Томислав Кресовић: Србија се удаљава од Русије?

Поделите:

Брисел и Вашингтон ближи од Москве

Евидентно је да се државна политика Србије све више удаљава од Руске федерације, односно од геополитичких интереса Русије у Србији. Такав став нема руководство Републике Српске и њен председник Милорад Додик. “Kорак по корак” долази до удаљавања државне политике Србије од Русије и то може итекако лоше да се одрази по позицију РС у БИХ. То се може видети и по писању западних медија. Тако америчка агенција Блумберг пише да “Одлуком да повери мандат за састав нове владе Ани Брнабић, председник Србије Александар Вучић изабрао је независно и ново лице у политици да постане први декларисани геј премијер у источној Европи, док покушава да направи равнотежу између настојања Србије да се придружи ЕУ и одржи блиске односе са Русијом“ Ипак опредељење председника Вучића за проамеричку геј политичарку Ану Брнабић не улива довољно поверења и етичког приступа Руске политике према председници будуће владе Србије.

Промена полиитчког курса Србије

Агенција Блумберг пише “Избором Брнабћ и за мандатара за састав нове владе актуелни министар спољних послова Ивица Дачић, који је лобирао за одржавање снажних односе са руским председником Владимиром Путином, нашао се у другом плану”. На другој страни постоје и дисонантни тонови на Вучићев избор за председника владе. Владин лист “Росијска газета” пише да је та кандидатура у „тој конзервативној земљи и целом балканском региону изазвало неједнозначну реакцију“. Поред тога, тај предлог, по оценама опозиције, показује да председник издаје националне интересе у корист западним патронима. Председник Србије Александар Вућић каже да ће Ана Брнабић водити економски део, преговоре са ММФ, као и процес даље дигитализације, а да ће суштински политички део владе водити Ивица Дачић. Избором председника владе дефинише се и карактер државне политике која ће бити глобално прозападна. Влада Србије и министарство спољних послова оглушује се од нетактичних и не дипломатских речи амбададора САД Скота Kајла. Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Kајл Скот рекао је у Нишу да „има добрих разлога за забринутост“ због постојања Руско-српско хуманитарног центра. Амбасадор Kајл каже: „Не знам тачно шта они раде, никада нисам посетио тај центар, али мислим да има добрих разлога за забринутост”. Амбасадор Kајл Скот је у Нишу отворио симпозијум „Улога НАТО у југоисточној Европи“ и казао: “Чланство у НАТО, као и свим другим земљама, Србији би донело заштиту. То је такође и систем вредности. Све земље чланице сарађују не само на војној основи већ и на политичкој, на пољу борбе против тероризма и реаговања у ванредним ситуацијама”. Високи званичник Стејт департмента задужен за Европу и Евроазију Хојт Брајан Ји каже: ”Брине ме такозвани хуманитарни центар, не због онога што је сада, него због онога што би могао да постане“. Поготово ако Србија испуни оно што је Русија тражила: Специјални статус и имунитет за своје особље. Не верујемо да Русија има добре намере да помогне Балкану да иде ка ЕУ. Ови притисци на државну полиитку Србије од стране САД и НАТО добиће на убрзању. Све је више политичких фактора у влади Србије али и опозицији који би да редефинишу односе Србије са Русијом и да се на путу ка ЕУ прикључе интересима НАТО и САД на Балкану. Kолико је амерички притисак на Србију евидентан показује и арогантни став Хојт Брајан Ји који каже „Важно је, и то уверење делимо са Владом Србије, да Србија има потпуну контролу над својом територијом и свега што је на њој. Ако дозволи Русији да оформи центар за шпијунажу, изгубиће контролу над делом своје територије”. САД имају моћну базу на отетом Kосову „Бондстил” који спречава Србију да има своје државне интересе на Kосову уз толерисању насиља власти у Приштини према Србима на Kосову. САД и НАТО признали су Kосово и према Kосову имају протекторални однос. Тај однос неповерења је и према Србији и њеним интересима на Kосову. Следи притисак САД и НАТО према Републици Српској .

Томислав Kресовић

ВИДОВДАН

Поделите:
5 replies
  1. MAJK
    MAJK says:

    Srbija je kao kokos bez glave,koja u samrtnom ropcu,tumara dvoristem,cineci zadnje,neartikulisane korake…pre nego sto se srusi…kada bi taj Hojt Brajan Ji rekao,da je KOKOS IZDAHNULA,ZBOG KRVARENJA…
    Nece taj Brajan „primetiti“,da je KOKOSKI NEKO OTSEKAO GLAVU I da je to uzrok smrti.
    Ovo sa SVEKOLIKOM ANOM,NEMA VEZE SA „DRZAVNOM“ POLITIKOM,vec je samo spektakularno mafijasko PRIVATNO namirivanje…kakvih je sijaset,DOK SE KOKOS BEZ GLAVE NE SRUSI.
    Ovde nema politike.
    Zato je besmislena prica o Istoku I Zapadu…
    Jos besmislenija je prica o Kosovu I Srbiji u EU ili van EU…
    SVE JE BESMISLENO…osim,da bar ustanovimo KO JE KOKOSKI OTSEKAO GLAVU…radi nase dece…ako vec ne mozemo da joj vratimo glavu…
    A ni to nije nemoguce.
    MOZDA TO ANA BRNABIC URADI?
    Ako taj Hojt,moze da ima TELO AMERIKANCA BRAJANA,A GLAVU JAPANCA JI-A,SVE JE MOGUCE.
    Sklon sam sumnji,da nema ovde VELIKE POLITIKE,(najlakse je ubogoj raji pricati istok,zapad,sever,jug,ozonske rupe, a I sire..)…da ne primeti da nema za hleba…jer da je tako,sedeli bi Kinezi u Beogradu,Rusi…I ZIDALI TU VELIKU POLITIKU,JER IH SE ONA TICE…
    Ovde je rec,cini se,o personalizovanom mafijaskom ekonomskom obracunu,koji se odvija I na Kosovu,sada u centralnoj Srbiji,ali I Vojvodini…BOSNI,MAKEDONIJI,CG…
    AMERICKA MAFIJA VODI POLITIKU NA BALKANU…NATO JE SAMO NJIHOVA PESNICA.
    „Institucije“ su samo pokrice…A NJIH PLACA NAROD…
    OD 1.SEPTEMBRA,STRANCI MOGU DA KUPE SVU NASU ZEMLJU,BEZ PREPREKA I BEZ PRESEDANA…jer je to nametnula medjunarodna MAFIJA a ne POLITIKA.
    Neka Ana to spreci,NEKA TO STAVI U EKSPOZE-DA NEMA PRODAJE ZEMLJE STRANCIMA…pa da pocnemo da mislimo da nismo vec ocerupana kokos, u loncu sa vrelom vodom.
    Ako smo ipak u loncu…tek tada je besmislena prica o vladi,politici,stranama sveta…
    A tada,pitanje je samo vakta…KADA CE U ISTI LONAC SA VRELOM VODOM, OD ISTE TE MEDJUNARODNE MAFIJE…BITI BACENE I TELESINE I SAME ANE I VUCICA I SVIH KOJI MISLE DA NJIH,OVO,REALNO DRZAVOUBISTVO…MOZE DA ZAOBIDJE.

    Одговори
  2. Srboljub
    Srboljub says:

    Postovani gospodine Kresovocu,vidim kuda ciljas,da slepima otvoris oci,ali ne vredi.Mace se omaci slepo i proglda za 3 nedelje,ali ne vredi,narod Srpski to ne uspeva ni za 100 godina.Predugo je ziveo u samobmanama i zabludama.pogotovu Titoslavije koja mu jos odzvanja u praznoj tintari,da bi mogao da se osvesti,sabere i krene svojim putem.Do duse od Slobe na ovamo kako je ko vladao kocio ga je u svom ljudskome i narodnome otreznjejnu poturajuci mu sve i svasta ,a zadnjih desetak godina kao najvecu podvalu spasonosne EU integracije koje su vec ekonomski,kultoroloski i najzalosnije duhovno progutale mnoge „MALE NARODE“,zarad tih „VELIKIH“ ,nestalih naroda u svetu opstega posrnuca nazvanoga GLOBALIZACIJA,.Ko su danas Nemci,Francuzi,Italijani,Spanci,Polaci,Bugari,Rumuni,Cesi….itd.Pickini dimovi u odnosu sto su nekada bili.Nestali su zarad cega,ni sami oni ne znaju,a ja slepi i nepismen naslucujem,zarad multinacionalnoga kapitala,jadna im majka njihova a i nasa kada su-smo docekali da nam drzavnim-narodnim krvotocima,novcem-kapitalom i najvaznijim resursima upravljaju nedefinisane osobe takozvane Multinacionalne kompanije iza kojih ipak stoji NEKO.A taj neko kroji kape koje ne pasuju ni naciju glavu,tako da svi gologlavi hodamo i cudimo se odakle nam ovolike prehlade i upale,gutajuci gorke pilule tehnoloskoga -kultoroloskoga-moralnoga-duhovnoga napredka, radosni sto smo upali u taj civilizacijski vrtlog koji ce nas provuci kroz CRNU RUPU NEOFEUDALIZMA,opljackane,ogologuzene,zavisne i zahvalne na koru hleba koju nam Gospodar baci pred nas za odano i pokorno sluzenje.

    Одговори
  3. Душан Буковић
    Душан Буковић says:

    Када је реч о Русији, чињеница је да руски геополитички интереси у Србији потичу из XIX столећа, зато бисмо цитирали извесне податке из књиге Пјера Вириона (Paris 1899-1988) “Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise”, који бацају светло на несрећну судбину обезглављеног, обесправљеног, потлаченог, пониженог и отписаног србског народа из групе слободних европских народа, како бисмо одбили сваки приговор пристрасности.

    Стр. 129: „Између 1817. и 1825. године у Русији најмање 145 масонских ложа скривају социјалистичке снове и завере интелектуалаца, многобрајних официра и једног дела империјалне аристокрације, не изузимајући ни највиђеније принчеве, као на пр. принца Галицина. Ложе су најпре деловале под фирмомн ‘Осветљени људи’, чији су чланови врвели у Петрограду и Москви, како пише Joseph de Maistre. Али у доба репресалија, те ложе узимају име ‘Савез Спаса’ претварају се у још тајнија удружења, као на пр. ‘Јужна Унија’ или што особито подвлачимо, у удружења под називом ‘уједињени Словени’, која су у ствари биле масонске ложе, произишле из врло активних кијевских ложа…

    Катехизис Уједињених Словена излаже циљ овог међународног тајног удружења. Једним федеративним савезом и помоћу једне републиканске владе ујединити осам словенских земаља, чија су имена била исписана на једном печату, подељеном на осам делова: Русија, Пољска, Боемија, Моравска, Далмација, Мађарска са Трансилванијом, Србија са Молдавијом и Влашком… ( „Le Catechisme des Slaves expose les buts de cette redoutable societe: „Par une alliance federative et un gouvernement republican mais sans porter prejudice a leur independance respective, unir les huit pays slaves dont les noms etaient inscrits sur un sceau a huit compartiments: la Russie, la Pologne, la Boheme, la Moravie, la Dalmatie, la Hongrie avec la Transylvanie, la Serbie avec la Moldavie et la Valachie“).

    Године 1847 у Штрасбургу на Међународном Масонском Конгресу, који је претходио револуцијама од 1848. године, нашироко је коментарисана идеја о Уједињеним Државама Европе. Већ тада мислило се на формирање три европске федерације: романску, германску и словенску…

    Ми смо указали у нашем уводу на особиту важност периода 1865. године. Подвуцимо исто то поново, истичући особито редослед догађаја, који осветљавају оне догађаје, што се збивају данас, дајући кључ за разумевање ситуације, чија дубока тајанственост неможе да се схвати без њих…“

    Стр. 130: Бакуњин, то се зна, оснивач и вођа руског нихилизма, подбада свуда на друштвене нереде; мрежа његових агената или саучесника разграната је не само у унутрашњости Русије, већ и на њеним границама, нарочито у Пољској…“

    Имајући уна уму да је Бакуњин у једној брошури коју је издао под насловом „Мојим руским и пољским пријатељима“, дословно рекао:

    „Словени, Пољаци су нам потребни. Они сами ће нам помоћи, када будемо тражили све словенске земље у источној Пруској, у Буковини, у Галицији, у Боемији, у целој Аустрији и у Турској… Ми Словени, ми морамо да остваримо пут Великим Изабраницима…“ (“Les Slaves, les Polonais nous sont necessaries. Eux-memes nous aideront quand l’heure du combat panslaviste sera venue, quand on revendiquera toute la terre slave dans la Prusse orientale, les Bukovine, la Galicie, la Boheme, dans toute l’Austriche et la Turquie… C’est nous les Slaves qui devons ouvrir la voie aux Grands Elus…” ( Види: Pierre Virion, Beintot un gouvernement mondial? – une super et contre-eglise, Paris, France, 1967, стр. 129-130; Inquire Within – Miss Stoddard,The trail of the Serpent, Hawthorne, California, U.S.A., 1969, стр. 139-140; Nesta H. Webster, A chart accompanying “The socialist network”, London, England, 1924; Editorial Staff, Helvetio, Voltaire, D’Alembert, Rousseau, Diderot, Frederick of Prussia, Hawthorne, California, U.S.A., 1973).

    У овом контексту ваља указати и на дело Освалда Шпенглера, које је објављено под насловом „Две Русије“, где између осталог стоји:

    „Петровштина је била и остала страно тело у русиству. У стварности није постојала једна Русија, већ две, привидна и права, званична и подземна. Страни елеменат је уносио отров од које се снажно тело разболело и умрло. То је био правом руском мишљењу неприступачан и неразуман дух западног рационализма у 18 и материјализма у 19 веку, који је као руски нихилизам водио свој неприродни и опасни живот међу руском ‘интелигенцијом’. Појавио се тип интелигентног Руса, који као реформисани Турчин, реформисани Кинез и реформисани Индус, био душевно и духовно од западне Европе до цинизма покварен, испражњен, упропашћен. Почело је то са Волтером и ишло преко Прудона и Маркса до Спенсера и Хегела. Баш се горња класа Толстојевског времена са тиме играла, блазирана, у жељи да буде духовита, безверна, непријатељски расположена према традицији, и овај је поглед на свет продирао доле до талога великих градова, литерата, народних агитатора и студената који су ‘ишли у народ’ и тамо развијали мржњу против горњег слоја западног стила: резултат је био доктринирани бољшевизам…

    Ми људи Зaпада смо религиозно довршени. У нашим градским душама се интелектуализирала рана религиозност већ одавна у ‘проблеме’. Црква је завршила свој развитак са Тридентским сабором. Из пуританизма настао је капитализам, из пијетизма социјализам. Англо-америчке секте претстављају само потребу нервозних пословних људи, да забаве своје душе теолошким питањима. Ништа не може бити бедније од покушаја једног извесног протестантизма да своју лешину оживи трљањем са бољшевичким ђубретом. На другом се месту то исто покушава с окултизмом и теозофијом. А ништа није варљивије од наде да ће руска религија будућности оплодити западну. О следећем не би требало да већ данас постоји никаква сумња: руски је нихилизам са својом мржњом управљен како против државе, науке, уметности, тако такође и против Рима и Витенберга, чији се дух манифестовао у свим формама западне културе и који са њима треба да буде погођен. Русиство ће овај развитак отклонити у страну и преко Византа опет надовезати себе непостредно на Јерусалим.

    Али тиме је још једанпут казано како је безначајан бољшевизам – та крвава карикатура западних проблема који су са своје стране некада произашли из западне религиозности – за велико светско питање које данас Запад поставља на тапет и које само површински има везе са Русијом: избор између пруске или енглеске идеје, између социјализма или капитализма, државе или парламента…

    Бољшевичка владавина није никаква држава у нашем смислу, као Кипчак, царство „златне хорде“ у монголско време, из једне владајуће хорде – зване комунистичка партија – са поглавицама и једним свемоћним каном, и из једне отприлике сто пута бројније покорене и незаштићене масе. Од правог марксизма ту има врло мало, осим у називу и у програмима. У стварности постоји један татарски апсолутизам који подбуњује и експлоатише цео свет, не познавајући при том границе, чак ни границе опрезности, препреден, окрутан, с убиством као свакодневним средством управљања, сваког часа очекујући могућност појаве неког Џингискана који ће да стопи Азију и Европу“ ( Види: Освалд Шпенглер, Две Русије, Библиотека „Хришћанство и култура“, Свеска IV, Хановер, Немачка, Септембар 1948, стр. 7-8, 41-42, 56).

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *