Владимир Арсенијевић: Одумирање ћирилице

Поделите:

Кад су, пре извесног времена, београдске улице освануле ишаране натписима: НЕ ГАЗИ ПО ЋИРИЛИЦИ мој пријатељ је, прешавши случајно преко једног од њих, приметио да по ћирилици није газио нити му је то икад пало на памет све док му је нису овако некултурно, овако пасивно-агресивно, потурили под ђонове. Па се вратио корак уназад и нагазио тај натпис, с видним уживањем. „Кад ми се баш намештају“, прокоментарисао је тада и слегнуо раменима.

Тако је тај лоше конципирани и траљаво спроведени јавни пројекат некаквог удружења за заштиту ћирилице (ингениозног назива – ЋИРИЛИЦА) доживео свој моментални дебакл под ваздушним ђоном Dr Martens чизме мог пријатеља. Сасвим заслужено, уосталом.

Јер, будимо реални, има ли ичег глупљег и несврсисходнијег од такве једне акције?

Вулгарнијих примера свакако има. Својевремено сам се запањио кад сам на сред Новог гробља приметио да је фасада гробљанске капеле потпуно облепљена ружним плакатима с великим дебелим словом Ћ који су се вијорили на јесењем ветру као зелене, жуте и ружичасте карневалске заставице на том крајње неприличном месту.

Има, природно, и љигавијих. Сећам се билборда који се прошле године шепурио на сајму књига. На њему се налазио портрет Вука Караџића коме је низ образ клизила, photoshop-ом додата, суза а испод њега надасве глупав натпис (који не памтим добро па стога парафразирам): „Шта то радите с мојом ћирилицом?“

Мене је ипак, међу свим тим неспретним или неотесаним акцијама (којима се ћирилица у последње време интензивно „брани“ од најразличитијих духова и химера који потичу директно из мрачне подсвести њених самозваних „заштитника“) понајвише забавила једна налепница из продукције клерофашистичке организације ОБРАЗ. На њој је писало: „БУДИ СРБИН – ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ“ да би, одмах ту, испод – смехотресно – чистом латиницом била исписана адреса сајта те тзв. „организације“. Порука која успе да поједе саму себе на ограниченом простору једне пропагандне налепнице свакако се не може сматрати ни интелигентном ни уверљивом па заслужује да буде окарактерисана само једном речју (несрпског порекла, наравно) коју ћу овде написати светим ћириличним писмом, тек да појачам утисак:

Али ништа од свега тога нас не чуди превише. Све је то тек делић свакодневног насиља какво предуго трпимо од стране разноразних богомданих „заштитника“ и „бранитеља“ наше културе, наше традиције, наших вековних територија, огњишта и свих других наших митова, па сад и нашег писма, насиља с којим и упркос којем живимо и опстајемо како знамо и умемо. Већ одавно смо навикли на њихову склоност погибељном кичу, ксенофобичну затвореност, параноичне страхове, болесна снатрења, навикли смо и на њихов анахрони епски језик и логику сочне мржње, хладне охолости и незалечиве озлојеђености, на то историцистичко лелекање, једини дискурс којим уистину владају, на све њихове бедне поразе и неуспехе (који обједињавајућом логиком националне државе постају порази и неуспеси свих нас) али узнемирава нас, више од свега, тај њихов и даље неистрошени, праведнички осећај историјске мисије…

Годинама су, агресивно и разарачки како једино и умеју, ти разноразни „заштитници“ пред нашим немоћним погледима бранили најпре опстанак Југославије, па братство и јединство, па вековна огњишта, па српски народ на Косову, територијални интегритет и међународно признате границе у Словенији, српски народ у Хрватској, у Босни и Херцеговини, па поново на Косову… Добро знамо колико су у свему томе успели. Све чега су се икад дохватили – распало се заувек.

А сад сте, ето, и и ви ту – сви ви вајни „заштитници“ српског писма, сви ви отужни субевропски национални романтичари, ви провинцијски дон кихоти уверени да је однекуд баш ћирилица она права lady in distress коју треба одбранити по сваку цену, тражила она то или не, а ви ни мање ни више до њени витезови-заштитници с бритким сабљама и сјајним оклопима… Баш сте нам само ви недостајали.

Али изволите, слободно, браните је до миле воље.

Какви сте, питање је хоће ли вас ћирилица надживети.

Писац и уредник издавачке куће „Ренде“

Политика

Поделите:
4 replies
  1. Посланик (ускоро бивши)
    Посланик (ускоро бивши) says:

    Текст достојан талентоване потурице, пардон високог официра окупационих снага Србије.
    Битно је да знамо да се одрекао корена и да је поносан на своје потуричке пријатеље и културу.
    Вероватно се и окупационе снаге грозе таквих типова али морају да их трпе.
    И добар је алат за лустрацију таквих у слободној Србији под називом Ренде. Биће (фигуративно) изрендани.

    Одговори
  2. Вуле
    Вуле says:

    Зовите Климента да вам е брани. Ако е створииио…нека и брани. Кога ви заебавате у животу? Да, историчар баца рукавицу у лице лингвистима. Изволите, неко некога магарцем ће направити.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *