Ана Брнабић је други геј премијер у историји Србије, први је био он

Поделите:

Балканска и светска јавност данима коментарише одлуку новоизабраног председника Републике Србије Александра Вучића да за мандатара за састав нове Владе одреди Ану Брнабић, прву јавно декларисану геј особу у врху извршне власти наше државе.

Међутим, мало је познато да она неће бити први геј на овом положају. Додуше, онај први није то био јавно, а можда није био ни технички хомосексуалац (али само у смислу да је могуће да је био бисексуалан); индикативно је, међутим, то што се никада није женио.

Реч је о генералу Петру Живковићу, блиском сараднику краља Александра Карађорђевића који је након Шестојануарске диктатуре 1929. године постављен на положај председника Министарског савета, на којем ће остати све до априла 1932.

Укратко, родио се у Неготину 1. јануара 1879. године. Војну академију је завршио у Београду, након чега у својству гардијског поручника на двору био један од завереника у Мајском преврату.

Као мајор је учествовао у Ослободилачким ратовима које је Србија водила између 1912-1918. године, а управо се у том периоду десило нешто што је касније заташкано и што је тек у књизи „Кнез Павле: Истина о 27. марту“ (написане на основу приватне архиве регентове) испливало на површину.

Део који се односи на ово о чему тренутно говоримо, преносимо у целости:

„Оргије пијаног мајора“

Петар Живковић (1879-1947) је рођен у Неготину, а умро је у Паризу. У мајском преврату имао је незнатну улогу (требало је да откључа капију двора, што му је једва успело), али је ипак касније био прихваћен као завереник. Поседовао је низ компромитујућих докумената о (будућем краљу) Александру и тако га везао за себе, поставши вођа Александрове камариле која је касније названа ‘Бела рука’.

Пред крај српско-бугарског рата против Турске, мајор Живковић је био одређен да командује коњицом Тимочке дивизије. После победе српске војске код Куманова, његова јединица је послата да са Другом армијом помогне Бугарима да освоје Једрене. Како је коњица у опсадама неупотребљива, Живковић и његови официри су часове и часове проводили у пијанчењу и оргијама. Једног дана је један лепо грађени коњаник саопштио свом претпостављеном да га је мајор Живковић натерао да буде ‘активни партнер у хомосексуалном односу са њим’. Командант Друге армије Степа Степановић је затражио да Живковић буде изведен пред војни суд. Живковић се обратио Апису и овај му је великодушно помогао ‘како се не би укаљала част српске војске’. Живковић је Апису ово добро вратио тако, што је на захтев регента Александра ‘наместио’ Солунски процес.

Када је 6. јануара 1929. године краљ Александар суспендовао тзв. Видовдански устав, свог верног Петра Живковића је поставио за председника владе. Од 1931, Живковић је, опет на захтев краља, основао дворску опозициону Југословенску националну странку у којој му је помоћник био Светислав Хођера.“

(„Кнез Павле: Истина о 27. марту“)

Телеграф

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *