Позиви од којих добијамо нервни слом

Поделите:

– Kоји витамин се налази у лимуну
– Це.

– Честитам, добили сте јастук, ваучер за Сокобању, уређај за пречишћавање ваздуха, воде… Само треба да урадите следеће…

Овако отприлике изгледају позиви од којих се већини грађана диже коса на глави. Док размишљате како да се отресете досадног телетрговца који покушава да вам прода нешто, питате се откуд му ваш број. Вероватно сте му га нехотице дали кад сте нешто куповали, али не мора да значи, можда су вас нашли у именику, кад су заређали по кућама, штоно кажу.

Упркос малтретирању који ти позиви представљају мало људи се одлучује да им се супротстави на прави начин. Према подацима Сектора за заштиту потрошача при Министарству трговине током 2016. године забележено је само 33 приговора потрошача који се односе на насртљиву пословну праксу што представља 0,2 % у односу на укупан број приговора потрошача.

Старији некад нешто и купе, а није им проблем ни да залупе слушалицу, док млађи имају своје технике избегавања. Kо ће да се бакће и пријављује, кад је лакше мазохистички трпети телефонску тортуру.

– Највише ме зову из једне радње и осигуравајућих кућа. У тој радњи сам неком приликом нешто купила, па им је то ваљда разлог да ме редовно смарају за све и свашта. Са осигуравајућим кућама никад нисам имала никаква посла, али ипак зову. Највећи хит ми је кад питају колико имам година и ја кажем 30 и они кажу: „Време је да размишљате о старости и болестима које долазе…“ Мош’ мислити – прича Београђанка Наталија Нарковић која мучи муку са досадним позивима.

Раније су је звали бар једном недељно, а онда је њихове бројеве меморисала под “не јављај се”. Kад не дигне слушалицу неколико пута, примире се неко време, па онда опет крену. Често је позову и са неког другог броја, па се зезне и одговори, објашњава нам уз кисели осмех.

– Већ дуже време им одмах на почетку разговора кажем да немам времена и нисам заинтересована за производ који ми нуде. Ако баш баш буду упорни и не одреагују на то што сам им рекла онда их питам шта им тачно није јасно кад кажем да нисам заинтересована за њихову понуду. Раније сам их слушала до краја излагања и измишљала разне изговоре зашто баш у том тренутку нисам заинтересована за то што ми нуде, али сада више заиста немам стрпљења – каже Наталија.

Међутим, шта да раде људи који нису овако вешти и издржљиви као Наталија и којима се неретко дешава да их продавци обрлате да купе нешто што им ама баш не треба.

Закон о заштити потрошача прописује да је забрањено непосредно оглашавање телефоном, факсом или електронском поштом без претходног пристанка потрошача, кажу у Националној организацији потрошача Србије.

– Ако је потрошач изричито пристао на оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом или другим средствима комуникације на даљину, трговац је дужан да пре него што учини оглашавање одређене робе или услуге, на јасан и недвосмислен начин, на српском језику, обавести потрошача о комерцијалној сврси активности – објашњава Никица Јовановић из НОПС-а.

У противном потрошачима су на располагању разни механизми заштите. Свако поновно обраћање трговца, а након што је потрошач у претходном разговору или на неки други недвосмислени начин јасно ставио до знања да не жели да купи одређени производ односно да не жели да убудуће буде контактиран, сматра се непоштеном пословном праксом у виду насртљиве пословне праксе трговца, кажу у Сектору за заштиту потрошача.

Законом о заштити потрошача је прописано да ће се новчаном казном у износу од 300.000 до 2.000.000 динара казнити за прекршај правно лице ако обавља насртљиву пословну праксу.

– Потрошачи могу да се осим надлежној инспекцији, у циљу пружања савета и помоћи обрате и регионалним саветовалиштима за потрошаче, а чији се контакт подаци налазе на званичној интернет страници Министарства трговине, туризма и телекомуникација, у рубрици информације, одељак: заштита потрошача. Даље, потрошачи свој приговор могу упутити и електронски, преко Националног регистра потрошачких приговора (НРПП), који је такође доступан на званичној интернет страници овог министарства – рекли су нам у Сектору за заштиту потрошача.

Оно на шта нико није могао да нам одговори је када ће и да ли ће Србија попут Хрватске да уведе посебан регистар у који ће грађани који не желе да примају позиве и поруке у маркетиншке и комерцијалне сврхе моћи да упишу свој број. Тамо су трговци у обавези да провере да ли је неки број у регистру пре него што одлуче да га контактирају.

 

 

Ноизз

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *