Гасни рат Русије и САД за Европу

Поделите:

Eвропа бира своје енергетске партнере, не бира јој их Америка. То је оно што званичном Вашингтону данас поручују владе у Бечу и Берлину у најновијој фази заоштравања трансатлантских односа.

Повод за неуобичајено оштро обраћање Аустрије и Немачке Америци јесте одлука Сената САД да великом већином гласова (98 од 100) у четвртак одобри нови пакет санкција против Русије, поводом наводног мешања Москве у новембарске изборе за Белу кућу.

Окосница нових антируских санкција Америке јесте намера Вашингтона да убудуће оштро кажњава фирме које сарађују са руским енерго-компанијама, као и све актере изградње „Северног тока 2” –  подводног гасовода којим би природни гас из Русије стизао у Немачку цевоводом подно Балтичког мора (искључујући тиме Украјину из центра саге о снабдевању Западне Европе).

Бурни отпор овој америчкој намери сместа су изразили аустријски канцелар Кристијан Керн и немачки министар иностраних послова Зигмар Габријел у заједничком саопштењу у четвртак.

„Снабдевање енергијом Европе је ствар Европе, а не Сједињених Америчких Држава. Не можемо прихватити претње нелегалним екстратериторијалним санкцијама против европских компанија које учествују у развоју енергетског снабдевања Европе. Иза тих санкција стоји намера Вашингтона да обезбеди нове послове америчким нафташким и компанијама које производе гас науштрб других”, стоји у саопштењу Керна и Габријела.

Аустријски канцелар и немачки шеф дипломатије оценили су још да Вашингтон врши нови „политички притисак” на Европу и њене стратешке интересе.

„Претња да ће немачке, аустријске и друге европске компаније бити изложене санкцијама на америчком тржишту само зато што учествују у гасним пројектима попут ’Северног тока 2’ заједно са Русијом или их финансирају додају апсолутно нови изузетно негативни аспект односима између САД и Европе”, оценили су Керн и Габријел.

Након вести о одлуци Сената, акције европских фирми „Шела”, ОМВ-а, „Енгија”, немачких као што су „Унипер” и „Винтершал” пале су на Волстриту.

У међувремену, немачка канцеларка Ангела Меркел изразила је забринутост предлогом из Вашингтона да се убудуће кажњавају сви који учествују у инвестирању, продаји, изнајмљивању или обезбеђивању „роба, услуга, технологија, информација или подршке” пројектима чији је циљ извоз енергије из Русије.

„То се не сме догодити. Ми смо генерално против санкција са екстратериторијалним ефектима, што значи са последицама по треће земље”, упозорио је Штефен Зајберт, портпарол владе у Берлину. Зајберт је одлуку америчког Сената назвао „чудном”.

Да ли је Вашингтон стварно одлучио да свим средствима прокрчи пут америчким произвођачима течног природног гаса (ЛНГ) на тржиште Европе, где руски „Гаспром” купцима обезбеђује трећину те стратешке сировине и намерава да удвостручи испоруке већ од 2019 (када по плановима треба да проради „Северни ток 2”), за сада је неизвесно.

Сигурно је ипак, да је први карго америчког ЛНГ почетком јуна стигао у Пољску, што је премијерка Бета Шидло назвала „историјским тренутком”.

„Данас Пољска може рећи да је безбедна и суверена држава”, изјавила је Бета Шидло након што је танкер „Чисти океан” из америчке фирме „Шенијер енерџи” допловио у Пољску. Колико лане, Пољска је од „Гаспрома” набављала 89 одсто гаса за националне потребе. Готово истовремено у Ротердам је стигла прва испорука америчког гаса намењена холандским купцима, након пролећне доставе сировине купцима у Шпанији, Португалији, Италији и Турској.

Иначе, Вашингтон је фебруара 2016. одобрио домаћим произвођачима извоз након вишедеценијске забране. Из САД прве испоруке ЛНГ биле су усмерене према Латинској Америци и Средњем истоку. Затим су тамошњи произвођачи увидели да је у последњих 15 месеци тек 17 одсто америчког ЛНГ продато у, географски веома блиској, Европи.

„Након Јужне Америке, Европа је следећа најјефтинија дестинација за амерички извоз, што се трошкова превоза тиче. Како Американци производе све више гаса за извоз, лако би могли да га усмере ка Европи или да настоје да истисну карго који у ЕУ стиже из других крајева света”, енерго-консултантска фирма „Тимера” у лондонском Ситију процењује за агенцију Блумберг.

Текући снабдевачи Европе гасом – руски „Гаспром”, норвешке енерго-компаније, произвођачи из области Каспијског језера, Катар (који је у ЕУ до јуче допремао 23 одсто свог извоза), Алжир и други – свесни су амбиција конкуренције са оне стране Атлантика, као и чињенице да је америчка сировина за сада осетно скупља од њихове.

У међувремену, Европа је енергетски озбиљно зависна од спољног света и то не крије.

„Европи треба више енергије, више гаса. Северни ток је паневропски пројекат. Русофобија нема везе са реалношћу. Америка ће наставити да појачава притисак на Европу, али је на ЕУ и европском парламенту да одлуче. Раније санкције које смо спроводили према Русији, показале су се непродуктивним”, оценио је јуче за Ројтерс европосланик Нотис Маријас.

На шта су све спремни страни енерго-снабдевачи Европе да би оборили цену своје сировине и истиснули конкуренцију, тешко је замислити.

Политика

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *