ЛСИ поновно кључан за формирање нове албанске владе?

Поделите:

У Албанији ће се 25.јуна 2017.године одржати девети парламентарни избори од пада комунистичког режима Енвера Хоџхе 1991.године. Иако су избори били првобитно расписани за 18.јуни 2017.године због бојкота опозиције постигнут је договор између актуалног премијера и предсједника Социјалистичке странке (ПС) Едија Раме и предсједника опозицијске Демократске странке (ПД) Лулзима Басхе, да се избори помјере и одрже 25.јуна 2017. Опозиција је већ од фебруара 2017 бојкотирала рад албанског парламента. Напокон је 18.маја 2017 постигнут договора између власти и опозиције, посредовањем ЕУ и првенствено САД, којим су парламентарни избори помјерени са 18.јуна на 25.јуни 2017. Суштина договора је, да је опозицији односно Демократској странци додијељено седам министарских мјеста у „техничкој“ Влади, како би опозиција имала увид и контролу над изборима и изборним процесом. Тако је опозиција добила „техничког“ потпредсједника владе и шест министара, од којих је најважнији министар унутрашњих послова, а из редова опозиције су министри правосуђа, финансија, здравља, образовања и социјалне политике. Рама је мјесец дана пред изборе кључне ресоре препустио опозицији. Поред министарских мјеста опозиција је добила своје људе и на челу пет важних државних агенција и управа – за дистрибуцију енергије, катастар, легализацију имовине и урбанизам, рурални развој и управу за затворе.

На парламентарним изборима бира се 140 чланова парламента у 12 вишечланих изборних јединица према пропорционалној заступљености затворених листа са изборним прагом од 3% за странке и 5% за коалиције. Демографске промјене довеле су до промјена у броју заступничких мјеста у појединим изборнима јединицама. Тако се нпр. у изборној јединици Тирана бирају 34 заступника, Фиер 16 заступника, Елабасан 14, док у Кукëс само три заступника. Демократска странка је на локалним изборима 2015.године изгубила Тирану као своје посљедње веће упориште, а послије је почела губити и своја традиционална упоришта на сјеверу Албаније.

ЛСИ ПОНОВНО КЉУЧАН ЗА САСТАВ НОВЕ АЛБАНСКЕ ВЛАДЕ?

На предстојећим парламентарним изборима поновно ће се суочити двије водеће коалиције предвођене Социјалистичком странком (ПС) и актуалним премијером Едијем Рамом и опозицијском Демократском странком (ПД) Лулзима Басхе. Поред двије велике коалиције ту је и Покрет за Социјалистичку интеграцију (ЛСИ) Петрита Василија, који ће поновно представљати „језичак на ваги“ приликом састављања нове албанске Владе. Шансе за улазак у парламент имају још Странка за правду, интеграцију и јединство (ПДИУ – Партиа Дрејтëси, Интегрим дхе Унитет) предвођена Схпëтим Идризијем те двије нове политичке странке Либра, коју води предвођена Бен Блусхи и Странка изазов за Албанију (Сфида пëр Схqипëринë), коју води Хектор Руци.

Међународни институт ИФИМЕС сматра, да на поларизираној политичкој сцени Албаније доминирају двије политичке странке: Социјалистичка странка (ПС) и Демократска странка (ПД), док је трећа већа странка у Албанији Покрет за социјалистичку интеграцију (ЛСИ) уједно политички субјект без којег вјероватно неће бити могуће саставити нову албанску Владу изузев ако не би дошло до тзв. велике коалиције између ПС и ПД. Аналитичари наглашавају, да је улога лидера ЛСИ Илира Мете, као искусног политичара била кључна у изградњи позитивног и прогресивног имиџа Албаније у протеклих десет година у ЕУ и свијету. Еди Рама и Лулзим Басха немају ни политичко ни морално право да тај имиџ руше.

Социјалистички покрет за интеграцију (ЛСИ) досада је водио Илир Мета, који је недавно изабран за новог предсједника Републике Албаније.

Према оцјенама аналитичара, избор Илира Мете за предсједника Албаније представља један од најбољих потеза актуалне власти предвођене премијером Едијом Рамом. Мета је најискуснији албански политичар, док је Албин Курти (ЛВВ) најперспективнији политичар у албанском етничком корпусу.

Предстојећи парламентарни избори су први избори послије уласка Албаније у пуноправно чланство у НАТО и послије добивања статуса државе кандидата за чланство у ЕУ. ЕУ и САД снажно инсистирају на провођењу фер и поштених избора.

РАМА ПОД ПРИЈЕТЊОМ „ЖУТОГ КАРТОНА“

Резултати предизборних анкета у Албанији не показују увијек вјеродостојне показатеље расположења бирачког тијела у односу на дан избора. Међутим, резултати анкета се употребљавају као основа за одређивање изборних стратегија и вођење расправа и анализа о тим резултатима.

Међународни институт ИФИМЕС тектонску промјену подршке бирачког тијела у корист лијевих политичких опција види у слиједећим разлозима: 1) Демократска странка је осам година била на власти и владала је самовољом и уништеном економијом; 2) Социјалистичке странка је далеко интензивнија на терену са кориштењем модерније политичке реторике; 3) Социјалистичка странка је модернизирала политички рјечник посебно послије добивања статуса кандидата за чланство у ЕУ 2014.године са нагласком на убрзаном путу ка чланству у ЕУ; 4) Демократска странка има бројне хипотеке из прошлости од којих и хипотеку лажирања избора; 5) Актуална власт наставља, да користи методе Салија Берисхе и националистичку реторику као што је наводно уједињење са Косовом што Албанију удаљава од чланства у ЕУ; 6) Актуална власт покушала је да украде институције албанске државе и због тога је дошло до масовних протеста у мају 2017 и тако је створено додатно неповјерење међу бирачима; 7) Највеће негативно изненађење је лидер ПС Еди Рама који се окренуо национализму и наводном повезивању албанских етничких простора у једну државу. Не смије се заборавити чињеница да је Албанија пуноправна чланица НАТО-а и да за њен суверенитет гарантира НАТО, док је у уставу Косова јасно записано, да није могуће припајање односно уједињење Републике Косово са неком другом државом па ни са Албанијом. Као што је јасан став побједника избора на Косову Албина Куртија (ЛВВ) да неће дозволити ентитетизацију Косова, исто треба да важи и за Македонију, чијој унутрашњој стабилизацији прилика су значајно допринијели Албанци и њихови политички лидери.

Послије четири године на челу албанске владе, како каже расположење бирача, албански гласачи и један дио међународне заједнице спремни су да актуалном предсједнику Владе и лидеру ПС Едију Рами због његове непримјерене реторике и појединих потеза додијеле „жути картон“ али не и Социјалистичкој странци.

ЈОШ УВИЈЕК ВЕЋИНА БИРАЧА ОКРЕНУТА КА ЉЕВИЦИ

Атмосфера у Албанији пред предстојеће парламентарне изборе још увијек није у духу потребе по смјени власти. То потврђују и истраживања јавног мнијења проведена у протеклом периоду. Тако, према истраживањима, Социјалистичка странка појединачно би освојила највише гласова, али не толико да би могла сама формирати Владу. Демократска странка заостаје за Социјалистичком странком, док је на трећем мјесту Покрет за социјалистичку интеграцију (ЛСИ). Да је тај тренд реалан показује још једно друго међународно истраживање јавног мнијења, које предвиђа побједу Социјалиста. Еди Рама као и Сали Берисха представља неку врсту политичког феномена и контраверзи. За разлику од Албанаца у Албанији, који су уморни од Раме и Берисхе и њихових политика, Албанци на Косову и у Македонији, имају позитивно мишљење о њима. Када би они гласали вјеројатно би изборни резултат у Албанији био потпуно другачији, али они не гласају. Берисха је био свјестан те чињенице и зато је покушао да промијени закон о држављанству, према којем би сваки етнички Албанац, независно гђе се родио и гђе живи имао право стећи албанско држављанство, а са тиме и право гласа. Тадашњи покушај промјене закона о држављанству није посљедица Берисхине бриге према Албанцима, који живе изван Албаније него покушај да осигура довољан број бирача за останак на власти што му није успјело. Тај покушај је пропао, јер није добио довољну подршку.

Еди Рама је у опозицији потпуно ребрендирао Социјалисте у модерну европску љевицу, и програмски и идеолошки. Опоравак економије, обнова друштва, повратак демокрације и интеграција у Европу су четири кључна стуба програма социјалиста, који се албанским бирачима чине одличним и прихватљивим. Помаке је успио направити у прве двије године премијерског мандата и тада је био премијер који је много обећавао. Поред доброг програма, Социјалисти су понудили и на листи кандидата за посланике, комбинацију искуства и младости. Тај почетни занос се изгубио и Еди Рама се све више повезује са „канабизацијом Албаније“ и цвјетању организираног криминала и нарко бизниса, док премијер Рама скреће пажњу јавности о тих тема окретањем ка национализму и националистичкој реторици.

ПИТАЊЕ ТЗВ. ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ

Актуални предсједник албанске владе Еди Рама посљедњих неколико мјесеци употребљава националистичку реторику усмјерену ка стварању тзв. „велике Албаније“ што је изазвало реакције у албанском сусједству и забринутост влада у окружењу посебно оних држава у којима живи албанска заједница. Исто је на протеклим парламентарним изборима радио тадашњи албански премијер Сали Берисха, који је говорио о уједињењу Албаније са Косовом.

У јавном дискурсу почело се отворено говорити о уједињену са Косовом. Албанска држава до сада није имала својих великодржавних пројеката. Очито је Еди Рама у својим посљедњим покушајима да остане на власти искористио духове Пан-Албанизма као што је Сали Берисха (зло)употријебио прославу обиљежавања 100 година албанске државности новембра 2012.године. Таква реторика штети албанским националним интересима.

Рама се игра изјавама о идеји уједињења са Косовом, чиме ризикује да изазове Србију и поново отвори Пандорину кутију балканских национализама. Националистичка карта на коју је заиграо Рама не обазирући се на посљедице у регији веома је опасна. Македонски политичари жале се на његово мијешање у унутрашње ствари Македоније и подстицање етничких напетости охрабривањем албанске заједнице да стално поставља нове захтјеве. Уколико би заговорници идеје о великој Албанији добили одријешене руке, засигурно би могли услиједити захтјеви за „великом Србијом“ и „великом Хрватском“, што би могло да изазове нове регионалне напетости и сукобе који би можда могли бити и тежи од ратова из деведесетих година прошлог стољећа.

Званични Њасхингтон упозорио је „политичке странке и лидере да се концентрирају на оно што је важно, а то је еуроатлантска интеграција“ Албаније. Албанија као чланица НАТО-а мора заборавити на евентуалне великодржавне пројекте, док Косово у свом уставу има записано да се не може прикључити некој другој држави.

Нова влада умјесто да се бави тзв. великом Албанијом морат ће створити бољи пословни амбијент за улагања приватног сектора. Бројни имовинско-правни односи су неријешени, слабо је провођење владавине закона, раширен је криминал и корупција те неразвијена инфраструктура по држави.

Аналитичари сматрају, да Еди Рама Албанију генерално води у погрешном смјеру, прије свега због слабих економских увјета, који се очитавају у високој стопи незапослености, порасту трошкова живота, ниским платама и малим пензијама, које не омогућавају живот достојан човјека.

АЛБАНИЈА СЕ МОРА ОКРЕНУТИ БУДУЋНОСТИ

Политичка мапа земаља југоисточне Европе у посљедњих годину дана полако се мијења од политичке деснице ка политичкој љевици.

Према подацима Стате Департмента производња марихуане у Албанији је прошле године повећана за пет пута. Привлачност трговине наркотицима је у сталном порасту. Премијер Рама није успио да осигура нових 300.000 радних мјеста које је обећао пред прошле парламентарне изборе, а узгајање канабиса нуди велику финансијску корист онима који немају друге могућности, док на другој страни албанска држава не нуди нове могућности својим грађанима. Према процјенама трговина дрогом достигла је ниво скоро половине бруто домаћег производа.

Рама није више фаворит Запада, јер петоструко повећања приноса марихуане није резултат са којим се може похвалити. Рама је изрекао и бројне жестоке критике током изборне кампање у САД на рачун Доналда Трумпа и изразио недвосмислену подршку Хилларy Цлинтон. Парламентарни избори ће показати да ли ће Басха знати да искористи све слабости Раме и постати нови албански вођа. Међутим, ко ће бити нови албански вођа у много чему зависит ће од Покрета за социјалистичку интеграцију (ЛСИ), од чије подршке ће зависити ко ће формирати нову албанску владу.

Аналитичари сматрају, да би се нова албанска влада послије добивање статуса државе кандидата за ЕУ 2014.године требала усмјерити на убрзано испуњење увјета за пуноправно чланство у ЕУ и интензивирати борбу против организираног криминала и корупције те повећање правних стандарда како би привукла стране и домаће инвеститоре, а не на критизирање међународних фактора и окретањем ка национализму и нарко бизнису.

Лфимес

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *