Трамп: Борићу се против тираније комунизма

Поделите:

Председник САД Доналд Трамп обећао да ће се борити против „тираније комунизма“.

„Америка ће се борити против тираније комунизма“, рекао је он пред својим присталицама у Ајови.

Он је о томе говорио у контексту Кубе, нагласивши да је претходна администрација отопљавањем односа са Хаваном направила изузетно лош и једностран договор.

Трамп је обећао и да ће направити далеко бољи договор са Кубом.

„Фантастично, Обама је направио договор са Кубом у чијим затворима седе хиљаде људи. Затим је склопио договор и са Ираном, а после тога говори да је Трамп лош човек. Па то је невероватно“, додао је амерички председник.

Спутњик

Поделите:
2 replies
  1. Deda Nole
    Deda Nole says:

    Sta reci za coveka koji jedino zna da se bavi trgovinom i spekulacijama,a o komunizmu koji je stvoren u U.Kraljevstvu pa isporucen Rusiji da bi je lakse raskomadali videli smo kako je prosao,pa bi pre rekao da predsednik Tramp treba da obuzda svoje generale koji su ratnicki raspolozeni i koji bi ponovo vodili ratove da bi vojna industrija SAD mogla da lepo profitira a zadnji dil Trampa nam to dobro pokazuje a mala Kuba sada bode oci Trampu sramota za americku demokratiju ako se moze uopste nazvati tim imenom.

    Одговори
  2. Душан Буковић
    Душан Буковић says:

    Колико су свемоћни западно-европски и амерички империјалисти-тријалисти били опседнути са Русијом и Југославијом, најбоље се види по томе што су режирали, финансирали и организовали комунистичке револуције и довели на власт у Русији Лењина и у Југославији Броза.

    Имајући у виду да су им Совјетске Социјалистичке Републике и конфедеративна Југославија послужиле као „транзитна опција“, како то рече др Бранко Петрановић, што је констатовао и Ото Хабзбург у једном разговору 1984. године о актуелним питањима у Европи, да ће се Југославија распасти после Брозове смрти – “Nevertheless the two (Albanian societies) are tending to be reunited; and I feel that this is the beginning of the national disintegration of Yugoslavia…” ( Види: Gene H. Hogberg, Otto von Habsburg men with a mission, The plain truth – A magazine of understanding, March 1984, Pasadena, California, U.S.A.; Gene H. Hogberg, Dr. Habsburg speaks out, The plain truth – A magazine of understanding, March 1984, Pasadena, California, U.S.A.).

    Такође, имајући у виду да је комунистички ренегат и крвави југословенски диктатор Јосип Броз Тито учланио републику Хрватску и републику Словенију у току 1978. године у империјалистичку западно-европску и интермарујумску регију Алпе Адрија, и са тим припремио Југославију за грађански рат и дезинтрегацију, финалну опцију транзита – “It is in this region that the Alpe Adria Community was founded nine years ago, in 1978…” (Види: Gene H. Hogberg, Europe: “The great market”, The plain truth – A magazine of understanding, Oktober 1987, Pasadena, California, U.S.A.; Gene H. Hogberg, Alpe Adria “the heart of Europe”, The plain truth – A magazine of understanding, Oktober 1987, Pasadena, California, U.S.A.).

    Идолатриска, окултна, интермариумска и езотериска римска-католичка стратегија и тактика се у потпуности поклапала у ХХ столећу са србофобичним пројектом Брозових бечко-берлинских марксиста-баљезгара.

    С обзиром да је поводом римске-католичке србофобије др Тодор Срдић објавио значајну студију у париском „Савременику“ под насловом “Мрачни планови хрватских клерикалаца”, ми бисмо овде репродуковали извесне цитате из његове студије, да би одбили сваки приговор пристрасоности, у којој између осталог, стоји:

    Стр. 1-2: “КЛЕРИКАЛИЗАМ претставља тежњу католичке цркве, да овлада светом: духовно, морално и политички. Клерикализам значи првенство црквене (католичке) власти над световном, потчињавање државе католичкој цркви, тј. Ватикану и папи. На католичком Западу, клерикализам значи духовно заробљавање народа; у некатоличким земљама он претставља прозелитизам – ширење католичанства у циљу духовног заробљавања.

    Папа, као намесник Божји на земљи, са седиштем у Риму, престоници некадашњог Римског царства, преставља – по учењу католичке цркве – једини легитимни извор сваке власти на земљи: владари, да би постали легитимни носиоци круне, морају да је приме из Рима, из руке папе…

    На Западу, католицизам (папизам) настоји да врати свој некадашњи утицај помоћу политичких партија утемељеним на идејама католичке цркве, а чије оснивање је инспирисао папа Леон XIII. Ове партије су формално потпуно независне од Ватикана, али уствари служе циљевима његове политике и воде их људи који су верни и одани Ватикану, као што су комунисти-стаљинци одани и верни Москви.

    Прилагђавајући се духу времена, Ватикан се у својој политичкој акцији служи двема идејама, националном и социјалном, дајући час једној час другој предност и комбинирајући их вешто, већ према степену развитка и прилкама сваке поједине државе односно нације…”

    Стр. 4: “У циљу одвајања Хрвата и Срба, организују се с времена на време, кадгод се за то учини прилика, погроми српског становниства у Хрватској (1902, за време анексионе кризе – 1908-1909, и после сарајевског атентата – 1914) да би се тако распириле страсти и створила незајажљива мржња међу нама*)…

    Колико је Беч мрзео Србе, сведочи поселедњи француски амбасадор у Аустро-угарској, гроф Sen-t-Oler: ‘Мржња и презир Срба били су, у бечким званичним круговима, нова Божја заповест, највише испуњавана од свих… Такозвани Књижевни уред уздигао је на највиши степен савршенства и безочности технику лажи и лажних вести против Срба’. Comte de Saint-Aulaire: Francos-Joseph, Artheme Fayard, Paris”.

    Стр. 5: “Аустриски посланик при Ватикану имао је, на сам дан објаве рата Србији, разговор с папом. У извештају који је поднео својој влади, аустриски посланик је, између осталог , писао:

    ‘У току прошлих година Св. Отац је више пута изразио жаљење што је Аустро-угарска пропустила да казни свог опасног суседа на Дунаву. Св. Отац и Курија виде у Србији рак који ће мало по мало продрети до сржи монархију и који ће, ако му се да времена, изгристи је сасвим.

    ‘Упркос свих покушаја и искустава што их је имала Курија с другим државама, Аустро-угарска јесте и остаје католичка држава и најјаци бедем хришћанске вере у овом веку. Рушење овог бедема значило би за Цркву губљење најјацег положаја. У борби против православља, то би значило пад њеног најјачег браниоца.

    Зато, као што је директна потреба за Аустро-угарску, због њеног сопственог опстанка, да уклони, милом или силом, из свог склопа ово разорно зло, исто тако је потребно за католичку цркву да учини и одобри све што се може учинити да послужи томе циљу’…
    После Босне и Херцеговине, као прва жртва имала је пасти Србија, главна препрека на том историском ‘крсташком’ походу на Блиски Исток. Као маска за то брутално насиље требало је да послужи хрватска национална идеја; хрватски народ је ласкаво истицан као ‘предзиђе хришћанства’ (antemurale chisstianitatis). У том реду идеја, реакционарна католичка клика под вођством престолонаслединика Фрање-Фердинарда припремала је преображај дуалистичке монархије у триалистичку, у којој је трећег члана требало да преставља ‘Велика Хрватска’, повећана Босном и Херцеговином, а касније и другим нехрватским крајевима. Зато су франкофуртумаши тај рат претстављали хрватским масама као ‘свети’ рат хрватства и католичанства против српства и православља. То објашњава непријатељско држање хрватских пукова у Мачви године 1914…

    Међутим, исходом рата, уместо Србије коју се желело збрисати, нестало је клерикалне и реакционарне Аустро-угарске. После пропасти двојне монархије, противно плановима Ватикана и његових експонената у Аустрији, односно у Хрватској, ствара се Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославија… Ватикан покушава преко франковачко-клерикалних елемената да је руши изнутра…

    Стр. 8-9: “Клерикалци нападају жестоко Соколство, тобож као ‘безбожничко и ненормално’, а уствари због његове државотворности.

    Не заборављају чак ни на католичке Арнауте на југу Државе, међу којима такође врше пропаганду против Срба и Југославије.

    У таквој ситуацији, тадашњи режим, без ослонца у народу а осећајући своју слабост, покушао је да оствари какав-такав модус вивенди с Ватиканом, те да га приволи на лојалан став према југословенској држави. Користећи се слабоћцу режима, Ватикан је желео да изнуди од државне власти такав положај католичкој цркви какав није имала ни у Аустро-угарској. Да покаже своју добру вољу, југословенска влада је вратила католичкој цркви зграде и имања која су била секуларизована још у XVIII веку за време цара Јосифа II а која ни сама Аустрија није хтела да врати: Конкордат је давао доминантан положај католичкој цркви, испред православне, иако је ова друга по броју верника важнија. Али, оно на што је пристала влада није прихватио народ, те је пред његовим огорчењем Конкордат повучен.

    Тај неуспех још више је огорчио Ватикан, па се његова акција против Југославије још појачава, преко усташа, преко великог дела хрватског клера и преко клерикалаца у Х.С.С. Цела се борба води под маском хрватског национализма и хрватске државне самосталности. У антисрпским и антидржавним манифестацијама све се више истичу коловође фрањевци и католички свештеници. Године 1935, о рођендану др Мачека, први пут се јавно истичу хрватске заставе (уместо југословенских), против изричите забране закона који се строго поштовао и у српским и у словеначким крајевима.

    После тзв. Споразума Цветковић-Мачек, ситуација се погоршава; прогони Срба су још јачи (уништавање имовине, убиства, отпуштање из јавне службе и т. д.). Психолошки је већ све било припремљено за ужасне догађаје који ће, после слома Југославије, настати у тзв. НДХ…”

    Стр. 14-15: “У ту пропагандистичку акцију пада нарочито пампфлет усташког новинара Анте Цилиге, бившег комунисте и потом фашисте а сада ‘анархо-синдикалисте’, уствари сталне продане душе. Тај памфлет*) је пун бесрамних лажи и клевета против Југославије и српског народа (( *Ante Ciliga: La Yugoslavie sons la menace interieure et exterieure, Les Iles d’Or, Paris). Са истом тенденцијом написана је и књига Павла Остовића**… ( **Pavle Ostovic: The Truth about Yugoslavia, New York)…“

    Стр. 15-16: “Цела ова акција води се каналима тајне међународне организације, зване Католичка прогресивна ложа. Главни њен циљ је католицизирање православних народа Русије, Украјине, Румуније, Бугарске, Грчке и српског народа. Сада је на удару руско православље под видом борбе против Совјета. Пророчанство Фатиме (да ће се цела Русија покатоличити) измишљотина је ове организације. Она такође прикупља и васпитава клерикалне интелектуалце широм света за преузимање водећих грађанских и војних позиција у свим земљама. Претставник Ложе за Хрватску је познати језуитски патер Јурај Поглајен, сива еминенција НДХ, човек безброј маски и имена шеф ‘Црне Руке’ (усташтво), органа Ложе у Хрватској…”

    Стр. 16: “Интермариум (са седиштем у Риму) замишљен је као федерација држава од Балтичког до Јегејског мора, нека врста ‘санитарног кордона’ између Русије и Европе, као и ‘бедем од немачке опасности’. Ту би федерацију сачињавале: балтичке државе, Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска Аустрија, Словеначка, Хрватска, Србија, Румунија, Бугарска, Албанија и Грчка. Претежно католичка већина требало би да асимилира православце. Ова федерација не признаје државне оквире Југославије, Румуније и Чехословачке!
    Подунавска федерација (Central Europien Club sediste u Londonu) обухватала би чисто католичке земље: Аустрију, Мађарску – повећану румунским Ердељом и Војводином, Чешку, Словачку, Словеначку и Хрватску – наравно до Дрине. Ово је чисто ревизионистичка комбинација и нен је циљ обнова Аустро-угарске империје под Отоном Хабзбурским…” (Види: Др. Тодор Срдић, Мрачни планови хрватских клерикалаца, “Савременик” – Политичка енциклопедија за сваког, Прва серија, Досије број 3 – Свеска прва, Уредник и издавач: Д. Р. Аћимовић, Paris, France, 1953).

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *