Др Даница Грујичић: Грађани Србије морају да знају да је НАТО починио еколошки геноцид

Поделите:

Професор др Даница Грујичић, неурохирург, начелник Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и редовни професор на Медицинском факултету у Београду, већ дуже време упозорава о последицама НАТО агресије на СР југославију, те учествује у научним конференцијама по питању последица употребе радиоактивне муниције од стране НАТО-а на становништво и животну средину, указујући јавности на ово озбиљно питање.

Др Даница Грујуичић учествовла је у емисији на јавном РТВ сервису о последицама НАТО агресије на нашу земљу, те указала на погубне последице НАТО агресије. Преносимо њено излагање у целости:

„Ја сам у иницијативном одбору једне групе научника који су биолози, молекуларни биолози, физико-хемичари, хемичари, који сматрају да грађани Србије пре свега морају да знају истину. Осиромашени уранијум је тек „врх леденог брега“.

Почели смо са конкретним захтевима у фебруару месецу ове године када је била конференција на Хемијском факултету и када смо се договорили да од председника државе, преко премијера, поднесмо захтев да се формира Координационо тело које ће се бавити искључиво последицама НАТО агресије 1999. године. Северно од 45 паралеле није било осиромашеног уранијума, али је било страшно хемијско загађење. Оно што грађани ове државе морају да знају је то да је НАТО алијанса начинила прави „екоцид“ или еколошки геноцид бомбардујући хемијска постројења, сва она постројења која су била на мапама „хазарда“, а када је нешто на мапама „хазарда“ зна се да уколико то бомбардујете и уништите, ви правите страшно оштећење у целом окружењу, односно правите праву еколошку катастрофу.

Постоје мапе које тачно то доказују. Наравно да цела Србија није загађена.

Шта се све дешавало. Рецимо, бомбардован је Нови САД, Бор, Панчево и Крагујевац, који су проглашени за небезбедне по живот. Тамо није било осиромашеног уранијума. Као небезбедне за живот их је прогласила Унакова комисија, односно Макари Канте, један Сенегалац који је у априлу 1999. године боравио овде и који је написао извештај од 72 стране, од којег су само две стране завршиле званично у УН. Наравно, сакривене су и пронашао их је на одређеним сајтовима амерички новинар, а то је званични извештај УН-а.

Они који су имали те две стране нису могли ни да претпоставе да постоји још 70 страна. Он је тада у свом извештају децидно навео да је направљена еколошка катастрофа која ће се дуго осећати.

Преко три милијарде килограма земље је избачено из лежишта. НАТО нам је својим налетима потрошио кисеоника колико сва жива бића у Србији потроше за 50 година. Отишле су три тоне живе у Дунав. Отипло је 160 тона флоро-водоничне киселине. Пиралена у Топчидерску реку је отишло неколико десетина тона. Удисали смо азот, диоксине, тешке метале. Нико нас о томе није обавештавао, ни тадашња власт, а ни каснија власт није нашла за сходно да нас о томе обавести. То су све токсичне материје.

Из трафо-станице на Бежанијској коси коју су бомбардовали ослобађани су поли-хлоро-бифенили. Један литар поли-хлоро-бифенила загади милијарду литара воде. Значи да је вођен хемијски, а на југу Србије нуклеарни рат. Ми о томе ништа не знамо.

Зашто сам ја као грађанин ове земље љута на власти и државу?

Зато што се држава показала као некоректна и као нефер према својим грађанима. Било је много људи који су расшчишћавали терен који је гађан осиромашеним уранијом и хемијска постројења. Нико их није упозорио. Нико није организовао њихове систематске прегледе. Контролисани су само војници који су били у зони која је гађана оружјем са осиромашеним уранијумом и то само пет година. А, сви знамо да се системски канцери појављују пет-десет година после некаквог инцидента, а солидни тумори петнаест до двадесет година. Наводно, није било новца. Зато инсистирам. Постоји много података о томе да је смањен коефицијент интелигенције код деце која су рођена за време бомбардовања, до тога да је смањен фертилитет мушкараца, посебно на југу Србије.

То су све појединачни подаци. Бојим се да је тужба против НАТО последње о чему у овом тренутку треба да размишљамо. Ми то морамо математички све тачно доказати. Шта нам је све урађено… Они су једноставно имали геноцидну намеру и не постоји никакво друго објашњење зашто су гађали хемијске индустрије и хемијска постројења, трафо станице и енергетска постројења.

Треба да се формира Координационо тело састављено од научника и стручних људи који знају шта је екологија, медицина и који онда треба то да докажу. Можда ми нисмо у праву… Можда ће они доказати да је „супер“ што су нас бомбардовали осиромашеним уранијумом. НАТО је одговоран за пораст малигних болести у Србији, стерилитета младих брачних парова, аутоимуних болести. Шта ће се све показати за 20-30 година то ћемо тек да видимо.

Наша војска је очистила цео терен на југу Србије, а посебно бих нагласила брдо Пљачковица код Врања поред насељеног места. Предајник РТС-а је гађан пројектилом са осиромашеним уранијом, мада је могао да буде срушен са било којим пројектилом. Наша војска, тада Војска СР Југославије је очистила сва та места по оним критеријумима како се то чисти и како се уклањају и пројектили који су нађени и они који се нису распрсли приликом гађања, него су остали забодени у земљу.

Колико сам ја разговарала са господином Петковићем, који је тада био начелник АБХО Војске СР Југославије, тај је предео је очишћен до једног метра дубине. Да ли је неки пројектил отишао дубље, до водених токова, да ли је својом корозијом довео до ослобађања радикала и свих оних продуката који су канцерогени када се распада уранијум, то ми не можемо знати.

Само од леукемнје смртност од 2002. године до данас је повећана за 139%, а то је податак који је професор Чикарић навео у својој књизи, заједно са господином Владиславом Јованићем и Слободаном Петковићем – „Злочин у рату – геноцид у миру“.

Он је анализирао првих пет година и других пет година. Шта је био његов разлог, зашто је он то урадио? Када имате појачану радијацију, на њу највише реагује ткиво коштане сржи и зато су ти тзв. системски канцери као што су леукемија или лимфоми. Он је гледао прво њих и они су заиста имали један „скок“, и у броју оболелих и у броју умрлих.

Понављам, осиромашени уранијум је само „врх леденог брега“. Шта се десило. Људи су рашчишћавали хемијске индустрије које су биле бомбардоване, где имате гомилу канцерогена, гомилу токсичних материјала. Оно у чему ја видим неодговорност државе је у томе што нико није организовао систематске прегледе тих људи. Држава је била дужна, власт је била дужна да организује прегледе бар тим људима који су расчишћавали. Ви сада имате појединачне пријаве да је, нпр. један човек умро од рака, други човек умро од рака, трећи.. Код свих наших војника који су били у зони која је гађана оружјем са осиромашеним уранијумом, нађене су хромозомске аберације. Постоје подаци на ВМА. Нажалост ВМА је остала потпуно усамљена у тим својим покушајима да докаже повезаност, не само појаве малигнитета, него биолошких промена у организму људи који су били изложени не само оружју са осиромашеним уранијумом, него и хемијском загађењу.

Молим вас, немојте заборавити хемијско загађење које је било огромно, о чему ми уопште ништа не знамо, јер је све било сакривено од нас. Намерно или не намерно, није битно.

Није проблем само рак. Проблем су ауто-имуне болести које су у енормном порасту где ви немате никакав регистар. Проблем је стерилитет. Проблем је маса ствари, које су појединачно моје колеге доказивале, радиле магистеријуме, докторате, доказивале на статистички значајном нивоу. Али то нико није сабрао. Зато је неопходно да постоји неко тело у овој држави које ће се тиме бавити. Зато је потребно да постоји лабораторија. Сетите се бруке око алфа-токсина. Ми смо морали да шаљемо узорке у страну земљу да то изанализира. Па зар једна држава као што је Србија не заслужује да има такве лабораторије које ће објединити већ постојеће.

Није проблем само када пројектил експлодира. Проблем су и алфа честице које се ослобађају. С друге стране,је отпорност вашег организма. Ви можете да се налазите 100 километара далеко, али ако алфа честица допре до вас, од вашег имуног система зависи хоћете ли се ви разболети или нећете. Наравно да је управо због тога јако тешко доказати повезаност осиромашеног уранијума са малигним болестима.

Ми немамо никакве податке о томе шта се дешавало на Косову. Никакав, ни један једини податак. Њихови доктори тврде да је све тамо „супер“, а ми имамо друга сазнања. Због тога треба да се направи једна стручна комисија која ће се тиме бавити. Осиромашени уранијум је изузетно опсан. Он није на листи лити канцерогених материја, али сви његови распадни материјали су управо на листи канцерогених материја. Када пројектил заврши у земљи, он временом ослобађа све те штетне материје које су канцерогене.

Понављам још једном. Немојте заборавити хемијско загађење. Они су нас бомбардовали у време сетве. Све те токсичне материје су ушле у ланац исхране. Наравно да није на целој територији Србије, али зато је било неопходно већ 2000. године направити праву анализу. И били су људи који су то радили, али нажалост нису могли да нађу средства да би све своје чланке објавили. Сами су дали средства да би се штампале њихове књиге, да би бар нешто било забележено. Података има, али ако немате једно тело које ће то све груписати на једном месту, ви не можете изаћи пред међународну заједницу и рећи „срам вас било што сте нас бомбардовали“. Морате имати чврсте доказе, математички тачно процењене – то је нешто што ми дугујемо целом свету.

Знају се продукти распада осиромашеног уранијума. Сви елемнти његовог распада су наведени на листи канцерогених материја, и плутонијум и радијум и остали. Није наведен осиромашени уранијум – „није шија него врат“. Питамо се често, да ли је Светска здравствена организација под утицајем одређених војно-индустријских комплекса. Они ће признати хемијско загађење, а никада неће признати осиромашени уранијум. Зашто? Зато што до осиромашеног уранијума долазе врло лако, јер је то прдукт њихових нуклеарних електрана – односно радиоактивни отпад.

Да је то радиоактивни отпад доказале су независно једна од друге, Швајцарска и Шведска лабораторија, а које су узеле узорке баш са југа Србије. Нађен је и плутонијум који није природни елемент, што значи да то јесте радиоактивни отпад. Уместо да плате складиштење тог радиоактивног отпада, они га ставе у оружје и пуцају по целом свету. То је врло јефтино, а продорност тих пројектила је далеко већа. Према томе морамо да сагледамо целу слику.

Ја лично мислим да је чак и Светска здравствена организација ту погрешила. Морају се о томе питати стручни људи. То што је нешто написала СЗО – сећамо се и њихових саопштења о великим епидемијама, а које се на крају уопште нису испоставиле као епидемије.

Без независне комисије која ће се бавити прикупљањем свих података који већ постоје и анализом постојећег стања, где ће бити не само лекари, него и физичари, хемичари, биолози, еколози, молекуларни биолози – један мултидисциплинарни тим који ће доказати шта нам је урађено 1999. године. Ако држава не стане иза тога ништа нећемо урадити, а зашто то није до сада урађено, морамо питати све власти које су биле од 1999. до сада.

Зашто ништа није урађено? Зашто ништа нисмо знали? Ја до 2012. године ништа нисам знала. Једноставно смо живели у мраку. Зато је потребно да се пробудимо и кажемо истину становништву и да у крајњем случају покажемо, јесмо ли ми у праву, или ови други који сматрају да нас можда треба поново бомбардовати.“

Восток

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *