Сведок тврди: Било злочина у Крајини, видео сам тамо Станишића и Симатовића

Поделите:

У наставку поновљеног суђења Јовици Станишићу и Франку Симатовићу-Френкију, сведок оптужбе Радослав Максић потврдио је, пред судом у Хагу, да су 1991. били почињени злочини над Хрватима у Книнској Крајини и да је тамо видео оптужене.
Бивши шеф СДБ Србије Јовица Станишић (66) и његов помоћник Франко Симатовић-Френки (67) оптужени су за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95. Четири тачке оптужнице терете их за злочине против човечности, а једна за кршење закона и обичаја ратовања.

Сведок Максић, тада пуковник ЈНА, изјавио је да је, у јесен 1991, био из Београда упућен у Книн, како би помогао у организовању Територијалне одбране (ТО) тамошње српске аутономне области (САО).“Установио је да су почињени широко распрострањени злочини – палеж, пљачка, убиства“, пренео је тужилац Едвард Русо (Едњард Рушо) у сажетку Максићеве писане изјаве уведене у спис.

По тој изјави, тадашњи лидер САО Крајине Милан Бабић и Милан Мартић нису ништа учинили да казне починиоце злочина, а ни Министарство одбране Србије, које су Максић и његови надређени известили.

Сведок је Станишића и Симатовића видео два пута – у Кореници и на книнској тврђави – и сматрао је да они помажу Мартићу, тадашњем министру унутрашњих послова САО Крајине, у организовању милиције.

Док га је испитивао тужилац Русо, Максић је изјавио да је за спречавање и кажњавање злочина био одговорна крајишка милиција.

Из Максићевог извештаја Министарству одбране Србије из октобра 1991., тужилац Русо цитирао је да „уплитање СДБ, ван надлежности, изазива огорчење припадника ТО“.

Према истом извештају, „Српска гарда у Кореници…пљачка, отима, проваљује у куће…а нико не зна одакле је, ко јој командује и шта јој је сврха“.

Упркос инсистирању тужиоца да прецизира „на коју је СДБ мислио“, сведок Максић је избегао да конкретно одговори.

Заступник оптужбе је из још једног Максићевог извештаја цитирао да су у Кореници тада деловали „припадници органа МУП Србије на чијем челу је Фића“.

Тужилац је из писане сведокове изјаве цитирао и да је тај „орган МУП Србије“ била СДБ „која је имала логор у Кореници“. Сведок је, по тој изјави, за Фићу „чуо, али га није упознао“.

У судници, Максић је рекао да је за мајора Фићу „чуо од људи“. „Нисам га упознао, али сам чуо да је на Кореници и да тамо организује неку борбу“.

Припадник СДБ Србије Драган Филиповић-Фића о свом деловању у САО Крајини објавио је, после рата, књигу.

На питања о сусретима са Станишићем и Симатовићем, Максић је нервозно негирао да се са оптуженима сусретао, тврдећи да их је „само видео у пролазу“ и да „није знао ко су“, док му други нису рекли.

Упитан шта су Станишић и Симатовић тада радили у САО Крајини, сведок је одговарао: „Није ме било брига“, „Нисам знао тада, а ни сада“.

Дода је, међутим, да Станишић „сигурно није дошао да излет“.

Максић је, на питање Русоа да ли је СДБ Србије тада имала било какву надлежност над САО Крајином, узвратио: „Не знам“.

Као доказ да су у Крајини почињени злочини над Хрватима, тужилац је цитирао извештај органа безбедности ЈНА о убиствима у селу Шкабрња, у новембру 1991.

По исказу очевица, припадници ТО Крајине стрељали су мушкарце у том селу.

„Гледао сам кад су извели оца и кћер. Територијалац је рекао:’Гледај, кучко, како ти убијам оца’, а затим је мушкарцу пуцао у уста“, цитиран је у извештају војни полицајац ЈНА Ненад Живановић.

Упитан ко је био одговоран за злочине територијалаца, пуковник Максић је одговорио да је то био командант бригаде ЈНА коме су починиоци били подређени.

Сведок је рекао и да су командант те бригаде Вуковић и Милан Мартић „негирали“ злочине.

„То није била моја одговорност и, тако, био сам задовољан било шта да су ми рекли“, рекао је Максић, који је и сам, на кратко, био командант ТО САО Крајине.

Данас започето унакрсно испитивање Максића, браниоци Станишића и Симатовића наставиће сутра.

По оптужници, Симатовић и Станишић били су учесници у удруженом злочиначком подухвату, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације. На челу злочиначког удружења био је, тврде тужиоци, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

После првог суђења, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је, 29. маја 2013, Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице. Међутим, апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.

Бета

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *