У земљу пропало 70 слика великана!

Поделите:

Радови које су угледни српски уметници из дијаспоре поклонили отаџбини нестали из Матице исељеника. Не зна се где су дарови Радована Крагуља, Љубе Поповића, Милоша Шобајића…

СЛИКАРИ из дијаспоре поклонили су отаџбини, после репрезентативне изложбе „Ликовно стваралаштво Срба у свету“, одржане у Народном музеју новембра 1990. године, поводом обележавања 300 година Велике сеобе Срба, више од 70 својих дела. Од тада формираног Легата Матице исељеника Србије, ново руководство ове организације, изабрано у фебруару, није затекло – ништа! Ово је „Новостима“ потврдио Миодраг Јакшић, председник Матице:

– Једини траг који имамо о постојању збирке је каталог изложбе одржане у Параћину, у пролеће 2008. године и ниједан други документ, осим сведочења Радивоја Пеце Петровића, у то време генералног секретара Матице исељеника – каже Јакшић, коме се у међувремену обратио и уметник Томислав Божовић, тражећи назад своје две слике, које су биле на овој поставци.

Управо је Радивоје Пеца Петровић недавно алармирао јавност текстом „Ко је украо слике из расејања“ објављеним на порталу њњњ.глобалсербиа.цом, у коме је изнета генеза још једне приче о овдашњем немару и бахатости.

– Индикативно је да се током свих ових година, на неколико јавних упозорења поузданих сведока овако криминалног односа према Легату и на питање шта је са уметничким поклоном из дијаспоре, нико није оглашавао, нити показао интересовање да се ова вредна уметничка збирка врати грађанима Србије, којима је великодушношћу српских уметника и намењена – сматра Петровић.

А да је у питању вредан дар, говоре и имена донатора, међу којима су и Радован Крагуљ, Љуба Поповић, Милан Узелац, Милош Шобајић, Коса Бокшан и Петар Омчикус из Француске, Томислав Божовић и Лазар Димитријевић из Шведске, Миле Прерад и Михаило Чумић из Немачке, Лилијан Карланд и Радомир Миљковић из Аустралије, као и уметника из САД, Канаде, Боливије, Јужне Африке…

– Упркос таквој вредности овог исељеничког уметничког поклона, у Србији се од почетка није баш много бринуло о томе, а садашњи нестанак слика и уметничких предмета није и њихов први нестанак из јавности – додаје Петровић. – После изложбе у Народном музеју, дуго су била ван фокуса јавности и само је великом срећом и стицајем околности, крајем 2007. и почетком 2008, захваљујући обавештености и брижности дугогодишње саветнице у Матици исељеника Драгице Данон откривено да слике леже у здању Стефанеум у Сремским Карловцима. Над њим је формално власништво полагала Епархија сремска СПЦ.

Милош Шобајић

Руководство Матице је тада у договору са владиком сремским Василијем, који их је практично сачувао, преселило слике под свој кров. Уредно су прегледане, каже Петровић, пописане, фотографисане.

– Матица у Београду није имала адекватан простор где би безбедно сместила ову збирку, па је тадашњи председник Матице Радивоје Дабић, понудио своју празну вилу, у кругу бивше Фабрике штофа „Бранко Крсмановић“ у Параћину – објашњава наш саговорник. – Истина, организовано је и свечано отварање изложбе, уз подршку локалне заједнице у Параћину, исувише скромно и крајње непримерено за уметнички ниво и духовне вредности које су слике собом носиле.

У међувремену, сведоци преузимања, па и постојања ове колекције напустили су Матицу исељеника: Петровић је својевољно отишао са места генералног секретара, а Драгица Данон је добила незаконит отказ, да би је суд касније формално, али безуспешно вратио на посао.

– Са сликама је остао само Радивоје Дабић – каже Петровић, који је током минуле деценије више пута подсећао јавност на могућу превару и велики скандал.

Љуба Поповић и његова слика „Изгубљена битка Светог Ђорђа“


МАТИЈА: ПРЕД ОЧИМА СВОГА НАРОДА

ПЕТРОВИЋ подсећа и на речи Матије Бећковића, изговорене пре 27 година на отварању изложбе у Народном музеју.

– Већ имена сликара и њихове адресе читамо као стихове потресне поеме о страдању једног народа – рекао је Бећковић. – И не знамо да ли су дирљивија знана или незнана имена, али знамо да је свака од ових слика настала у чежњи да би се опстало и претрајало, са надом да ће једном бити пред очима народа коме припадају и чија су духовна својина.

Новости

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *