Данас је Светски дан избеглица

Поделите:

Светски дан избеглица Србија дочекује са скоро 30.000 људи са избегличким статусом. Око 700 избеглих и расељених живи у 17 колективних центара.

Са двоје деце Душанка и Милан Пјевалица избегли су из Книна 1995. године. Ни после више од две деценије нису успели да врате стари дом. Отворили су нам врата собе у Колективном центру у Крњачи у којој живе 14 година. Осим болних сећања, фотографија, са нама су поделили незадовољство јер их се, кажу, сви сете само једном годишње, на дан избеглица.

„Четрнаест година никаква примања, гледала сам хоће ли ми ко пружити динар, па онда замислите какав је то живот. Он је ишао доле у Чортановце да јадник копа башту и обрађује воћку да који динарчић добије, били смо жељни свега. Када је напунио 65 година 2008. отишао је у Хрватску да оствари пензију и ето како живимо“, истиче Душанка Пјевалица, избеглица из Книна.

Коначно су на прагу новог смештаја – план је да се до краја 2016. године већина породица из девет колективних центара усели у социјалне станове, кажу у Комесаријату за избеглице.

„На неким од тих станова због структуре корисника никада неће бити дозвољен откуп, држава ће им помогати да плате струју и воду, да плате остале обавезе, имаће адекватно социјално збрињавање за време трајања целог свог живота. Од 2008. године сваки човек који је изашао из Центра је дошао под свој кров, да ли је добио монтажну кућу, да ли је купио сеоско домаћинство, да ли је добио социјално становање или стан, да ли је добио грађевински материјал, тек отишао је под свој кров“, каже Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције Србије.

У току је и борба за враћање изгубљене имовине. Срби којима је 90-их година у Хрватској, Босни и Херцеговини, Словенији отета и уништена имовина, могу да се пријаве Савезу Срба из региона до краја године.

„Обећавамо да ћемо ангажовати професоре са правног факултета, да ћемо радити једну озбиљну анализу пописног материјала, да ће из тога проистећи један извештај који ћемо превести на енглески језик и послаћемо га на стотине адреса међунардоној заједници да покажемо европској међународној јавности да се после 20 година од завршетка рата на простору Западног Балкана још масовно крше људска права“, наводи Миодраг Линта, председник Савеза Срба из региона.

Прошле године суочили смо се са мигрантском кризом. Процењује се да је кроз нашу земљу прошло најмање 700.000 миграната.

Српски одговор на мигрантску кризу јесу отворене границе, солидараност, помоћ. Разлог зашто смо је разумели боље од многих јесте и скоро тродеценијско искуство Србије са проблемом избеглих и расељених.

РТС

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *