Пешчаник против српског Министарства културе

Поделите:

Убрзо након формирања последње Вучићеве Владе, новопостављени министар културе Владан Вукосављевић надахнуто је говорио у емисији „Прессинг“ коју води новинар Југослав Ћосић на Н1. Том приликом је оповргао све потенцијалне критике, које је Ћосић прикупио из новинских написа до тада, а које су биле упућене нареченом министарству и његовим министрима, па самим тим и Вукосављевићу, који је преузео багаж претходних постава. Хвалио се тада министар Вукосављевић да ће до Нове године решити сва ВД стања, да ће реконструкције музеја бити убрзане и ускоро завршене, да ће Закон о јавном информисању ускоро бити готов као и Стратегија развоја културе. Истовремено, негирао је критике да министарство културе инвестира само у Косово, СПЦ, фолклор и културно наслеђе а не у савремену културу. Такође, еуфемистично је најавио своју борбу за повећање процента који култура добија из буџета Републике Србије. Осам месеци касније, готово ништа од силних обећања није реализовано, само је јаз између министарства и културне сцене продубљен, док је сајт Министарства културе и информисања Републике Србије, судећи по тону све чешћих саопштења, почео да личи на насловну страну некадашње Политике експрес. Зашто је то тако?

Наслови ударних саопштења министарства гласе: „Н1 објавио лажну вест да постоји Нацрт Закона о јавном информисању“ (17.5.2017), „Ревизионизам и лажи Славише Лекића“ (22.5.2017), „Лажи и обмане Владимира Декића“ (25.5.2017). Не треба заборавити да је средином априла објављен одговор министарства након „неумесне изјаве Аје Јунг“, која је упозорила јавност на некоректан однос министарства према савременој културној продукцији у Србији. Међутим, и поред енормне енергије коју министарство културе улаже како би у јавности дискредитовало своје критичаре, иначе људе запослене у култури и медијима који се залажу за демократичност и транспарентност рада овог ресора, чињенице показују да су резултати Вукосављевићевог рада управо такви каквим га виде његови критичари. Будући да он, као и премијер/председник Вучић, реагује само на притисак јавности, министар се и поред интензивне критике рада његових комисија појавио тек када су се демонстранти из „Културом против диктатуре“ заједно са члановима Ансамбла „Коло“, окупили испред зграде Министарства културе и информисања. Уложена критика Владимира Декића, директора „Кола“, очигледно незадовољног начином на који је комисија министарства третирала пројекте његовог ансамбла, тицала се „партијске расподеле средстава и наступа“. Пошто је обезбеђење спречило демонстранте да свој допис оставе на писарници ове институције, након претње медијима, министар Вукосављевић се напокон појавио у јавности и одржао своју демагошку тираду о томе како се комуницира са ресорним министарством, не пропустивши прилику да прозове УО Ансамбла „Коло“, који „ништа не зна и не ради ништа“ (можда баш због тога што је на његовом челу Аја Јунг). Укратко, министар се понашао попут шалтерског радника писарнице који је грађане вратио назад, јер ови нису имали одговарајући „документ“. А тај фамозни „документ“ у српском бирократском систему, не представља поседовање једног папира, већ отвара читаву административну процедуру за коју надлежни орган унапред претпоставља да је странка никада неће спровести или не тако брзо. Бар не за време одређеног мандата. (Нешто слично се догађало са НИП-ом и реконструкцијом институција културе својевремено.) Министар Вукосављевић је, наиме, вратио чланове Ансамбла „Коло“ да се обрате свом УО и директору, који би требало да напишу документ о томе шта им треба, не би ли се с тим обратили Скупштини града, дирекцијама, агенцијама, па тек напослетку министарству, тј. њему – Вукосављевићу. На крају је министар, задовољан очитаном лекцијом, протрљао руке и вратио се у своју фотељу. Само дан пре тог сусрета, министарство је на свом сајту објавило текст достојан „Ођека и реаговања“, у коме је припретило директору Декићу сменом, јер није „дорастао имену ‘Кола’“.

Ништа боље није прошао ни Славиша Лекић, нови председник НУНС-а, коме је отписао дојучерашњи председник УНС-а, данас државни секретар у Министарству културе и информисања – Нино Брајовић. Лекићев наступ на Телевизији Н1, Брајовић је окарактерисао као „уџбенички пример лажне вести пропраћене лажном оптужбом“. Овакав испад Брајовића би се могао протумачити и као учинак нечисте савести због сопствене ратно-хушкачке прошлости и личног доприноса општем срозавању српског новинарства, но када се такав дискурс 2017. појави на сајту Министарства културе, онда је то јасан сигнал да са тим ресором, као и са Владом генерално, нешто озбиљно није у реду.

Овакво понашање високих државних функционера, запослених у Министарству културе и информисања, које се финансира из буџета Републике Србије, мора бити јавно санкционисано, а њихов начин опхођења са јавношћу, као и запосленима у ресору културе, управницима, директорима и радницима у култури и медијима, мора бити промењен из темеља. Иако премијер/председник Вучић као и одлазећи председник Николић мисле да је ресор културе у Србији само сувенирница министарстава вера, туризма, дијаспоре и спорта, као и агитпроп Канцеларије за КиМ, то не оправдава потезе министра Вукосављевића који је на овој функцији одговоран пред институцијама културе за које је дужан да обезбеди услове несметаног функционисања, што значи да своје рачуне мора да полаже пре свега запосленима у култури, који су први позвани да критикују његов, сада сасвим очигледно, лош и неодговоран рад. Ипак, Министарство културе није Секретаријат за културу Града, у коме се секретар „могао“ играти са посрбљивањем назива београдских књижара или са културним програмом Библиотеке града Београда. Његово преношење читавог концепта из Секретаријата у Министарство до сада је дало ефекте само у зони која се граничи са чистим национализмом: у језичкој политици, одбрани ћирилице, спровођењу идентитарне културне политике, одбрани КиМ, као и покретању инцијативе за увођење новог државног празника словенске писмености – Св. Ћирила и Методија. То није посао министра културе. Бар не у XXI веку.

Saša ilić

Пешчаник.нет

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *