Ајнштајн: „Ако је Бог створио свет – његова прва брига није била да га учини лако разумљивим за нас“

Поделите:
НА АУКЦИЈИ У ЈЕРУСАЛИМУ ПРОДАТА ПИСМА ВЕЛИКОГ НАУЧНИКА ЗА 210.000 ДОЛАРА
  • Пријатељу – физичару Дејвиду Бому када се спремао да од макартизма побегне у Израел – написао је и ово: „Израел је интелектуално жив и интересантан, али има врло уске могућности и одлазак тамо без намере да га напустиш првом приликом био би за жаљење“

ПИСМА које је писао Алберт Ајнштајн о богу, Израелу и физици продата су за безмало 210.000 долара на аукцији синоћ у Јерусалиму, а највишу цену достигло је оно о стварању света.
Осам писама написаних на енглеском језику од 1951. до 1954. године с Ајнштајновим потписом продато је у аукцијској кући Винерс (Winners) која је првобитно проценила њихову заједничку вредност између 31.000 и 46.000 долара.
Највише, 84.000 долара, понуђено је за писмо еминентном физичару Дејвиду Бому, преносе израелски медији. У њему је Ајнштајн написао да „ако је Бог створио свет, његова прва брига сигурно није била да га учини лако разумљивим за нас“. Написано је у фебруару 1954, годину дана пре Ајнштајнове смрти.
У другом писму Бому, продатом за 50.400 долара, Ајнштајн је дискутовао о вези коју је његов колеџ успоставио између квантне теорије и релативистичке теорије поља.
„Морам да признам да нисам способан да погодим како се таква веза може постићи“, написао је он у писму писаном писаћом машином које садржи једначину исписану читко руком и пишчев потпис.
Бом који је рођен у САД радио је с Ајнштајном на Принстон универзитету пре него што је побегао у Бразил, након што је изгубио свој положај за време лова на вештице сенатора Џозефа Макартија.
У писму из фебруара 1953. Ајнштан пореди „тренутно стање свести“ Америке током тог прогона комуниста са паранојом у Немачкој почетком 20. века за време кајзера Вилхелма ИИ.
Израелски илузиониста и мађионичар Ури Гелер купио је писмо из 1954. године у коме Ајнштајн дискутује о могућем Бомовом пресељењу у Израел.
„Израел је интелектуално жив и интересантан, али има врло уске могућности и одлазак тамо без намере да га напустиш првом приликом био би за жаљење“, наводи он.
Бом је постао гостујући професор на чувеном Технолошком институт Технион у Хаифи 1955. и после две године преселио се у Енглеску. Сам Ајнштајн је одбио понуду 1952. године да постане председник Израела, али је био у првом управном одбору Хебрејског универзитета у Јерусалиму и у свом тестаменту је оставио своје белешке тој установи.
Аукцијска кућа је саопштила да су писма била својина покојне Бомове удовице.

Бета

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *