Шест држава удружује се с једним заједничким циљем, имају снажну подршку Меркел, ево што то значи за РХ

Поделите:

Када се за мјесец дана у Трсту састану лидери шест држава западног Балкана, требали би дати потпору идеји о стварању јединственог тржишта на том простору. Томе се нада повјереник Еуропске уније за сусједство и преговоре о проширењу Јоханес Хан и рачуна да ће њемачка канцеларка Ангела Меркел, као и други лидери важних ЕУ чланица, дати допринос у увјеравању “партнера на Балкану” да подрже ту идеју.

Многи се питају зашто сада таква идеја и тко стоји иза ње. Често се спомињало како је то идеја садашњег предсједника Србије Александра Вучића, али заправо постоји разлика између онога што је предложио он и онога за што се залаже Еуропска унија. О томе је било ријечи прошлог тједна када је Хан посјетио Србију, али, барем тако кажу у Bruxellesu, било је пуно кривог преношења онога што је речено. Док је Вучић говорио о стварању “царинске уније”, Хан сада устраје у ставу да то није предложено, јер то не би ни било могуће, већ само заједничко тржиште како би се у тим државама дао потицај страним инвестицијама те олакшао проток роба, људи и услуга.

Погрешан цитат

“Врло је важно бити прецизан у вези с оним што смјерамо, што нам је циљ. Царинска унија нам није циљ, криво ме се цитирало с конференције за новинаре прошли четвртак у Београду. Ми смо потпуно свјесни да царинска унија није изведива и зато смо од самог почетка говорили о заједничком тржишту, а данас смо то преименовали у регионално економско подручје, што има за циљ слободан проток људи и роба, међусобно признавање докумената”, рекао је Хан прије неколико дана у Bruxellesu. Он је додао да би такво јединствено тржиште од 20-ак милијуна људи могло бити привлачно за инвеститоре, што би онда могло помоћи и у подизању господарског раста и животног стандарда у тим земљама, те укинуло баријере не само у трговини.

Ипак, била трговинска унија или “јединствено тржиште”, ова идеја изазива и страхове и противљење у регији. До сада су се против ње, што одлучно што мање одлучно, изјаснили Црна Гора и Косово, а ни Албанија нема јасан став. Аргумент је Косова, што није признато као држава од стране Србије и Босне и Херцеговине, да те двије државе не допуштају ни посјет држављана Косова, а камоли нешто друго, те је у таквим околностима нелогично говорити о заједничком тржишту. Министар вањских послова Косова Енвер Хоџај недавно је у Bruxellesu споменуо као разлог “строгог противљења Косова” и то што Србија жели имати и слободну трговину с Русијом и еуроазијском трговинском зоном, па би тако могла додатно повећати улогу Русије у регији, а Косово поплавити јефтином робом сумњива поријекла. А политички Косово то види као идеју јачања улоге Србије у регији.

Алтернативе чланству ЕУ

Црна Гора се противила јер сматра да би то могло створити алтернативе чланству у ЕУ, а управо је Црна Гора, као најновија чланица НАТО-а, најдаље догурала и у дугом процесу преговора о чланству у ЕУ мада такво чланство ни за Црну Гору није на видику у догледној будућности.

Албански премијер Еди Рама најприје је подржао идеју, али је касније министар вањских те државе Дитмир Бусхати изразио неке резерве.

Повјереник Хан пак каже да се нада да ће успјети свима објаснити смисао те да ће на крају сви подржати ову идеју. “Ово никако није замишљено као замјена за чланство у ЕУ. Напротив, то ће само помоћи овим државама да се што боље припреме за то чланство у будућности”, рекао је Хан.

Идеја о стварању бесцаринске уније или заједничког тржишта на западном Балкану није нова иако се сада поновно појавила не само у регији већ и у Bruxellesu, Берлину, Риму и Паризу.

Та је идеја била често на дневном реду одмах након рата у Хрватској па и крајем деведесетих. Хрватска се тада снажно противила јер је у томе виђела опасност од стварања нових регионалних асоцијација, сличних некој “новој Југославији”, у којој од држава бивше Југославије не би било Словеније, али би била и Албанија, те је и Загреб на то гледао као на могућу замјену за чланство у ЕУ. Због тога је у Хрватској било противљења чак и процесу стабилизације и придруживања и регионалном приступу који је био основа тог процеса. Ипак, Хрватска је сада једина држава која је била у процесу стабилизације и придруживања и која је успјела пријећи цијели циклус до пуноправног чланства у ЕУ.

Пакт о стабилности

Након завршетка рата на Косову у љето 1999. године, уз снажно залагање Еуропске уније и Сједињених Америчких Држава, покренут је Пакт о стабилности за Југоисточну Еуропу који су неки називали “Маршаловим планом за Балкан”.

У исто вријеме ЕУ је покренула процес стабилизације и придруживања који је требао помоћи државама регије да се најприје стабилизирају, помире са сусједима и међусобно сурађују и тако се приближе Еуропској унији. У пракси регија је постала својеврсна зона слободне трговине кроз мрежу билатералних споразума о слободној трговини, а касније је то ријешено и кроз проширење ЦЕФТА-е на државе те регије. Иако је ЦЕФТА створена од држава средње Еуропе, у њој су сада само државе југоисточне Еуропе које нису чланице Еуропске уније.

Еуропска унија је цијело вријеме регионалну сурадњу и слободну трговину сматрала кључним алатом за постизање мира и дуготрајне стабилности регије, сматрајући да “трговина не познаје границе” и да ће то помоћи и у процесу помирења. Зато би данас и хтјели ту сурадњу дићи на вишу разину и укинути неке баријере за пословање, али и повећати могућност слободног кретања људи па и радне снаге, што тренутним аранжманима није могуће.

Повјереник Јоханес Хан још од састанка у Сарајеву прије три мјесеца на свим састанцима с представницима држава регије лобира за ову идеју. Сада је појачао напоре у том смјеру како се приближава самит о западном Балкану, у оквиру такозваног Берлинског процеса, који ће се овога пута одржати у Трсту, средином српња. До тада би се требало радити на припреми законског оквира који би такво тржиште учинио дјелотворним па би на том скупу дали само политичку потпору.

Иако је за Хрватску ова идеја занимљива, јер може бити добра прилика и за инвеститоре из Хрватске, а свако успјешније тржиште у сусједству је добро, она је аутоматски искључена од било какве могућности активног судјеловања у таквом пројекту. Као чланица Еуропске уније Хрватска не може бити дио било каквог другог јединственог тржишта мимо Еуропске уније. Наравно, као чланица ЕУ и НАТО-а Хрватска има активну и важну улогу у политичком смислу јер је ситуација у сусједству од кључне важности и за Хрватску.

Неки дипломати који се сјећају како је Хрватска увијек са сумњом гледала такве идеје кажу да је можда сада лакше приморати државе регије на стварање јединственог тржишта, по угледу на оно Еуропске уније, јер се нитко томе не противи тако снажно као што се прије противила Хрватска. А оне који се противе вјерују да је лакше наговорити. Неки од дипломата из држава регије често буду конструктивни на скуповима с представницима ЕУ, али када се врате дома, говоре другачије.

Односи између самих држава регије су далеко од тога да би се могло рећи да постоји добра политичка клима која може помоћи реализацији ове идеје. Исти лидери који на састанцима у Берлину, Паризу и Бечу говоре о “еуропском духу сурадње”, о “миру и помирењу” и пристају на јачање сурадње са сусједима, чим се обрате својим медијима, почињу с националистичком и хушкачком реториком. Главни проблем свакако је противљење Србије и БиХ признавању неовисности Косова. Судјеловање Косова у било каквим регионалним иницијативама увијек се проблематизира, иако се вјерује да је уз помоћ дијалога у Bruxellesu то питање ријешено. Али и у случају Косова представници Еуропске уније виде примјер како трговина руши баријере које политика не може или не жели. Србија је увјерљиво највећи извозник роба на Косову. Но на Косову кажу да то више одговара Србији него Косову.

Већа слобода кретања

Како робе ионако путују, сада се жели потакнути већа слобода кретања људи и радника. Иако многе државе регије имају велик проблем незапослености, постоје већ неке професије за које се повећава потреба и у самој регији. Тако би будуће мјере могле потакнути и запошљавање људи из једне државе регије у другој и тако малим и средњим подузећима олакшати производњу и иновације.

Ако ће се ићи у реализацију оваквих идеја, које имају смисла из перспективе трговине, онда ће у сурадњи с Еуропском унијом и заинтересираним западним државама, међу којима свакако жели остати и Велика Британија чак и након што напусти ЕУ, средишњу улогу би требало имати и Вијеће за регионалну сурадњу са сједиштем у Сарајеву на чијем је челу некадашњи министар вањских послова некадашње СРЈ Горан Свилановић.

Без обзира на резерве и нека противљења у Bruxellesu вјерују да ће идеја о стварању јединственог тржишта на западном Балкану добити потпору, јер када је Њемачка иза неке идеје, онда ју лидерима из регије није лако одбити.

Јутарњи.хр

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *