту да гледају да буду здрави. Порука прва да се сачува здравље.

Друга би порука била да се стекне што више знања, да се има радозналости за сав живот око себе, и опипљив и видљив и психички. Да се сазна шта је било пре нас, дакле пре тог детета, па према томе да се управља шта ће после бити.

Па бих поручила да наравно воле цео свет, све људе, али понајвише да воле своју домовину, да се сећају увек ко је за ту домовину умро, ко је све изгинуо и да не можемо ми њу харчити онако како је нама воља, него отприлике према идејама оних који су за њу умирали.

Рекох ли знања много да стекну, да читају пуно. Свака књига доноси једну нову област знања. Па забога, ова једна шетња по овој порти и мени самој која сам петсто пута овде била донела је нека знања, а камоли детету.

„Све чега се дотакнемо и што погледамо, доноси нам знања, али ја само младе људе опомињем. Ја сам се старала да тако радим, не знам јесам ли успела, други ће о томе казати“, речи су Десанке Максимовић које родитељима и дан-данас служе као смерница.

Иако песникиња и њен супруг нису имали деце, ова порука показује да јој родитељски приступ уопште није био стран и утолико је значајнија.

Kао најстарија у родитељској кући, одгајила је бројну браћу и сестре. Бринула се о њима све док нису постали своји људи. Тако је проживела осећај материнства.- Kасније, у браку, мој стваралачки рад ме целу испуњавао. Kада бих написала једну песму, као да сам три детета родила. Толико бих се истрошила. Ја сам се сва давала – испричала је једном приликом Десанка Максимовић.

Десанка Максимовић је за живота објавила око педесет књига поезије, песама и прозе за децу и омладину, приповедачке, романсијерске и путописне прозе. Своје прве песме је објавила давне 1920. године у часопису „Мисао“.

Након што је чула за стрељање ђака у Kрагујевцу 1941., песникиња је написала једну од својих најпознатијих песама „Kрвава бајка“, која сведочи о терору окупатора над недужним народом у Другом светском рату и објављена је тек после рата.

 

 

Ноизз

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *