Бисерко: Русија инспирише српску елиту да је могућ другачији светски поредак

Поделите:

Србија је у сложеној ситуацији и њена позиција зависиће од мноштва фактора, речено је данас у Београду на округлом столу „Русија, Србија и Западни Балкан“.

Директор Форума за етничке односе Душан Јањић рекао је на том скупу у београдском Медија центру да Србија за велике силе није самостални фактор или атрактивно тржиште, већ део ширег пакета нерешених проблема, у којем су и БиХ и Косово, због чега Србија „мора много тога да испоручи“.

„Оно што се деси у Србији, добрим делом одлучује шта ће се догодити у окружењу, али и зависи од онога што ће се десити на Косову“, навео је Јањић.

Директорка Хелсиншког одбора за људска права Соња Бисерко рекла је за агенцију Бета да је основна слабост српских елита њихова неспособност да испоруче грађанима резултате који се од њих очекују, а Русија то користи за остваривање својих интереса.

„Русија инспирише српску елиту да је могућ другачији светски поредак, поручује Србији да ЕУ није у њеном интересу, и да је ‘Велика Албанија’ реална претња, учествује у ревизији историје Србије, на основу чега се ствара утисак да је целог 20. века била заштитница Србије“, навела је Бисерко.

Она је додала да су руске активности у Србији велике и да је важно да се разјасни „шта Руси раде на дневном нивоу у Србији“.

Директор Центра за регионализам Александар Попов рекао је за агенцију Бета да ће позиција Србије зависити од глобалних кретања, али да би недавна изјава америчког амбасадора у Србији Кајла Скота о карактеру Руско-српског хуманитарног центра у Нишу могла да буде знак да се „прича диже на виши ниво“.

„Ако би Руси (у нишком Центру) добили дипломатски статус, какав има НАТО, то би изазвало незадовољство САД и ЕУ, и могло би да води ка томе да се од Србије тражи да усклади своју спољну политику с ЕУ“, рекао је Попов.

Он је додао да се ни ЕУ није консолидовала и још трага за самом собом, да постоји конфузија око будуће политике председника САД Доналда Трампа, да је на Балкану стање турбулентно, и да ће од развоја свих тих ситуација зависити и позиција Србије.

Координатор Форума за етничке односе Ненад Ђурђевић рекао је да четири центра моћи која делују на Балкану САД, ЕУ, Русија и Кина, имају различите интересе и воде другачије политике према земљама Западног Балкана што потврђује и јучерашња изјава руског аналитичара Станислава Бишока да Русија неће више имати савезника у региону ако се Србија придружи западном блоку.

Ђурђевић је рекао да је постојала „синергија између гледања на кризу у Македонији из Србије и званичне Русије“ и да се та криза у Србији посматрала „кроз могућност доласка албанских партија на власт које ће спровођењем ‘Тиранске платформе’ потпуно дестабилизовати Македонију“.

Професор и бивши начелник Генералштаба Бранко Крга рекао је за агенцију Бета да је пут Србије ка ЕУ, уз очување војне неутралности, добар модел и „примерена опција“ за Србију, и да у Унији има земаља које нису у НАТО.

„Србија је у доста сложеној ситуацији и било која нагла промена те оријентације могла би да има последице и на безбедност земље и на међународни положај Србије“, рекао је Крга.

Аналитичар из Скопља Сашо Орданоски рекао је да у Македонији постоји консензус о уласку те земље у ЕУ и НАТО и да ће то стабилизовати цео регион.

„Погрешно је посматрање Македоније само кроз призму албанског питања, јер оно не пружа тачан поглед на ствари које се дешавају у Скопљу, где нико озбиљан не прича о ‘Великој Албанији'“, рекао је Орданоски.

Душан Јањић је казао да сматра да је „Македонија нестабилна, али одржива структура. Кажу да се Црна Гора спасла у два минута до 12, уласком у НАТО, а сада се очекује да главни притисак буде на Србији“.

Говорећи о проблему идентитета, Јањић је рекао да „модел етно-националних држава“ не може да реши проблеме и да су потребне реформе и ефикасна економија, а не популизам који нуде политичке елите.

Он је додао да је врло опасно не видети снагу религијског екстремизма, који је нашао плодно тло у овом региону због нерешених идентитетских питања, односно непостојања јасног одговора на питање „шта сам ја“ и „који је мој идентитет“.

Члан председништва Савета за међународне односе при Председништву Русије Антонијевич Безпаљко Богдан рекао је да се на примеру Украјине најбоље види утицај историјског памћења на политику и да је оно најјаче оружје за дезинтеграцију држава.

Богдан је говорио о ревизији историјских догађаја у украјинским медијима и уџбеницима, чији је циљ, како је рекао, била изградња украјинског идентитета и додао да су ударна снага „Евромајдана“ били млади људи, који су одрасли на уџбеницима које су писали украјински емигранти у Канади.

Бета

Поделите:
2 replies
  1. Srboljub
    Srboljub says:

    O cemu ovi kevcu godinama.Srbija u Nato,da se kurci i sepuri pred brcom Rusima,.Zar se oni nadaju pobedi u sutrasnjem sukobu sa Rusijom,pa bi i Srbija trebalo da bude na strani pobednika.Nebilo je (Srbije)kada bi se tako nesto zbilo,sto bi fakticki bilo,jer sa punim pravom bi je Rusi trebali da je sprze pre bilo kojeg neprijatelja.

    Одговори
  2. Комнен Коља Сератлић
    Комнен Коља Сератлић says:

    Молим већ годинама уреднике Видовдана да не објављују Соњу Би(серко), односно њене „велике научне мисли“ „…шта Руси раде на дневном нивоу у Србији“. Шта Руси раде, пита се Соња Бисерко и упзорава (критикује, пљује) Србију и српску елиту. Поред свих ових учесника на округлом столу, ставили сте слику ове несрећнице, која нешто лапрда. Лако је њој, нема ни кучета ни мачета, није је брига шта ради, нема мужа и дјецу, а зна се зашто. Та усташица гази већ годинама по Србији и Србима. Пљује Србе у сред Беогрда и нико је не смије да је протјера. Свједочила је против Срба на Суду у Хагу, доказивала је да смо геноцидан народ, примила је навише хрватско одликовање и разна друга одликовања. Добро, зашто јој све то праштамо, господо. Увијек се тако понашала и док је радила у МСП-у , знам све њене бисере у МСП-у, радила је у Кабинету Б. Лончара (у МСП је ушла као кћер шифранта, који је отишао у пензију- Ктват, био је партизан и условио је одлсзак у пензију да му приме кћер у дипломатску службу).

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *