„САД препустиле западни Балкан ЕУ – ЕУ изгубила апетит“

Поделите:

Регион западног Балкана, након западних војних интервенција деведесетих година прошлог века, и даље је у хаосу, пише лист “Amerikan Interest“.

Регион је и даље раздељен међуетничким тензијама и демократским назадовањем, пише у анализи.

Лист наводи да су САД, верујући да демократска будућност западног Балкана лежи у чланству у ЕУ, одговорност за политички, институционални и економски развој региона уступиле Европској унији.

Међутим, Европа није у потпуности обавила посао, јер је ЕУ, након прихватања Хрватске и Словеније, изгубила апетит за проширење и задржала остатак региона Босну и Херцеговину, Србију, Црну Гору, Албанију и Македонију, да чекају на прагу.

Брегзит, мигрантска криза, уз пораст антиевропских осећања у последњих неколико година уздрмали су темеље ЕУ, и одложиле процес приступања нових чланица, а у исто време „крваве тензије“ у региону и недостатак развоја само су се „загнојиле“, остављајући сиромашне и нестабилне државе на периферији Европе, а вакум који се створио почели су да попуњавају други актери, пише.

Русија је потврдила своју традиционалну улогу заштитника православног становништва, користећи Балкан као тампон да спречи даљу европску експанзију и учврсти своју сферу утицаја.

Русија је утицала на јавно мисљење међу Србима, Црногорцима и Македонцима како би ублажила ентузијазам за чланство у ЕУ и НАТО, те је додатно ојацала своју моћ кроз војну помоћ.

Судећи по недавно обављеној анкети Међународног републиканског института (ИРИ), македонска подршка чланству у НАТО је на најнижем нивоу од 2008. године, док слично истраживање обављено у БиХ показује да само 18 одсто Срба снажно подржава улазак у ЕУ.

Турска и заливске државе су одговориле појачавајући њихову подршку муслиманима на Балкану, а помоћ коју пружају није увек бенигна – Саудијска Арабија изградила је џамије и довела муслиманске свештенике од Балкана до залива за верске наставе, неки се залажу за конзервативни вехабизам, који је у супротстављен умереном исламу који се практикује на Балкану вековима.

Све то довело је до пораста исламистичког фундаментализма међу локалним муслиманским становништвом.

С обзиром на то окружење, није изненађење да политика идентитета усмерена на етно-религијски национализам доживљава препород.

Лидер Републике Српске Милорад Додик, позвао је на референдум за независност, а познато је да је он често путовао у Москву на консултације са Путином.

Са друге стране, у Босни лидер главне муслиманске политичке странке, Бакир Изетбеговић, редовно путује у Истанбул да би се сликао са све ауторитарнијим турским председником Ердоганом.

Као још један знак повећања тензија, а упркос сталном присуству 5.000 НАТО трупа и снажном противљењу Западне алијансе, као и Србији и Македонији, Хашим Тачи је позвао на успостављање војске Косова, а Срби су покушали да усмере воз украшен са слоганом „Косово је Србија“ на Косово.

Албански председник Еди Рама често говори о потреби за побољшање сарадње између његове земље и Албанаца на Косову и у Македонији, што је навело критичаре да га оптуже да покушава да успостави „Велику Албанију“.

Са урушавањем Блиског истока и нуклеарним претњама Северна Кореја, поставља се питање зашто би Балкан уопште био битан Западу?

Одговор на то, наводи Американ Интерест, јесте да близина региона Европи значи да дестабилизација на Балкану може брзо да постане проблем за Европу.

Регион је 2015. године био главни пут за више од милион миграната који су бежали у Немачку и Шведску, а криза је могла да буде много горе да локални лидери нису успели да оставе по страни своје разлике и заједно раде.

Лист закључује да ако регионалне тензије и даље ескалирају, оваква сарадња не може да се очекује за наредну кризу и то представља како хуманитарни тако и безбедносни ризик, јер ће борци ИСИС-а наставити да искористе хаос и уђу у Европу.

Како се наводи, Русија је дуго надгледала поделе у овом региону како би подупрла своје стратешке предности над Европом, а повећана равнодушност или нетрпељивост према западним институцијама иде у корист Кремљу.

Без сидра у западним институцијама, илиберална демократија и пораст верског фундаментализма ће вероватно постати норма у региону.

Према неким посматрачима, прекрајање националних граница је једини начин да се реше ове вишегодишње етничке поделе, међутим чињеница је да не постоји начин да се исцртају границе, а да ниједна етничка група није на губитку.

Упркос ратовима у Босни, још постоје области, као Сарајево, где Срби, Хрвати и Муслимани живе раме уз раме.

Штавише, једноставна размена земљишта, заснована на етничкој већини је рецепт за хаос на Балкану.

На Косову, Срби у Митровици се опиру албанској већини и желе да се припоје Србији, а као што постоје албанске заједнице у Прешевској долини на југу Србије, на папиру би се могло претпоставити да би две територије само могли заменити популације.

Ипак, размена Митровица-Прешево би изазвала борбе над територијом, јер се не граниче све енклаве, а из истог разлога, мало је вероватно да ће Србија пристати на предају већински муслиманског Санџака Босни, наводи Американ интерест.

Бољи начин је да се успоставе и ојачају регионалне институције да олакшају економску и политичку координацију и решавање сукоба.

Царинска унија би могла да буде корак у правом смеру, али не и замена за улазак у НАТО и ЕУ, пише Американ интерест.

Нажалост, ЕУ је све само не напустила своју стратегију проширења за регион, због страха да ће је преплавити јефтина радна снага, али можда би за њу било боље да прими западни Балкан, што би могло да доведе до повећања регионалне сарадње, самом тим и смањења међуетничких тензија.

Лист наводи и да је интеграција у НАТО једнако важна и лакше остварива за западни Балкан, а након Црне Горе врата се отварају за Србију, Македонију, Босну, чије би припајање послало сигнал да се Балкан види као део Запада и да ће помоћи одупирању руског надирања.

Запад се налази пред тешким избором – или ће третирати Балкан као стратешко средство, или ризикује да изгуби регион у руском утицају, уз инфилтрацију исламског екстремизма.

У септембру прошле године, Босна је поднела званичан захтев за пријем у Европску унију, што би Брисел требало да озбиљно размотри, а након Црне Горе НАТО треба да узме и Србију и Босну као будуће чланице.

Са превирањима у ЕУ, интеграција са земљама је важнија него икада, закључује амерички лист.

Tанјуг

Поделите:
2 replies
  1. Перагеније
    Перагеније says:

    „Русија је потврдила своју традиционалну улогу заштитника православног становништва, користећи Балкан као тампон да спречи даљу европску експанзију и учврсти своју сферу утицаја.“ – ЗАМЕНИТЕ овде „Русија“ са „Америка“… Је л’ то интерес Србије, чак као и заштита православља? И ког то православља? Па ко је унеређивао руске цркве, претварао их у пиваре…, читавих 70 година – Американци?… Аман, морамо ли ми, као и цео Балкан, посебно Пицеки, да имамо господара? То нам је, ваљда, од ТитЕ остануло…

    Одговори
  2. дулебг
    дулебг says:

    Хашим Тачи је позвао на успостављање војске Косова, а Срби су покушали да усмере воз украшен са слоганом „Косово је Србија“ на Косово

    западне симетрије

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *