Александар Павић: Унутрашњи дијалог о Вучићу

Поделите:

„Нико нема што Србин имаде, геј Хрватицу председницу Владе.“

Народна интернет умотворина

Кад је Калигула намерио да именује свог омиљеног коња за конзула, то је било зато што му се могло. Споља гледано, исто важи и за Александра Вучића, сад кад је објавио свој избор за новог мандатара.

Јер, Вучић тврди да је Ана Брнабић његов избор, и да ју је изабрао јер је „вредна (и) поседује стручне и личне квалитете“.

Да ли нас суштински треба да буде брига да ли је Брнабићка именована за мандатара зато што су Вучића притиснули странци, зато што стварно мисли да је најстручнија, или зато што је то део пројекта преумљења Срба ког се прихватио као услов за долазак на власт?

Не, у политици као и у спорту се пишу резултати, односно једино је поуздано судити по делима и чињеницама.

Чињеница је да је Ана Брнабић чедо америчке неолибкон епрувете за производњу НВО кадрова за ширење њихове агресивне империје. УСАИД и НАЛЕД су више него довољне референце.

Чињеница је и то да је Ана Брнабић тесно пословно повезана са људима из Вучићевог најближег личног/политичког окружења.

Чињеница је да је избор отворене лезбејке која је прошле године махала заставом дугиних боја на геј паради отворени шамар у лице традиционалне Србије свих вероисповести и светоназора.

Чињеница је, да је само била реч о томе да је било неопходно – због чувених притисака од наших западних „партнера“ – изабрати неку про-западно оријентисану личност, да је било и других који су одговарали опису, нпр. Душан Вујовић или Зорана Михајловић. При томе, Вујовић није ни страначка личност, тако да он испуњава и тај критеријум, ако је он уопште и постојао. Али не – изабрана је баш ЛГБТ Ана.

Дакле, ако је Вучићу наређено да то буде баш она, а не било који про-западни кадар, то значи да се он суштински баш ништа не пита, и да је западно-глобалистичка марионета до краја.

Ако је, пак, могао да бира међу про-западним кандидатима, а опет изабрао њу, то значи да је он свесно, својом вољом, направио раскид са традиционалном Србијом. На исти начин на који је то симболички урадио тиме што је, како јављају медији, дао новорођеном сину име Вукан. У години када се обележава 800-годишњица првог крунисања Стефана Првовенчаног (ако га је заиста и било – кога занима аргументовано оспоравање тог чина може да прочита овај чланак), не може да буде случајно да новоизабрани председник Србије, уз именовање геј-мандатарке, именује сина по ономе ко, по речима првокрунисаног Немањића, „би преступник“ и „изведе иноплеменике на отачаство своје“. Ономе ко се дигао против рођеног брата и избора свог оца Стефана Немање, из ког је проистекао блистави српски средњи век, чију снагу, духовност и сјај, који су кулминирали Лазаровом жртвом на Видовдан 1389. поносно баштинимо и дан-данас, са знањем да смо без њих – неки други народ.

Ове чињенице нам дају за право да закључимо да Вучићево именовање Брнабићке – принудно или вољно, свеједно је – представља недвосмислен удар на немањићко-лазаревску Србију и њен идентитет.Уосталом, као први који је у историји Србије, заједно са Дачићем, једнострано угасио државне институције на косовско-метохијском простору, Вучић је овим само наставио већ утабаним стазама. Као што је и најавио, после полагања председничке заклетве: „Не гледајте уназад, већ унапред, у земљу своје деце, а не у земљу својих дедова.“ И као што је најавио „унутрашњи дијалог“ о КиМ – тек пошто је, не питајући никога, укинуо српску државу и одбрану на северу покрајине – и суочавање са разним „митовима“. Зна се и којим. Сигурно не оним о ЕУ као обећаној земљи.

Има још чињеница.

Вучићу је победу у првом кругу избора зацементирала посета Москви и Владимиру Путину, само неколико дана пре гласања. Тада није било речи о Брнабићки, бар не из његових уста. Стога је правично закључити да је он победио захваљујући најпре „ефекту Путин“ (што укључује и многоструко најављиване поклоњене Мигове, тенкове и друго наоружање), а никако „ефекту Брнабић“. То даје за право онима који ће у будуће доводили у питање демократски легитимитет и Вучићеве победе и Брнабићкине евентуалне владе.

Такође је фер поставити и питање да ли је Вучић својим руским домаћинима бар назначио могућност оваквог избора за мандатара. Као и запитати се да ли би на исти начин – или уопште био примљен. Јер, не заборавимо, Русија је земља која изразито држи до спречавања пропагирања хомосексуализма, поготово међу младима.

Све то не значи да ће Руси, ако их Вучић доиста није о овоме упозорио, икад рећи јавно да су преварени. Као што ни Република Српска неће доводити у питање свој однос са матицом, ма шта преко Дрине приватно мислили о новом премијеру. Али легитимно је поставити и то питање. И Русија и Српска ће се водити делима, али ипак свака, у светлу сопственог положаја, маневарског простора и прокламованих вредности, са свешћу да су и те како допринели Вучићевој победи у првом кругу.

Муамер Зукорлић је, после јасног става о теорији еволуције, изнео и јасан став по питању подршке избору отвореног хомосексуалца за премијера: „Међу тачкама око којих смо се сагласили нема тачке афирмације геј оријентације или афирмације антипородичних вредности… Спремам сам на дневнополитичке, тактичке и стилске компромисе, али на компромисе на рачун духовних и моралних вредности и принципа никада нећу пристати.“ Тиме се, за разлику од Патријаршије, јасно одредио о томе какве вредности заступа и заслужује искрено признање. Слично, бар за сада, важи и за Драгана Марковића Палму. Пасивност СПЦ је отворила огроман вакуум на јавној сцени. Нека се архијереји сутра не чуде шта и ко ће га све још попуњавати.

За крај, вреди поновити и то да је сасвим легитимно противити се избору мандатара на верским и моралним основама. Није то никаква „дискриминација“. (Уосталом, изворно значење дискриминације је моћ разликовања, што традиционалисти управо све време раде и на чему инсистирају.) Напротив: безочну и неприхватљиву дискриминацију испољава политички коректна „либерална“ јавност и њена медијска-НВО полиција мисли, која би да свој беспоредак и негирање апсолутних вредности наметне другима као једину (анти)вредност. То неће проћи, у то могу да буду сигурни.

Пре две деценије, улице Београда су одјекивале (многи су прекасно схватили, потпуно депласираним) скандирањем „Слобо, Садаме“. Можда ће звучати само као ехо прохујалог бурног времена, можда ће се онима са нечистом савешћу само привиђати, а можда ће, у не тако далекој будућности, као утвара однекуд, прво тихо, а онда све гласније, српским улицама, из дубине привидно сузбијене колективне свести, почети да оздвања неки сличан поклич. Можда ми се само чини, али као да и сад благо хујање ветра одјекује полуразговетним шумом: „Вучићу, Содоме… Вучићу, Содоме…“

ФСК

Поделите:
4 replies
  1. М. Бојић
    М. Бојић says:

    5:0 и словима пет нула.

    Јутрос негде око једанаест пре подне добих једно писмо које ме је изузетно обрадовао. Па ћу га у оригиналу на енглеском пренети испод мог коментара. Пре него пређем на суштину, желео бих нешто да појасним. Када од Трамповог тима стижу писма и поруке онда је то у регуларном периоду. Када од њега стиже порука онда је то обавезно између 3:00 најкасније 3:30 у раним јутарњим сатима. Дакле у време када и ја започињем свој радни дан. Тако да не буде забуне писмо није од председника Трампа већ од његовог тима. Али све једно. Извињавам се читаоцима што ми време не дозвољава да доњу поруку преведем, него ћу је само укртако у две или три реченице препричати.

    Јуче је на изборима за представника доњег дома америчког парлаента који се зове конгрес побидила Керен Хендл у једном дистрикту у Џорџији мислим да је то у ствари шести дистрикт. Дакле, изгубио је финасијер свих сатрапа такозваног глобалистичког покрета, где ма шта неко о њему мислио ни врцкави вазални кнез из београдског пашалука Курјачић није изузетак, Џорџ Сорош против Доналда Трампа. Сјајно.

    Икао је потрошио на изборну кампању преко педесет милиона долара, иако је иза себе имао сва дезимформациона средства укључујући комунистичку кабловску станицу знану као CNN, све то заједно му ништа није помогло да у конгрес убаци свог кандидата неког беспосличара Осефова који има свега 32 године, мислећи да ће моћи на тај начин да као у Француској са Макроном придобије балафурдију да гласа за њега. Чиста мискалкулација.

    Заборавио Сорош да ово нити је Београдски пашалук, нити изгубљена Француска. Синоћ сам у једној Полемици једном Сорошевцу у једном коментару написао: Чуј, није ово Француска већ Америка, овде људи не мисле дупетом него главом. Више ми није одговорао.

    Доње писмо реферира на овај догађај где су демонкрати већ по пети пут поражени узастопно на ванредним изборима за упражњена места у доњем дому парламента на Капитал Брду у Вашингтону. Те зато је прука која ми је упућена преко електронске поште гласила 5:0.

    Треба имати у виду да све оно што је уз Сороша у Вашингтну је девијантно и неплодно. Педери су Линдси Грахам, Чак Шумер, Курјачићев пријатељ, а не би ме изненадило и трећеполни партнер Џон Ма-Каин. Овај Каин је гори него чак и просечна будалина. Ја мислим да његови чулни, говорни, мисаони и визуеални органи нису повезани са мозгом, ако такав и има мозак. Он делује као неки робот специјално направљен да симулира лудака.

    Пита се господин Павић због чега се назови епископат ЦК Београдске Патријаршије, ја никада нећу рећи Српске Православне Цркве није оградио од једног медиокритета каква је та Барабић. Па зар господин Павић не зна да тај назови – епископат је стао уз највећу хомосексуалну и педофилску организацију на свету уз ватиканско хомосексуално подземље. Шта то говори? На овом континенту кружи један виц који гласи: Шта је у разговору иза затворених врата Доналд Трам рекао папи? Одговор на то питање гласи. „Вероватно му је предложио да укине највећу педофилску организацију на свету.“ Аферим. Госодине Павићу наш народ лепо каже: „Са киме си онакав си.“ Треба ли ићи даље?

    По изгледу и поншању вазални кнез из Београског Пашалука, који су обновили комунисти, сам подсећа на девијантника, те не мислим да га је било ко за шта притискивао већ је његов избор друга девијантна особа, која му је по схватањима о животу слична.

    Те девијантне особе нису ништа друго до оболели паразити, и умоболници. Нешто ми док пишем ове редове паде на памет хемија па ћу покушати и надам се да ће ме читаоци разумети да прко ње објасним свој став. До хемијске реакције може само доћи између елемента са различитим поларитетима. Дакле, међусобно се једине само два различита пола.
    Ca + Br2 → CaBr2 у овој реакцији добили смо дакле калциум бромид
    реактанти → производ
    Стрелица у хемисјској једначини показује који је крајњи производ када два елементи са различитим поларитетеима реагују једни наспрам других. Ово је чист природни закон преко кога све проистиче у свету којим смо заокружени, било овде на земљи или на кеој нама најудаљениој звезди или планети. Посредстовм природних нормалних закона који се хармонично односе једни према другима делују и нормалне реакције, захваљујући којима је, и из којих је и сам живот проистеко.

    Што рече једном једна докторка ескимског порекла у једној емисији, коју сам док сам још и подносио телевизију гледао у некој документарној серији: „Сасвим је нормално и природно између два пола да постоји атракција једног према другом, како би се наставио континуитет живота.“ Апсолутна истина. Према томе шта то из неке наводне и накарадне „љубавне“ везе међу две извитоперене жене или два извитоперана мушкарца настаје?
    Драгољуб + Ана → Милица или Предраг
    Александар + Џон → ништа

    Описујући у једној својој књизи како су комунисти када су се докопали власти у Београду изгледали, Милован Ђилас је забележио следеће: „Ми појма нисмо имали ни о чему ни шта колико вреди, нити колико кошта. Наша идеологија на којој смо формирли шему по којој ћемо да владамо била је шупља и непримењива, напросто да кажем извитоперена.“

    Данас се поуздано зна да су родоначелници комунизма Карло и Фридрих били педери. Не очекујте од мене да се служим ублажавајућим изразима као хомосексуалци и томе слично. Па да је Ђилас жив и да започне неку нову критику овога посткомунистичко-неокомунистичког поретка ја бих га упитао данас: „Шта је он то док је био млад и заносио се о хлебу без мотике и заиста мислио, о резултату и последицама од једне теорије коју су стварали девијантни и настрани? Зар те заиста ово изненађује?“

    Питам се тако да случајно није дошло време да се пише једна озбиљнија књига „Од Карла и Фридриха до Вучића и Барбарићке?“

    Господине Павићу слажем се, дошло је време да се заиста каже Александре Содоме, јер содомија и сотонија је ушла у све поре људског друштва широм света. Али то некако, ја овде где сам лакше подносим. Трудоу Првом, не знам за овог другог који сада влада, једном на путу из Сан Франциска, када је била у жижи афера Клинтона и Монике, у авиону поред мене је седела једна лепушкаста жена, трећа генерација италијанског порекла. Врло нека причљива особа, па како јој је отац био полицјац, официр, у овдашњој федералној полицији, (RCMP) ми рече нешто што никада нећу заборавити: „Шта се бре толико узбуђују, па мој отц који је био у Трудовљевом обезеђењу ми је причао како њему ни младих дечака ни девојако нису могли да навашу. То су људи који поседују првилегије и моћ па су незајажљиви.“ (сиц)

    Не могу да потврдим да ли ми је та Италијанка говорила истину, не мислим да је имала неки интерес да ме лаже. Само знам једно да је док је он био на власти скоро напунио био парламент девијантницима. Један вођа Нове Демократске Странке се и јавно у оно време хвалио да је припадник трећег пола. Можда би и данас био на власти, да није, сучествовао у неком самоубиству. Онда су га најурили. Извитоперене особе поседују извитоперену памет. И тачка.

    Када жалите и покушавате да одбраните традиционе вредности мислим д смо на истим таласима. Жао ми је што су нам комунисти сахранили елиту, а оставили свој шљам у наследство. Но, ових пет напрема нули, ми говори да овде, одакле се тај шљам подржава ипак ствари крећу набоље. Соменух синоћну полемику где сам још нешто нацистико – комунистичким глобаистима поручио. „Мислили сте да се за паре све може купити. Воће и поврће да, али многи су и пре вас покушавали, памет купити нису могли. То је роба које нема на на једној пијаци, малој или глобалној. Америка иде ка једнопартијском систему и то је што ме радује.“ Била им је моја последња порука.

    Милијанко Бојић
    Иноватор и сарадник Америчког Института за Дестилацију.
    _____________
    UNDEFEATED: THE TRUMP AGENDA

    Mike,

    Together, we did it again.

    Last night, unwavering supporters like you brought us ANOTHER special election victory in the most expensive House race EVER in
    Georgia’s 6th Congressional District.
    It’s clear, the Democrats are in the business of
    buying elections.

    We’re in the business of winning them.

    Because of voters like you, we have now been able to win all 5 special
    elections this year, proving that Americans across the country support
    President Trump and reject the Democrats and their Fake News lies.
    But we can’t let up now.
    In order to keep electing Pro-Trump officials to office in 2018, 2020, and
    beyond, we must have the resources to fight back and win.
    And remember, no matter how hard the Fake News
    Media tries to mislead the American People — we stand committed to President
    Trump, better American jobs, and an America First agenda.
    Thank you for standing with us in our fight to defend President Trump.
    In victory,
    Team TRUMP

    Одговори
  2. М. Бојић
    М. Бојић says:

    Ох заборавих. Један мој пријатељ из Виндсор ми посла синоћ поруку, виц: Каже пакује своје пакете Марина Абрамовић. Враћа се у Београд да буде шеф кабинета код Барбарићке.

    Одговори
  3. Posetilac
    Posetilac says:

    Милијанко Бојић : „Америка иде ка једнопартијском систему и то је што ме радује.“

    M. Milijanko, zasto vas ovo raduje ?

    Одговори
  4. M. Bojic
    M. Bojic says:

    Jednostavno da i komunisti vide šta je jednopartijska diktatura ali ne njihova. Do pojave Trampa Amerikom je vladala uglavnom ratna partija to jest bila je to jednopartijska diktatura samo sa dva imena. Republicanci ako iz partije izbace, što će biti neminovno dinosauruse poput Granama i Ma-Kaina, podmladjena partija sa patriotskim osećanjima lako će rešiti probleme poput ovoga koji je opisao Pavic. Vi bi trebalo da znate da su Republicanci na čelu sa Linlkolnom rešili problem crnackog robovlasnistva. Ali to je bilo jedino moguće uz građanski rat. Do juče je izgledalo da će se ovo moderno robovlasnistvo diktirano iz devijantnog Holivuuda i sa Manhantna rešiti novim gradjanskim ratom. Omace se.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *