Милан Гушавац: Слово о Видовдану (Идентитетско – традицијски аспект)

Поделите:

Већ је прешло у својеврсну народну традицију да се у тешким временима по наш народ ствари решавају управо тог судбоносног 28.06, каткад на корист, каткад на штету нашег народа.

Видовдан је уткан у српски идентитет. Многи догађаји након косовског боја десили су се баш на Видовдан, али не случајно. Већ је прешло у својеврсну народну традицију да се у тешким временима по наш народ ствари решавају управо тог судбоносног 28.06, каткад на корист, каткад на штету нашег народа. Хронолошки први такав догађај везан је за Берлински конгрес. Управо на тој мировној конференцији, седам нововековних великих сила одлучивало је о признању аутономије Бугарској у оквиру Османског царства, и о признању међународног суверенитета Румунији и двема српским земљама на Балкану (Србији и Црној Гори). Иако је сам конгрес почео 13.06, расправа о кнежевини Србији започела је управо о Видовдану! Ова конференција, коју су водиле Велика Британија, Француска, Турска, Русија, Италија, Немачка и Аустроугарска, заправо је представљала ревизију несрећног мира у Сан Стефану, закљученог исте 1878. године. Коначан исход био је победа за српски народ, јер су Кнежевина Србија и Књажевина Црна Гора добиле своју самосталност 13. 07. 1878. године. Такође, Србија је добила и територијална проширења на рачун Турске. У односу на дотадашњу територију Србије која је представљала аутономну област Османске државе, успостављене Хатишерифом из 1833, Србији је припојен нишки, пиротски, топлички и врањски округ. Овим чином је Турска изгубила свој доминантни утицај на Балкану и створена је основа за даље уједињење свих Срба!

Tачно четири године касније, Кнежевина Србија је потписала тајну конвенцију са Аустро-угарском, којом је краљ Милан Обреновић обавезао Србију да не може закључивати било какве уговоре са трећим државама, без претходног одобрења Монархије. Садржину овог документа, као и споразума који му је претходио, а којим је Србији дозвољен извоз своје робе само у Дунавску монархију, договорио је са званичним Бечом дипломата Јован Ристић, баш пред потписивање самог Берлинског споразума! У склопу ових уступака нашли су се и одрицање од претензија на Новопазарски санџак и изградња железнице за потребе превоза аустријске робе! У замену за те уступке, Србији је обећано заступање српских интереса на Берлинској конференцији, као и то да ће Милан Обреновић бити крунисан за краља. Саму тајну конвенцију потписали су министри Милутин Гарашанин и Чедомиљ Мијатовић. Када се све ово има на уму, тешко је рећи да је исход рада наше тадашње дипломатије позитивно утицао на развој догађаја. Верујем да се тај веома важан сегмент вођења државе већ дуго времена не разликује од тадашњег!

Уласком Турске у први светски рат крајем 1914. године, у Албанији су муслимани свргнули са власти Есад Пашу Топтанија, савезника антанте, који је са својим присталицама побегао у Драч. Већ почетком наредне 1915. године, Никола Пашић је, упркос упозорењима савезника, у Албанију послао 20 000 српских војника! Српска војска је ослободила Есад Пашу, и заузела градове: Драч, Тирану и Елбасан, док је црногорска војска ослободила Скадар! Те године, на Видовдан, министар Љубомир Јовановић је са Есад Пашом потписао споразум којим Србија и Албанија ступају у реалну унију! Србија би према одредбама споразума добила територијална проширења у Албанији, док би Есад Паша уз помоћ Србије постао Албански кнез. Споразум је садржао и одредбе о томе који би се послови заједнички водили за чланице уније, а то су били: војска, царина, народна банка и дипломатија. Српска војска би, према договору, имала право уласка у сваки албански град! Овај договор никад није реализован!

Следећи у низу догађаја чији је кључ био Видовдан десио се 1948. године. Појединци у Србији гордо говоре како је наша држава поносно рекла „историјско НЕ“ СССР-у и другим државама Варшавског уговора, међутим, треба преиспитати исправност таквог потеза. Наиме, будући да је у Москви одбијен предлог за формирање Балканске федерације (СФРЈ, Бугарска, Албанија, Румунија и Грчка), као преурањен, руководство КПЈ је одбило позив за долазак на заседање КОМИНФОРМБИРО-а у Букурешт. На самом заседању изнета је теза да је Јосип Броз Тито експонент империјалистичких сила. Тог 28.06.1948. је донешена и прва резолуција ИНФОРМБИРО-а, позната и као „О стању у КПЈ“, којом се говори о недостатку самокритике у КПЈ, којом наводно руководе страни шпијуни, који у државу уводе капиталистичке елементе. Од тада, СФРЈ се не може сматрати делом источног блока, него је тај догађај иницирао касније формирање покрета „несврстаних“. Међутим, колико је било реално да једна држава попут тадашње Југославије поведе „трећи пут“ показује се и сада. Немогуће је бити неутралан у спољној политици, поготово малих земаља! Не можемо са сигурношћу рећи шта је истина од навода из саме резолуције, али засигурно можемо рећи да је период Титоизма у Југославији оставио изразито негативан печат нашем народу!

Видовдан је датум који је битан свуда где живе Срби. Пример за то је пробој „Коридора живота“ код Брчког, када је ослобођен овај град, који се десио управо Видовдана 1992. године, током одбрамбено-отаџбинског рата у БиХ. Важно је напоменути да је копнено–ваздушна блокада те велике енклаве од Добоја до Книна трајала читава 42 дана. Средином јуна месеца, тачније 18. 06, Генералштаб ВРС је донео одлуку о отпочињању акције која би морала бити завршена до Видовдана (28.06.). Пробој би, према плану почео на планини Требави а завршио би се на десној обали реке Саве. Интензивније борбе вођене су од 24.06.1992. године, када је команда АРБиХ погрешно закључила да је намера војника ВРС улазак у Тузлу, те је овај град обезбедила са 16 бригада. Ипак, 2 корпуса ВРС, 1. Крајишки и Источнобосански сусрели су се на подручју Модриче и Шамца 26.06. Одатле су редом ослобађала посавске градове, међу којима су најзначајнији Дервента, Модрича, Оџак… Коначан слом противничких снага десио се ослобађањем Брода када је РС коначно изашла на Саву! Сваке године на Видовдан, на планини Требави се обележава годишњица ове акције. Традиционалним церемонијалом одаје се почаст свима онима који су своје животе узидали у историју овог ентитета! Такође, последње суботе пре Видовдана се у Брчком сваке године организује тзв. Видовданска трка, која је временом добила међународни карактер.

Три године након пробоја Коридора живота, 1995. године, о Видовдану десила се још једна велика српска победа у рату на тлу Босне и Херцеговине. Будући да је Сарајево било под блокадом, снаге АРБиХ су кренуле у операцију деблокаде 15. јуна. Акција је вођена из три правца: Хаџићи, Семизовац и Игман. Њихово напредовање било је кратког века, а ВРС се убрзо консолидовала. Сарајевско-романијски и Херцеговачки корпус су уз подршку МУП-а РС убрзо кренули у контранапад. Војска Расима Делића била је принуђена на повлачење. Тачно на Видовдан, сарајевска Влада је прекинула операцију, признајући пораз, због огромних губитака у људству. Наиме, према појединим изворима, погинуло је око 1.000 док је рањено преко 3.000 војника АРБиХ. Тиме је одбрањен један стратешки јако важан положај – Сарајево. Ипак, као што обично бива, Србин што у рату добије, то у миру изгуби. Потписивањем Дејтонског мировног споразума Сарајево се нашло изван РС.

Поред ових догађаја, још најмање три веома битна, везана су за тај велики празник – Видовдан. Споменик ослободиоцима Ниша подигнут је на тај свети дан 1937. године. Односи се на пале борце у борбама за ослобођење Ниша од Турака 1874 – 1877. и од Бугара и Немаца 1915 – 1918. Споменик је изграђен од црног мермера, а на његовом врху налази се српски коњаник са заставом, на којој се налазе четири оцила. Универзитет у Новом Саду, основан је 28.06.1960. Тада су се у склопу Универзитета налазили: Пољопривредни, Филозофски, Правни, Технолошки, Економски, ФТН и Медицински факултет. Данас овај Универзитет чини 14 високошколски установа, смештених у 4 велика града у северној Србији.

Будући да је Косово „алфа и омега“ нашег идентитета и традиције, на крају се мора поменути да се у маленом селу Велико Ропотово, у општини Косовска Каменица, већ традиционално одржавају „Видовданске игре“. У овом чисто српском селу на самом истоку АП КиМ одржавају се разни спортски и културни садржаји, чиме се ради на очувању српске традиције у њеној колевци – Косову и Метохији! Косово и Метохија су родно место „Небеске Србије“, а Видовдан је на темељу ових ових примера, нит која је вековима држала српски народ у животу, хранећи српске синове најсветијим традицијама предака!

Catenamundi.rs

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *