На данашњи дан, 1905 године, преминуо је Јанко Веселиновић

Поделите:

Јанко Веселиновић (Црнобарски Салаш, 13. мај 1862 – Глоговац, 26. јун 1905) био је српски књижевник.

Отац му је био свештеник Милош Веселиновић. Основну школу је завршио у Глоговцу, а затим четири разреда гимназије у Шапцу (1878). Потом је уписао богословију, коју није завршио, а затим 1878. године уписао је учитељску школу коју такође није завршио. За тадашње време и то је било довољно да буде са непуних 18 година учитељ у Свилеуви. Ту је био на дужности до 1882. године. У Свилеуви је упознао своју будућу супругу Јованку Јоку Јовановић са којом се и венчао 1881. Положио је практичан испит за учитеља у Свилеуви 1884. године. Године 1884 је распоређен у село Костур код Пирота. Године 1886. постављен је за учитеља у Свилеуви. Одбио је изразивши жељу да у Бечу заврши телеграфски курс. Због болести се вратио у Србију где је наставио курс, проводећи време по кафанама тако да курс није завршио.

Резултат слика за Јанко Веселиновић

Први покушај штампања приповедака 1886. године завршио се неуспехом. Koста Арсенијевић, уредник „Мисли“, вратио му је рукопис са саветом „да се млади уча овога посла окане“. Обесхрабрен Веселиновић хтео је да спали све своје рукописе. Од тога га је одвратио драг пријатељ Јова Алексић, унук хајдук-Станков. Касније је Јанко био председник општине Коцељева, па поново учитељ. Књижевник је био и помоћник главног уредника листа Српске новине, одакле потиче и његово велико пријатељство са главним уредником Милованом Глишићем. Био је и коректор Државне штампарије, драматург Народног позоришта, покретач и уредник листа Звезда, уредник листова Побратим, Дневни лист. Приповедач, романсијер, драмски писац. Због критика власти, био је више пута у затвору.

Споменик Јанку Веселиновићу у градском парку у Шапцу

Неуредан живот је оставио трагове, па је оболео од туберкулозе, од које је и умро. На његовој сахрани су били чак и Алекса Шантић и Светозар Ћоровић, који су због тога допутовали из Мостара.

У шабачком архиву сачувана је његова честитка ћерци за нову 1901. годину.

Написао је преко 30 књига, међу којима су најпознатије „Слике из сеоског живота“, „Пољско цвеће“ и „Хајдук Станко“…

Викимпедија

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *