Великохрватске амбиције према Србима

Поделите:

Како је све било у служби похрваћивања, чему су се Срби жестоко одупирали, многи новински ступци српске штампе онога доба 19. столећа били су посвећени асимилационим намерама хрватске политике. Познати српски сликар и писац Новак Радонић, аутор хумористичко – сатиричне садржине, којима је ударао по манама и рђавим обичајима, овим речима жигосао је великохрватске амбиције према Србима:

„Родиш се као Србин, научиш од своје матере српски језик и српске обичаје, читаш српску повиесницу и српске јунаке у српским народним песмама, дижеш српско позориште, академију и универзитет; бориш се за Српство, живиш и умреш за њега; васпитаваш своју децу у српском духу, чуваш се од германизирања и мађаризирања, одупреш се врагу и ђаволу, трпиш сваку напаст, глад, сиротињу, гоњење разне руке и остали белаја ово мало јаднога од Бога заборављенога Српства, најпосле позајмиш Хрватима свој сопствени језик, који њихова интелигенција таки за своју имовину прогласи и историјски истинитости својих софизама докаже — тек једнога дана, радиш свој посао, а кад се пробудиш имаш шта видити, а ти ниси више Србин, већ си постао Хрват, онај прави Хрват, каквог само Бог створити може. Чудиш се ђаволском послу, мислиш и двојиш се, да ли је то само сан, или је баш права истина. — Питаш се, штипаш се, за језик се уједаш, — ајак, ништа не помаже, што Хрват — Хрват!…“

(Новак Радонић, Молска мудровања, књига прва, Нови Сад 1878. 125, 126)

ФБ налог Историја Срба

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *