Новак у Паризу отворио душу причао о породици, исхрани, критикама: Не брани ми Јелена да једем месо

Поделите:

Исхрана ми је углавном базирана на биљној основи, с тим што једем рибу и јаја као изворе протеина – истиче најбољи српски тенисер
НА путу ка одбрани титуле на Ролан Гаросу нашао је Новак Ђоковић времена да се потанко исприча с нашим новинарима и ексклузивно одговори на питања извештача српских медија, међу којима је био и дописник „Вечерњих новости“. Уочи меча са Рамосом отворио је душу, причао о тенису, али и о приватном животу, похвалама, критикама, надама, очекивањима, навикама и свему ономе што смо хтели да знамо о њему.Годинама подижете углед наше земље у свету. Да ли сте задовољни начином на који вам Србија то узвраћа?

– Србија не мора нити треба било шта да ми да. Мој однос према Србији и људима не зависи од тога. Увек сам осећао огромну, безусловну љубав према својој земљи. Ту сам рођен, то је моја отаџбина, мој завичај, моја територија. Ту припадам. У последњих десетак година не боравим у Србији толико често, али сваки пут када се вратим осећам неке „лептириће“ у стомаку. Враћају ми се емоције из детињства. Човек може да пропутује цео свет, али када је код куће, то је посебан осећај. Знате да сте одатле. То је нематеријални однос. Није ми потребан споменик. Наравно, изузетно ценим и ласка ми то што добијам. Све су то лепе ствари. Али неће то изменити мој став према земљи, нити ће то променити начин на који доживљавам свој народ. Увек ћу бити уз свој народ и земљу.

Како, с друге стране, реагујете на критике сада када вам релативно лошије иде?

– Наслушао сам се тога. Сагледавам то из шире перспективе. Нормално је да, када лошије крене, по резултатима који у последње време нису као у протеклих седам-осам година, људи почну да траже кривце око мене и одређене ствари које не функционишу. Поштујем свачије мишљење и право да се изрази, да каже шта мисли. На крају се све своди на то како ја то доживљавам. А моја перспектива и енергија су усмерене на мене, на моју еволуцију, рад на терену и ван њега, како бих успоставио опет победнички низ. Нормално је да постоје људи који имају више симпатија, и они који их имају мање. Човек сам, и ја правим грешке у животу. Стасавам, као и сви други, и учим на тим грешкама.Шта бисте рекли онима који себи дозвољавају да вам завире чак и у тањир?

– Не желим то уопште да коментаришем, пошто ми је потпуно бесмислено. Људи који нису довољно информисани праве закључке који немају основу. Чујем да неки чак кажу да ми супруга брани да једем месо?! Па она га сама једе, сада, у трудноћи.

Да ли сте и даље веган?

– Нисам! Исхрана ми је углавном базирана на биљној основи, с тим што једем рибу и јаја као изворе протеина. Да не улазим у детаље, али у биљној храни има доста извора протеина, иако многи знају само за месо, које је у нашој култури „незаобилазна“ намирница. У августу 2015. године сам одлучио да не једем месо. Имам своје разлоге, што етичке, што здравствене. Не желим уопште да се враћам на месо нити да подлежем том притиску.

Колико времена посвећујете сину Стефану?

– Трудим се да проведем што више квалитетног времена с њим, колико ми то обавезе и енергија дозвољавају. За време турнира ситуација је специфична, јер морам да се организујем тако да имам довољно залиха енергије да могу да је усмерим на терен. Али као родитељ који је одсутан и доста путује, када сам са Стефаном, онда је то у потпуности. Било то сат дневно или више, он то цени. И тај однос ми је веома битан.

Шта сте све обишли у Паризу?

– Сад баш идемо у музеј. Претходна два дана заредом смо се шетали. Били смо заједно у Ајфеловој кули. Када смо били у подножју, тражио је да одемо на врх. Стали смо у ред и попели се. Онда је хтео да гледа кроз телескоп који „није радио“. Био је, наравно, исправан, али ја нисам имао евро да убацим! Следећи дан смо гледали домаће животиње.

Занима се за тенис?

– Заволео је рекет. У последњих месец-два, сваког дана хоће да проведе мало времена са нама на терену. Шутира и лопту, воли фудбал. Доста је активан.Причате на српском?

– Наравно! Имамо дадиље које су с њим од рођења, а с њима прича и енглески. Разуме оба језика. Почео је да учи и француски, и већ зна неке основне фразе. Надам се да ће бити полиглота. Видим да му се свиђају језици. Едуардо и Елена, који су стално с нама, труде се да му говоре и на италијанском.

Шта представљају соколови на вашој торби? Имају ли везе са вашим црногорским коренима?

– Имају. Соко ми је омиљена птица. Покојни ђед ме је звао „соколе“. Има у њему доста значења и симболике, уз то што је то, заиста, фасцинантна птица. Никада не вреба болесну животињу. Напада огромном брзином. Сматрам да на неки начин и ја то радим, кад нападам лоптицу. Соколови означавају гренд слемове, жути смајлији симболишу освојене мастерсе, а плави завршни турнир.

Шта увек мора да се нађе у вашој торби? Шта нипошто не сме да се заборави?

– Дешава се да заборавим и телефон, и новчаник. Искрено, то ми није нешто нужно. На тренингу, поготово кад сам на турниру, усредсређен сам на обавезе. Кад се вратим, узећу телефон. Људи се често жале, најближи поготово, да не могу да ме добију за време турнира. А што се тиче најнужнијих предмета, то су рекети и патике. Без тога не могу да играм. Носим и додатна сочива.

Колико аутограма сте потписали у животу?

– Једне године сам покушао са својим сарадницима да сакупим бординг карте, да избројимо колико смо ноћи спавали у хотелима ван куће. Успели смо да направимо статистику само за неколико месеци. Волео бих да се сетим када сам дао први аутограм. Можда негде на теренима Партизана…

КРСТИЋ УВЕК НОСИМ
ИМАТЕ ли предмете који вам доносе срећу?
– Крстић увек носим са собом. Као амајлију носио сам и крстић који сам добио у манастиру Острог. Добио сам и један веома леп, симболичан поклончић од девојчице из Кине који сам носио неколико година у торби. Али нисам сујеверан и претерано везан за материјалне ствари. Не зависи ми дан од тога да ли сам то понео са собом или нисам. Нећу пасти у депресију ако нисам. Али осећам се лепо када видим да је то ту.
ИМЕ ДРУГОГ ДЕТЕТА

Породица вам се шири, да ли сте размишљали о именима? – Јесам, али немојте да ме стављате у ту позицију да откривам! Не смем ништа да причам!
ДО ВИМБЛДОНА НОВИ ТРЕНЕР

КО ће да вас тренира уз Агасија?
– Агаси је приоритет, шеф стручног штаба, ментор и главни тренер, и он мора да аминује договор. То мора да буде неко ко се уклапа у нашу визију тениса и живота. Андре и ја имамо доста сличности у начину на који сагледавамо технички и тактички аспект тениса и живот око тениса. По могућству, требало би то да буде неко ко је већ као играч имао искуства на врхунском нивоу. Волео бих да то буде неко млађи, јер ми више прија и инспирише ме да имам динамичну и покретачку енергију. Тренутно смо у потрази. Надам се да ћу у идеалном сценарију на Вимблдону већ имати некога.

Вечерње Новости

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *