ЧОВЈЕК КОЈИ ЖЕЛИ ПОСТАТИ НОВИ ВОЂА СРБА У ХРВАТСКОЈ ‘Српски бирачи сити су СДСС-а и Пуповца и њихове политичке трговине. Ја преузимам иницијативу’

Поделите:

Срђан Милаковић, 39-годишњи дипломирани правник из Вуковара, и сљедеће четири године бит ће доградоначелник града на обалама Дунава и Вуке као представник српске националне мањине. Ништа ту не би било необично да Милаковић нови мандат није освојио изван своје матичне странке – СДСС-а, што је једно од највећих изненађења протеклих локалних избора. Наиме, никада до сада није се догодило да доградоначелник из редова српске националне мањине у Вуковару буде нетко изван најјаче странке Срба у Хрватској. Напокон, СДСС је и кренуо из Вуковара, ту им је сједиште странке, као и њезин предсједник др. Војислав Станимировић. И Милаковић је био СДСС-овац, чак и предсједник вуковарске градске организације странке, значи високопозициониран у страначким структурама, но у листопаду 2015. одлучио је изаћи на парламентарне изборе са својом самосталном листом због чега је искључен из СДСС-а.

Нова странка

Занимљиво је да је у странку ушао 2008. након велике кризе, кад је из ње изашла већина тадашњих вуковарских челника који су основали Нову српску странку. Сада је пак он кренуо путем људи из НСС-а, основавши Демократски савез Срба, с том разликом што је он успио капитализирати свој рад и побиједити СДСС, а у новом сазиву Градског вијећа Вуковара његова ће странка имати два вијећника. Једнако као и СДСС којему је носитељ листе особно био Станимировић. Но, вратимо се на 2008. На позив Дејана Дракулића, који је именован повјереником за градску организацију, Милаковић се, како је рекао, сасвим случајно нашао у политици. Прије тога, с дипломом Правног факултета у Новом Саду коју је, каже, уз доста муке, нострифицирао у Хрватској, радио је двије и пол године у уреду јавног биљежника у Вуковару, а политика му није била ни у примисли. Данас ће рећи како је у политички свијет ушао прилично наивно.

– Упали смо у нездраву атмосферу, када се странка расколила на двије струје, но упорним радом успјели смо подићи градску организацију и вратити примат СДСС-а у Вуковару – рекао је Милаковић.

Хијерархијски успон био је стреловит. Већ 2009. улази у Градско вијеће, убрзо постаје и предсједник Клуба вијећника, а потом и предсједник Градске организације, што му аутоматизмом доноси кандидатуру за доградоначелника на локалним изборима 2013. на којима, наравно, побјеђује. За градоначелника је тада изабран СДП-ов Жељко Сабо, који је у претходном мандату, из политичких разлога, прилично игнорирао тадашњег доградоначелника српске мањине, споменутог Дејана Дракулића. Био је то мандат у којем је на ђелу била тиха кохабитација ХДЗ-ХСП-СДСС, при чему је ХДЗ у договору с СДСС-ом чак донио и одлуку да се у Градску управу врати ћирилица, на што је Сабо ставио вето, па су односи са СДСС-ом били натегнути. Но, након избора 2013. ствари су се промијениле.

– Мандат 2009.-2013. био је бременит, јер сам спријечио трговачки договор ХДЗ-ХСП-СДСС, што људима из СДСС-а није одговарало. Но, након избора 2013. окренули смо нову страницу.

Милаковић се већ раније показао врло елоквентним и рецимо то тако храбрим вијећником, који је износио и бранио своје ставове, а након што је изабран за доградоначелника показао је и спремност за сурадњу.

– Ја сам тада чак и инзистирао да се доградоначелник из редова српске мањине што више укључује и у протоколарни рад Градске управе и шире од онога што се тиче само српске заједнице, а он је то прихватио. Њему је то била прва права политичка дужност и у својој се опцији показао као обећавајући млади лидер – прича нам данас Сабо, који је под већ добро познатим околностима због судског поступка у којем је правомоћно осуђен на затворску казну због подмићивања ХДЗ-ових вијећника остао без градоначелничке дужности, на коју је на пријевременим изборима у липњу 2014. дошао ХДЗ-ов Иван Пенава.

Провокација као метода

Милаковић је доиста у Градском вијећу Вуковара, а потом и на доградоначелничкој дужности, био врло активан. Каже да су га носиле и емоције и године.

– Доживио сам то као стваран посао, нисам пристајао на инерцију и пасивност. Увијек сам сматрао да се може и треба учинити више. Мислим да сам подигао границе рада и стандарде у Градском вијећу држећи се аргумената. Мора бити одређена доза провокације, критике и притиска према извршној власти. То ми ни данас на овој позицији није спорно.

Без притиска и борбе нема ништа – каже Милаковић, који се доласком Пенаве на чело Града, а поготово након разлаза с СДСС-ом, нашао у потпуно другачијој ситуацији.

– Најгора ствар коју Срби у Хрватској доживљавају јест игнорирање. Моја дужност унатраг годину и пол дана није се поштовала у Градској управи, па сам морао углавном обилазним путовима одрађивати своје обвезе – каже доградоначелник Вуковара, који се често приопћењима за јавност жалио на третман који има у Градској управи, јер није позиван на колегије, чак ни када се одлучивало о новцу за удруге из редова српске заједнице, није му примјерице одобрен службени пут на прославу Дана државности Србије у њезину велепосланству у Загребу…

– Мислим да је то била и политичка процјена градоначелника Пенаве, који је сматрао да му је боље одржавати контакте са СДСС-ом. Сада очекујем другачије понашање, а постоје и најаве да ће тако бити.

Увођење ћирилице

Ипак, простор у медијима је добивао и обилато га користио. Није се никада устручавао изаћи пред камере и у јавност те проговорити о проблемима српске заједнице за које је сматрао да их треба публицирати. Особито када је ријеч о најврућој вуковарској теми од мирне реинтеграције на овамо, што је било увођење ћирилице у јавну упорабу. Милаковић је при томе исказивао јасан став да се треба поштовати уставни закон, што је у пријеводу значило употребу ћириличног писма на јавним мјестима, а оштро се успротивио и новом Статуту града што га је донио ХДЗ са својим партнерима, којим је двојезичност практички забрањена. Карактеристично је и то да се у свом говору искључиво служи екавицом. У почетку му, каже, није било свеједно “али свладао сам страх”.

– Можда ми је страх код других дао снагу да се охрабрим и јавно говорим. Ако ја на овој позицији будем шутио, како ће се онда понашати други грађани – рекао је.

Инциденти

Већих проблема у граду због тога није имао. Било је спорадичних ситуација. Како каже, погледа који те простријеле, упирања прстом…

– Изузмем ли један случај кад ми је човјек на улици показао онако прстом преко врата или када сам ушао у један кафић, а људи који су сједили за столом рекли како је вријеме да они оду када овђе улазе четници, директних проблема нисам имао. Такве провокације ме нису бринуле, а храбрила ме подршка мојих сународњака. Чак ни у згради у којој живим, а гђе има више Хрвата него Срба, немам проблема, осим с једним младићем који ми је нешто добацивао и са мном не комуницира, док се рецимо с његовим родитељима уредно поздрављам.

Разлаз са СДСС-ом

Према владајућима није био нимало дипломатичан. Штовише, прије годину дан одлучио је да неће отићи на свечану сједницу Градског вијећа поводом Дана Града, јер не жели слушати како ће се “владајућа већина посебно похвалити донесеним одлукама којима се ограничавају или пак укидају права српске заједнице”.

Vukovar, 080617. Srdjan Milakovic dogradonacelnik Vukovara iz srpske nacionalne manjine. Foto: Vlado Kos / Cropix

– У својој острашћености и бахатлуку ишло се тако далеко да су се градским одлукама стављале ван снаге и одлуке Хрватског сабора. Нажалост, на ово безакоње и иживљавање над правима српске заједнице нема реакције државних институција – рекао је Милаковић. Протестирао је што се у том поводу не награђују заслужни припадници српске заједнице, али поручио и да се не жели довести у ситуацију да се нађем “у друштву Мерчепа и неких других ‘угледних’ званица чије је друштво многе српске цивиле 90-их година коштало главе”. Такви ставови очито су наишли на плодно тло код дијела српске заједнице и већине оних који су изашли на прошле изборе.

Због разлаза с СДСС-ом никада није пожалио, а поготово не данас. Каже да су се тамо почеле догађати “ружне ствари у људској комуникацији, а најгора је била негативна селекција људи, због чега су с Драганом Црногорцем, иначе још увијек потпредсједником странке и предсједником Заједничког вијећа опћина, и са мном кренули обрачуни”. Прво је поднио оставку на мјесто предсједника Главног одбора, а онда је одлучио самостално изаћи на парламентарне изборе у договору са Синишом Љубојевићем, челником СДСС-а у Карловцу.

– Било ми је јасно да се изнутра ништа не може мијењати и да полуге власти и одлучивања држе Пуповац и Станимировић те нитко поред њих нема теоретске шансе за покретање позитивних промјена. Мислим да сам им помогао својим изласком и да се сада могу ствари покренути на политичкој сцени српске заједнице. Сви су мислили да сам ја политички мртвац, јер многи су прије мене то покушавали и нитко није “преживио”, а били су пуно јачи од мене. Ја чак нисам повукао никога са собом, а био сам бојкотиран у сваком смислу од удружења под њиховом контролом.

Но, дужност доградоначелника отворила му је канале до људи, који су му долазили по савјете или неку другу врсту помоћи, а он је почео градити причу за локалне изборе 2017. Кампању је радио по систему “од врата до врата” и појављивао се на свим догађајима српске заједнице, гдје је, каже, осјетио расположење контра Станимировића и СДСС-а.

– Није ми увијек било свеједно поготово кад сам говорио контра неке друштвене свијести у Хрватској, када је било напето, када су тензије биле страшне. Нитко ову функцију прије мене није тако обављао, јер нису имали повјерења да ће их опција заштитити. Нисам ни ја, али сам то ‘алалио. Српско бирачко тијело није више везано уз СДСС, стигле су им на наплату све политичке трговине, и то би се догодило и раније да је било неке изграђене особе. Пресудили су им непрепознатљивост, бахатост и инертност. Ово што се у Вуковару догодило је симболички, али за нас је добра подлога и имамо амбицију преузети политички примат у српској заједници, јер се свих ових година између српске политичке елите и српског народа у Хрватској створио огроман јаз – закључује Милаковић.

Критике

Но, занимљиво је да њега Срби у Вуковару још увијек више препознају као Срђана Милаковића. За странку ДСС готово нитко и не зна. То је и разлог због којег у СДСС-у држе како се на овим изборима догодила својеврсна манипулација бирачима.

– Па, нама дан-данас људи прилазе и говоре да су гласали за њега мислећи да је у СДСС-у. Ма најрадије не бих ништа коментирао поготово када је у питању господин који је побиједио. Избори су прошли и не знам што би се ту још требало причати. Човјек је побиједио и сретан му пут, нека ради – каже нам Ђорђе Ћурчић, предсједник вуковарског СДСС-а и замјеник жупана вуковарско-сријемског. Он је вуковарску организацију преузео након Милаковића.

– Да је било све како треба, вјеројатно ја не бих данас био предсједник. Илузорно је говорити о људима који окрећу леђа онима који су им дали први посао у животу и крух у руке. Он сада прича о борби за српска права, а читаво вријеме је био с нама и није ништа направио. Не видим да је нешто специјално направио за српску заједницу, а имао је прилику четири године – истакнуо је Ћурчић, којему смета помпа око Милаковићеве побједе.

– Побједа? Добро, јест побједа, али за колико, за 95 гласова. Мени је то смијешно, али добро, доћи ће нови избори и тада ће бирачи рећи своје. Било је и других који су одлазили, па су плесали једно љето. Ми смо направили анализе, донијет ћемо одређене одлуке и странка иде даље, јер СДСС је стабилна странка и нама сигурно не пријети распад. Имамо инфраструктуру и у ходу можемо ствари поправљати. И раније смо као и сада имали четири вијећника – каже Ћурчић, на што му одговарамо да имају два вијећника, јер су два ДСС-ова.

– Сви су они били наши чланови. То су све наши људи били, чланови странке осам година и на основи тога су постали и кандидати, а онда су окренули леђа странци. Наравно да нетко тко је четири године у жижи јавности постане препознатљив и добије дио подршке, али ту се ради о врло малом броју гласова, јер је на изборе за доградоначелника изашло 17 посто бирача. Политички је то у реду, али људски гледано то сматрам манипулацијом. То нису никаква нова имена. Били су код нас, па ви процијените колико су мјеродавни – истакнуо је Ћурчић, на што смо га упитали зашто и они нису били тако активни као Милаковић.

– Сад када СДСС више не галами и не диже тензије опет не ваљамо. Ми управо желимо створити мир и стабилност у Вуковару, да не будемо кривци за оно што се догађа, него да суђелујемо у изградњи бољег живота.

Без страха

Но, има у СДСС-у и оних који се не слажу с оваквим мишљењем. Драган Црногорац рекао нам је да су за протекле изборе учињене бројне грешке, а највећа је што први пут нису имали свог кандидата за градоначелника. О Милаковићу има позитивно мишљење.

– Био је досљедан од првога дана до данас. Срби у Хрватској имају само један проблем, а то је наш положај и он се с тиме одлучио борити на свој начин, а људи му очито вјерују, јер никада није показао страх и реагирао је сваки пут када је требало. На нама је сада да утврдимо гђе смо гријешили и порадимо на себи и ја ћу свакако предложити одређене промјене у СДСС-у – рекао је Црногорац, који је, како каже, иако потпредсједник и бивши саборски заступник, у странци маргинализиран, а на локалним изборима није био ни на једној листи.

Сабо сматра да је Милаковић побједник избора јер је знао капитализирати своје дијеловање и дужност. Но, истиче да би у идућем раздобљу требао бити пуно флексибилнији.

– Мени, рецимо, није успјело представнике српске заједнице на разини града укључити у обиљежавање Дана сјећања, што би било добро. Друга ствар је питање ћирилице. Његов проблем је што круто и искључиво гледа закон, што и не чуди јер је правник по струци, но, политички гледано, мислим да би то требао мало шире проматрати, јер се не може све остварити преко ноћи. У супротноме би могао доћи у ситуацију да се ни зарез тог закона у његову мандату не оствари – закључио је Сабо.

Јутарњи.хр

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *