Турско „јок“ ширењу Албаније: Ердоган има друге амбиције за Балкан

Поделите:

Шта се крије иза начелне промене реторике турског председника према суверенитету држава на Балкану? Да ли је у питању и суштинска промена политике, или само упозорење да је територија Турске недодирљива?

Порука турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да су идеје о уједињењу Албаније, Македоније и Косова у „Велику Албанију“ лоше и неприхватљиве, чини се да није израз забринутости за Балкан колико страх да се слична ствар не догоди на територији данашње Турске.

Кад Тајип загрли Балкан

Подсетимо, Ердоган је раније као премијер Турске у Призрену рекао да је „Косово Турска, а Турска Косово“, а нешто раније у Босни и Херцеговини посведочио да му је Алија Изетбеговић оставио у аманет ову државу. То је било у склопу турске политике неосманизма.

Данас, међутим, упозорава да се не сме допустити „Велика Албанија“ и тврди да Турска заговара поштовање суверенитета и целовитости држава.

„Ердоган хоће да повуче паралелу са Курдима. Уплашио се ’Великог Курдистана‘, па је због тога против идеје ’Велике Албаније‘. Можда се коначно дозвао памети“, сугерише један од одлично обавештених дипломатских извора са којима се Спутњик консултовао о овој наизглед измењеној реторици турског председника.

Слободан Јанковић из Центра за конзервативне студије је дистанциран је поводом прецизности ове изјаве председника Турске.

„Ердоган је посетио Албанију и упутио јој политичку и економску подршку и изразио жељу да на наредним изборима изаберу лидера који ће сарађивати са Турском. Такође, то је главна Ердоганова порука, Албанија треба да се обрачуна са приватним школама и факултетима који су у склопу мреже Фетулаха Гулена, са којим је турски председник у сукобу већ дуже време“, наводи Јанковић за Спутњик.

Чак и да је Ердоган стварно изразио противљење „Великој Албанији“, то, према Јанковићевом мишљењу, нема велике важности с обзиром на деловање турских обавештајних структура на терену и узимајући у обзир турску политику која је усмерена на јачање такозваног независног Косова.

„Уосталом, више пута су албански политичари на Косову признали заслуге Турској за стварање ’државе‘ Косово. Друго, Турци се јасно ослањају на Албанце као и на Бошњаке као на своју тачку ослонца на Балкану. Дакле, не видим суштинску промену турске политике“, наглашава Јанковић.

Шта ако заигра мечка пред Стамболом

Овај научни радник не искључује, међутим, могућност да се Ердоган упркос ставу који подупире независност Косова противи идеји „Велике Албаније“ из ускотурских разлога, као што је питање државе Курда.

„Турска се, у принципу, плаши промене граница. Међутим, они су признали Косово као државу. Плаше се због себе и очекиваног референдума који се најављује за јесен ове године у Ираку о независности Курдистана. И не АП Курдистан него и околних општина које су врло битне у Турској, попут Киркука, Синџера и других“, подвлачи Слободан Јанковић.

Упућени у политику Турске сугеришу да је главно питање за Ердогана хоће ли повући признање Косова, ако је већ против идеје „Велике Албаније“.

Док то не учини, саветују да Србију та његова реторика не би требало да интересује.

Спутњик

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *