„Армагедон“ звани Барбароса: Највећа војна акција у историји

Поделите:

Немци су на границу са СССР поставили четири милиона војника, 3.500 тенкова и 2.770 авиона. Немачке војне јединице започеле су општи напад на СССР у три сата и 15 минута 22. јуна 1941.
На данашњи дан почела је Операција Барбаросса, највећа војна акција у историји ратовања. СССР се нашао у потпуном расулу када је инвазија почела. Руско заповедништво издало је директиву број 1 у којој се инвазија схватила као „погранични инцидент“ и наредило јединицама да не узвраћају паљбу док се дипломатски не реши сукоб.

Генерали су у паници пробудили Стаљина који у седам сати и 15 минута издао директиву број 2 којом се проглашава „општи напад на совјетске војне снаге“ и наређује „противнапад који би потиснуо непријатеља до границе“.

У 9 сати Стаљин издаје директиву број 3 која наређује општи противнапад независно од раније границе.

Све три директиве у само неколико сати представљају пут од опште несвесности до спознаје да је почео епохални сукоб. Стаљинова илузија о пријатељству с Немачком се експресном брзином распала.

СССР је био потпуно неспреман за овај напад. У заповедништву присутни Стаљин и маршал Тимошенко очекивали су да ће Црвена армија потиснути нападаче преко границе. Ипак, реалност је била драстично другачија. На терену су снаге Црвене армије биле потпуно изгубљене.

Добро упознати с положајима Црвене армије због ранијег ваздушног извиђања, Немци су засули целу границу артиљеријском ватром и „запалили“ линију од Балтика до Црног мора.

Немачко ратно ваздухопловство с 2.770 авиона почело је одмах систематски да бомбардује аеродроме и уништили су готово комплетне совјетске ваздушне снаге. Немачки заповедници једноставно нису могли да верују колике губитке наносе Совјетима без икаквих значајнијих сопствених губитака. Пред сам почетак инвазије немачки командоси прекинули су већину телеграфских веза у совјетској позадини уз границу тако да директиве из заповедништва нису ни стигле до многих трупа.

Тенкови су протутњали границом без икаквог важнијег отпора. Црвена армија почела је да колабира. Јединице су се предавале једна за другом. Цели совјетски фронт се срушио за само неколико сати. Међу Силама Осовине завладала је општа еуфорија.

Хитлер у писму Мусолинију – којег није ни обавестио да ће напасти СССР – пише како сада може лакше да размишља када је у рату с идеолошким противником. За 20 дана Совјети су остали без 740.000 војника од чега се 680.000 опкољених предало.

За шест месеци ратовања, Совјетски Савез изгубио је готово комплетну предратну војску. Црвена армија пријавила је више од четири милиона жртава и остала је без 20.000 тенкова и 21.000 авиона. Њена снага као најјаче војне силе света била је сломљена. С друге стране, Немци су остали без 850.000 војника, а изгубили су 2.800 авиона и више од 2.400 тенкова.

Немачке армије заузеле су Западну Украјину и Белорусију и стигле до Лењинграда, близу Москве и северно од Крима. Немачки напад из Норвешке према луци Мурманск је међутим пропао.

Када је почела јесен, руски путеви и лоша инфраструктура постали су блатне каљуже па је напредовање морало бити привремено обустављено. На крају се испоставило да, иако је Немачка СССР-у нанела астрономске губитке, победа није постигнута јер ниједан од главних циљева Операције Барбароса није био остварен, осим заузимања Украјине. Рат је тек требало да буде одлучен, док су с првим минусима путеви постајали проходни и почињала Битка за Москву.

EXPRESS.HR

Поделите:
1 reply
  1. Posetilac
    Posetilac says:

    Ovaj clanak nas podseca na ogromnu Staljinovu gresku :
    Diktator-samodrzac je verovao u pakt Molotov-Ribentrop i uopste nije bio spreman za rat.
    Ovu njegovu gresku Rusi su skupo platili. Vise miliona vojnika bilo je zarobljeno u prvim nedeljama i mesecima rata. Bez vode i hrane, u logorima je umrlo mnostvo ljudi.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *