Анте Томић: Откад је врлина бити Хрват

Поделите:

Kако су то наши животи бољи због правих, страствених Хрвата? Доносе ли они можда крух и маслац на наш стол, купују ли прави Хрвати ципеле нашој ђеци, покривају нас грубим сукненим биљцем да не озебемо? Kад нам првога у мјесецу дођу рачуни за плин и телефон и електричну струју, прави Хрвати узму уплатнице, намигну и кажу: „Заборавите, браћо. Ово је наша брига.“

А зашто се то држи врлином, то да је нетко Хрват? Дошло ми је ово питање неочекивано док сам читао како онај глупи сисачки бискуп оптужује предсједника Владе да се уротио с народним издајицама и окренуо против правих Хрвата. Погодило ме изненада, као гром на пустој цести: дакле, што ми имамо од правих Хрвата? Kако су то наши животи бољи због правих, страствених Хрвата? Доносе ли они можда крух и маслац на наш стол, купују ли прави Хрвати ципеле нашој ђеци, покривају нас грубим сукненим биљцем да не озебемо? Kад нам првога у мјесецу дођу рачуни за плин и телефон и електричну струју, прави Хрвати узму уплатнице, намигну и кажу: „Заборавите, браћо. Ово је наша брига.“

Што праве Хрвате чини тако цијењенима, таквим прворазредним људским материјалом? Је ли њихово поштење и доброта збиља таква јединствена, руком шивана роба, врхунски производ као славонски кулен, пашки сир или неретвански брујет од јегуља, упитао сам себе самога и истога се тренутка уплашио питања. Јер све у што ми заправо вјерујемо почиње аксиомом да су хрватски родољуби морално беспријекорни. То је наше чврсто, непропусно дно. У темељима је нашега свијета да Хрват, прави Хрват, држи ријеч, неустрашиво штити слабије, сирочад, инвалиде и удовице и прије би му се рука осушила него што би посегнуо за туђом кућом, њивом, виноградом или женом. Kад говори о правим Хрватима, од хрватског ћаће и хрватске матере, потврђених овјереним родословом и строгим крвним претрагама, сисачки бискуп уопће нема потребе доказивати да су они исправна чељад. То се, Боже драги, зна. Поштење хрватских родољуба поуздано је као ђевичанство надстојнице самостана часних сестара кармелићанки.

Претпостављам да је живот лакши увјерите ли себе у овако нешто. Идиоти би излуђели да у све морају сумњати, да од времена до времена не нађу нешто што им се чини трајно, неуништиво, чврсто и непропусно. Истину која не треба доказивања. Четрдесет пет година овђе су тако срчано навијали за марксистичку догму, ни тренутка не сумњајући како ће сиромаштво и неправда и свака друга невоља заувијек нетрагом ишчезнути једном кад власништво над такозваним средствима за производњу дође у руке пролетерских ништарија. И онда је то напосљетку испала пиздарија, а идиоти су умјесто марксистичке повјеровали у другу, националистичку догму, по којој ће се свенародно благостање и берићет, редовито сљедовање бистре јухе, печене телетине с крумпирима, сезонске салате, штрудле од вишања, пола литре пива или вина и бијелог хљеба по жељи, за сваког становника ове земље безувјетно реализирати једном кад прави Хрвати направе своју, хрватску државу.

А то је тек испало тешко срање.

Много је прошло од славне смјене догми, али ја се јасно сјећам тога благог прољетног дана, друге ускрсне неђеље 1990., јер је био мој рођендан, двадесет година сам напунио, био сам врло млад и необично глуп кад су земљаци први пут изашли заокружити своје људе, праве Хрвате. И све отад, двадесет седам година касније, они их тврдоглаво заокружују, као они луђаци што читав живот играју једну лото комбинацију, иако су прави Хрвати само изнимно беспријекорни, честити, великодушни и храбри. Уствари, од 1990. до данас упознали смо можда двојицу, тројицу који одговарају томе опису, а све друго био је застрашујући низ моралних чудовишта, гадних њушки, одвратних подлаца, варалица, лажљиваца, фалсификатора, кривоклетника, пљачкаша, џепара, коњокрадица, сјецикеса и других криминалних физиономија.

У безбројним срамотним случајевима приватизација фабрика и хотела, у продајама банака и телекомуникацијских мрежа, у градњама цеста и аутоцеста, експлоатацијама вода, шума, пашњака и плажа, чак и у добротворним акцијама за глухе, ћораве и блесаве, најодличнији наши родољуби, најбољи синови нашег народа, што доказано, у црквеним књигама, црно на бијело, од почетка седамнаестог стољећа у роду немају ниједну Српкињу или Србина, украли су доту свете Ане. Милијарде су утрпали у њедра, потпуно отворено, народу се у лице смијући. Покушајте се сјетити кад сте уопће задњи пут виђели озбиљног лупежа, не једног од оних очајника што муцајући упадају у мјењачнице с најлонком преко главе и пластичним пиштољем у руци, а да се тај није представљао правим Хрватом и пред жупанијским суцем емотивно, дрхтавим гласом тумачио како је његов гњусни злочин некако, загонетно како, чедо његовог жарког родољубља.

Двадесет седам година такви крчме наслијеђе бивше пропале државе, сваке четири године долазећи, чини ми се, све бескрупулознији, а кад земљаци опрезно упитају гђе је више она њихова бистра јуха и телеће печење с крумпирима, прави им Хрвати стану муљати да нема, да су проклети четници, Југославени, комунисти, издајице и удбаши, мамицу им православну, опет све појели. А земљаци се онда тужно запиље у празан тањур, и ништа им није јасно, осим једне ствари, да ће и на идућим изборима свакако, тврдоглаво као магарци, још једном заокружити број испред неког Звонимира, Kрешимира, Бранимира, Хрвоја, Анту, већ по имену нашег човјека, правог Хрвата.

Апелира то и онај бискупски слабоумник у писму премијеру. Потресен премијеровом наводном издајом, црквени угледник оштро га упозорава како се Хрвати само у праве, жестоке Хрвате могу поуздати, премда заиста нема много доказа да је то с родољубљем икад упалило, да су нам наши најбољи синови, разноразни гуцићи, хорватинчићи, тодорићи, орешари, санадери, видошевићи, карамаркови и кутлини, мужеви контролираног хрватског подријетла и чврсте католичке вјере, дали ишта осим понижења и биједе. Двадесет седам година играмо ту једну једину лото комбинацију с мизерним бројем погодака, тако поразно неуспјешни да се готово упитате има ли хрватства а да није покварено, лажљиво, живински грабежљиво и себично, постоји ли негђе уопће родољубље да је чисто, добро и душевно као у поезији бркатих илираца, или би ипак можда требали потражити некакву нову, по могућности интелигентнију догму?

 

 

Јутарњи лист

Поделите:
7 replies
  1. Перагеније
    Перагеније says:

    „А зашто се то држи врлином, то да је нетко Хрват?“ – ЕВО одговора којег је 1909. године, на Хрватској смотри, дао Антун Густав Матош:
    О ти уска варош
    о ти уски људи
    о тај пук што дневно већо сл’јепац бива

    па те шупље главе,
    и те шупље груди

    Чему искрен разум који здраво суди
    Чему полет духа и срце које снива
    Измеђ кукавица, чему кр’јепост дива

    Домовино моја, твоје сунце пада

    док нам странац, мајко, тиху пропаст спрема.

    Одговори
  2. Пролазник
    Пролазник says:

    Све што је Анте Томић написао о ПРАВИМ ХРВАТИМА, могло би се написати и о ПРАВИМ СРБИМА.
    Што се више бусају у своје косовскоправославне груди, то нас брже враћају у опанке.

    Док нас попови каде и нафором сладе,
    власт нас мирно лаже и редовно краде

    Одговори
    • Gliso i Gnjajo
      Gliso i Gnjajo says:

      Bio prolaznik ili neprolaznik Srbin jest Srbinom tek kada mu drugi, nadasve ako je taj drugi h r v a t!, pokaze kako se postaje s r b i n o m ; dovoljno je da se pojavi “ lazni car Scepan“, predstavi se kao hrvat, Srbinu okrene guzicu, tj. stavi mu se n a c e l o i- Srbin jest s r b i n o m: i guzicu ce dati jer mu n a c e l u kulturtregerh r v a t, pa makar ovaj bio i “ l a z n i hrvat broz“, ali je h r v a t; on c e, Srbin, naravno!, odmah
      Iz o p a n k a u c i p e l u, iz primitive u kulturu… u cipelu obuven staviti se iza guzice- u red, dakle!- kulturtregeru, posebno ako je ovaj hrvat; vrlina svakog kulturtregera, bio on hrvat ili svabo, englez ili francuz…jest da ne dovodi, ni u snu, u pitanje svoju n a c i j u i t l o koje smatra s v o j i m ( i ono, naravno, tlo koje tek namjerava da p r i s v o j i- u razmatranom slucaju: uhrvatizira); Srbin ce se, kao vjecno p r o l a z n i k- s e o b a rcrnjanski, odreci i ovo malo prostora od velika sto se p r i k l o n i kulturtregerasima, i imena, naravno, odreci se, e da bi bio u c i p e l i; u ovom p r e t v o r b e n i j u u svesrdnu pomaganju bice mu uvijek njegovi njemu, Srbinu, najdrazi kulturtregerasi hrvati: u vezanju kravate oko vrata da se, Srbin, ne bi mucio- civilizovan nije, ne ide mu!- oko uvezivanja pertle na cipelama;
      kravata oko vrata snaznijim je kulturtregerskim cinom prevodjenja Srbina u civilizaciju od opanaka: dok
      v i s i opanci ce ga se i sami rjesiti…
      Ovo Opanaka sto unutar jos ovo m m a l o Srba u izandjalim c i p e l a m a PROLAZI, onom su k r a v at o m kao darom kultutregerasa; ne samo Rajs, mnogi- a Sveti Vladika Nikolaj Lelicki l e l e c u c i!- odvracase Srbe od p r o l a z n i k a: u o p n c i m a ostajte, u c i p e.l i i dusa vam s m r d i

      Одговори
  3. Пролазник
    Пролазник says:

    Правим Хрватима и правим Србима важнији су грб застава и химна него спокојна будућност и просперитет.
    Важније им је да другога понизе него да га поштују.
    За те бактерије Анте Томић је пеницилин.

    Одговори
  4. СрбоХрват = Југословен
    СрбоХрват = Југословен says:

    Срби и Хрвати : исти лик, исти језик, исти обичаји, иста памет.
    Исти рогови, исте уши, исти реп.

    Одговори
  5. Branka, Beograd
    Branka, Beograd says:

    Bravo Ante i veliko postovanje! Veoma kvalitetan tekst koji ima siru primenu na brdovitom Balkanu!
    Ono sto je jako bitno je nivo svesnosti kod ljudi. Pogled na svet i zbivanja nije isti iz kosmicke i iz zablje perspektive. Da zablja perspektiva preovladava na ovim prostorima, pokazuje cinjenica da su se mnogi upecali na zle, globalisticke, belosvetske ideologe, milosrdne andjele, koji nam se u lice cere, pod parolom „zavadi pa vladaj“, jer tako ste slabiji i podlozniji manipulaciji! Toj ideologiji je povampireni nacionalizam isao u prilog i razne druge nus pojave, vestacki stvorene, posejane, a koje su se primile bas kod onih kojima je samo stalo do „hleba i igara“ i dalje ne mogu da dobace. Samo onog ko ne misli svojom glavom i ko nije svestan, mogu zavaditi….U svesnim glavama i dobrim dusama seme zla nikada ne moze proklijati! Na svesnosti treba raditi!

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *