Не заборавимо још једног хероја Ђенерала Вељка Раденовића!

Поделите:

О, како је тешко сазнање да смо се готово без изузетка огрешили о хероје! Како је поразан наслов неког портала без утицаја „…сахрањен без државних почасти.”
Како је болно да помена нема у мејнстрим медијима готово пола деценије. Како је срамотно да је прошло пет година, а да ни на једном од централних градских тргова нема споменика са епитафом: „За мном, браћо!”

Па сунце му пољубим, је л‘ могуће да без изузетка не можемо ваљано да се одужимо нашим херојима бар на испраћају ка вечном коначишту?!

И даље се надам да сам можда превидео да нема знамења да нас подсећа на ђенерала Вељка Раденовића, да је у међувремену одата државна и војна почаст. Закаснела, мада и тада боља од ћутања, од заборава. Све су шансе да до данас није добио оно што је заслужио, да смо га испратили попут Милунке или Тибора, тихо, игноришући чињеницу и хиљаде сведочанстава да је истински српски херој. И даље се надам да ћемо се поправити, јер пут којим смо кренули није обичан пут, већ странпутица, стрмина уз коју се не може успети народ са толико грехова према својим великанима. Извини, Вељко, у име нас који нисмо имали свест, а који се са грижом савести данас будимо.

Извини, Вељко, и хвала!

Две је битке ђенерал Вељко водио, ни у једној није узмакао. У једној руци пушка, у другој инсулин. Не зна се из чега је више „пуцао”, као ни да ли је љућа била борба са сопственим организмом или увезеним тероризмом. На оба фронта је јуначки подносио све жртве, ради нас и слободе наших ближњих.

Ослобођењем Ораховца 1998. године од терористичке, крвожедне гамади уписао се у вечност. Како ми баш од целе вечности стручно изаберемо први тренутак бескрајног времена да пљунемо на хероја? Нема већних мајстора од нас за грех према ближњем, посебно ако нас је задужио! Вељко нас је задужио.

Чуо сам за почетак акције навијача Црвене Звезде која се тиче афирмације лика и дела ђенерала Вељка, видех и онлајн петицију, чини ми се, да се изгради споменик. Шта рећи на чињеницу да су до овог тренутка потпис ставила 24 лица?!

Не може се одужити на локалу, није довољно да му месна заједница одштампа плакат, ђенерала МОРА да на достојанствен начин испрати држава! Нека да бог, па да се у догледно време сакупимо крај споменика Вељку Раденовићу и кажемо исто оно дуго неизречено – хвала!

Као Милунки, као Тибору, само да не прођу деценије.
Напослетку, хвала Гаврилу Кујунџићу, који му је подигао највећи могући народни споменик – песму:

Ти велико име носиш
од јунака Хајдук Вељка
Он је тук’о чете турске,
а ти банде арнаутске
Он је тук’о чете турске,
а ти банде арнаутске.
Ђенерале, ђенерале,
нек‘ је твојој
мајци хвала
што јунака родила је
да се српству
врати слава!

Ало

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *