Кентера: Руска љутња није прошла

Поделите:

Кораци које је Русија предузела поводом црногорског чланства у НАТО-у почетак су прљаве кампање и не треба се заваравати да је љутња Москве пролазног карактера, оцијенио је предсједник Атлантског савјета, Саво Кентера.

Он је за Агенцију Мина казао да је Русија након чланства Црне Горе у НАТО-у предузела конкретне кораке који су се односили на забрану увоза црногорског вина, снажну кампању против доласка њихових туриста на црногорско приморје, забрану уласка у Русију одређеним црногорским држављанима.

Кентера сматра да је то само почетак једне прљаве кампање и да се у будућности може очекивати још више таквих ствари са руске стране.

„Снажна медијска пропаганда коју ће Русија водити, сајбер напади који су већ учестали, те један нови вид ратовања – рат путем дезинформисања и мијешање у изборне процесе земаља, само су неке од метода које ће ова земља користити како нанијела штету не само Црној Гори као новој чланици, већ и осталим земљама чланицама. Зато се не смијемо заваравати и мислити да је њихова љутња пролазног карактера“, казао је он.

Кентера сматра да је уласком у НАТО на првом мјесту стављена тачка на независност Црне Горе и њене границе, а самим тим Ии на стабилност и безбједност у земљи.

„Ово више нико не може доводити у питање и то је уједно и највећа корист за све грађане Црне Горе. Овога многи у овом моменту нису свјесни, али вјерујем да ће тек будуће генерације увиђети значај и живјети много безбрижнијим животом него што ми то сада радимо“, казао је он.

Са друге стране, додао је, када је економија у питању, не треба се заваравати и очекивати да ће до доласка страних одрживих инвестиција, повећања броја западних гостију, продужења туристичке сезоне, јачања привреде доћи преко ноћи, нити да ће то зависити од НАТО-а.

„Уласком у овај савез створили су се предуслови за јачање црногорске привреде, привлачење инвеститора и редефинисање туристичке понуде, али како ћемо то искористи зависи искључиво од нас самих. Биће неопходно прилагодити или у неким случајевима и у потпуности промијенити националне стратегије, како би јасно дефинисали приоритете и по њима поступали без обзира ко је министар и колико ће дуго бити на тој функцији“, казао је Кентера.

Он је оцијенио да се једино дугорочним планирањем може ојачати црногорска привреда и очекивати да за неки период од пет година видимо и прве конкретне резултате.

„Што се тиче наших обавеза према НАТО, оне ће остати готово на истом нивоу као и до сада, са разликом што сада као чланица морамо плаћати и чланарину која је занемарљива у односу на све оно што добијамо“, поручио је Кентера.

Кад је у питању комуникациона стратегија Владе, Кентера је подсјетио да се досадашња комуникациона стратегија односила на период до уласка у НАТО и да је сада вријеме да се она у потпуности измијени и прилагоди новонасталим околностима.

„У том смислу, неопходно је имати потпуно другачији приступ гђе ће се из угла чланице НАТО грађанима Црне Горе представити и приближити конкретне ствари које могу бити интересантне просјечном грађанину. Са причама око објашњавања шта је НАТО, како функционише, ко су чланице и слично, треба прекинути и усредсредити се на конкретне теме, при чему је претходно неопходно и дефинисати нове циљне групе“, навео је он.

У сваком случају, додао је, до растерећења приче око НАТО-а мора доћи.

Кентера је оцијенио да се црногорска Војска мора у континуитету модернизовати, не због НАТО-а нити било ког другог, већ због, како је река, нас самих.

„Вјерујем да ником у Црној Гори није у интересу да Војска Црне Горе (ВЦГ) буде застарјела и да не прати модерне трендове савремених армија свијета. Зато се интензивно и ради на њеној модернизацији, али је ово процес који траје и који нема краја“, рекао је он.

Према његовим ријечима, у модернизацију и обуку се мора константно улагати уколико је намјера да ВЦГ буде поштована у земљи и иностранству.

„У што скоријем року неопходно је увести и добровољно служење војног рока, како би се код младих људи подигла патриотска свијест, али и како би имали обучене људе за реаговање у разним ситуацијама“, рекао је Кентера.

Што се тиче повећања броја војника у мисијама, то је, како је поручио, искључиво на Црној Гори и ствар је унутрашње процјене колико је војника потребно за одлазак у мисије.

„Од нас нико не тражи повећање броја војника, али сам сигуран да, уколико буде потребе за повећањем, да неће бити апсолутно никаквих проблема када је Војска у питању, јер за разлику од одласка у прву мисију, данас готово сваки професионални припадник ВЦГ једва чека да оде у неку од НАТО мисија“, рекао је Кентера.

Он је оцијенио да је несумњиво да ће чланство Црне Горе у НАТО допринијети стабилности региона.

„Имајући у виду турблентну прошлост ових простора, историјске околности, те чињеницу да се на овим просторима сваких 50 година воде неки ратови, чланство Црне Горе у НАТО обезбјеђује додатни оквир за безбједност на овим просторима, при чему је простор Јадрана заокружена прича са аспекта безбједности“, казао је Кентера.

Међутим, додао је, да би говорили о безбједности читавог региона, мора се имати у виду да и остале земље које још нијесу чланице НАТО-а треба да постану дио Алијансе.

„Оног момента када све земље региона буду чланице НАТО савеза, а ја вјерујем да ће се то десити прије или касније, можемо говорити о стабилности овог региона. У том смислу, реално би било за очекивати да прва следећа чланица НАТО буде управо са ових простора, и то Македонија. На нама је сада да Македонији дамо вјетар у леђа избором нове Владе, како би ова земља у што скоријем року постала чланица Савеза“, казао је Кентера.

Он је увјерен да је, кад је Србија у питању, једини прави пут за ту државу и њене грађане пут према НАТО-у и Европској унији.

„То је оно што један дио политичке елите у Србији врло добро разумије и схвата, док са друге стране постоји огроман број противника ове идеје са жељом да Србија и даље остане под изузетно јаким руским утицајем. Чињеница је међутим, да Србија културолошки, системски, па чак ако хоћете и по вриједностима за које се залаже, већ припада Западу, само што то нико не жели у овом моменту да призна јер би то представљало велики губитак поена међу гласачима“, рекао је Кентера.

Исто тако, додао је, на оперативном нивоу Србија би већ сјутра могла постати чланица НАТО савеза, јер је систем безбједности у тој земљи готово у потпуности интероперабилан са НАТО стандардима. „То је нешто, међутим, о чему се у Србији у овом моменту не говори јер није популарно“.

„Са друге стране, предсједник Александар Вучић је указивањем повјерења новој премијерки Ани Брнабић, показао да жели европску будућност Србији и њеним грађанима. До јуче су овакве ствари у Србији, па чак и у региону биле незамисливе, али је управо на овом случају евидентно да је све могуће само када постоји политичка воља“, казао је Кентера.

РТЦГ

Поделите:
1 reply
  1. дулебг
    дулебг says:

    Русија је, на црногорско увођење санкција Русији, реаговала контрасанкцијама. Ред је да се помене редослед.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *