Откривамо истину о знаменитим Београдским парковима, ево шта су били некад

Поделите:

О историји појединих београдских паркова мало ко зна, стога смо решили да вам представимо историјске чињенице знаменитих паркова српске престонице

Летњи период право је време за боравак у природи, у неком од престоничких паркова. Са првим зрацима сунца, београдски паркови постају праве оазе за одмор, игру и опуштање.

Међутим, оно што многи не знају јесте чињеница да су управо знаменити паркови у српској престоници некада били нешто сасвим неочекивано. Управо из тих разлога, издвојили смо поједине паркове које свакодневно посећује мноштво људи, а да при том нису упознати са чињеницом које тајне крију ове предивне зелене површине.

Ташмајдански парк
Свако ко је икада био у Београду зна да је овај парк омиљено боравиште како млађих генерација, тако и старијих. Важи за један од најлепших и највећих паркова у главном граду.
Име „Ташмајдан“ настало је од турског назива за каменолом. Према појединим старим изворима „може се слободно рећи да су у Београду сва стара здања озидана овим овде вађеним каменом“. У катакомбама насталим после вађења камених блокова, дуго су била складишта муниције и војни магацини, а служиле су и као склоништа за рањене војнике.

На подручју Ташмајдана, вађење камена забележено је још од римских времена. Много камење које је уграђено у водоводе, зград и храмове римских грађевина Сингидунума потиче са Ташмајдана.
Међутим, једна од историјских чињеница која је посебно упечатљива јесте да се управо на овом подручју некада налазило гробље.

Од краја 17. па све до почетка 19. века Срби и остали нетурски покојници сахрањивани су на простору дуж данашње Бранкове улице и у непосредној околини, на „варошком гробљу“. Године 1828., наредбом кнеза Милоша, хришћанско становништво добија Ново гробље на Ташмајдану.

Још увек се могу пронаћи остаци надгробног споменика, одмах поред зграде Сеизмолошког завода.У данашњем амбијенту тај камен се лепо уклапа у парк, својим белилом чак оплемењује травњак и ничим не подсећа пролазнике да је то што јесте, односно део нечијег гроба.

Касније је пресељено на простор између Рузвелтове и Северног булевара, где се и дан данас налази под истим називом.

Према појединим изворима, највеселије на ташмајданском гробљу било је током прославе црквене славе, на дан Светог Марка. Тада би се читав тај простор испунио шатрама и склепаним шупицама. Народ се облачио свечано, пило се и славило, а гробљем би ођекивала музика, док би се млади с чежњом погледавали, играјући у веселом колу, између и около споменика.

Вашар би трајао неколико дана, а однос према мртвима очигледно је био нешто другачији него данас. Иако не тако давно, нешто древно и паганско вукло се за нама и још увек је било веома снажно.

Академски парк

Академски парк налази се у старом језгру Београда, на Студентском тргу, између Васине улице и самог трга.
Простор трга уклапао се у доба Римљана у састав цивилног насеља Сингидунума. О изгледу и намени овог простора у средњем веку нема много података. У доба аустријске власти у Београду, у 18. веку, био је намењен војним вежбама, а за време Турака служио је за молитве, али и као гробље које се ту задржало до шездесетих година 19. века. У његовој близини биле су куће најзначајнијих Турака, џамије, турбети, ханови и друге јавне грађевине.

Средином 19. века, овде су подигнуте управне и просветне зград, а 1863. године и Капетан – Мишино здање као приватна палата богатог трговца Мише Анастасијевића, да би касније било поклоњено Великој школи, а данас је ту Ректорат Београдског универзитета.
Године 1824. на делу запуштеног гробља, наспрам садашњег „старог здања“ Универзитета, српске власти отварају пијацу, тзв. „пазариште“. Касније овај простор постаје познат под именом „Велика пијаца“, и остаје на том месту све до 1927. године.

Преостали, мањи део свог гробља Турци су оградили не би ли на тај начин спречили његово даље уништавање. По одласку Турака, тај простор се претворио у „пољанче“.

Карађорђев парк

Карађорђев парк је аутентично историјско место логора главне устаничке војске и војничког гробља ослободилаца Београда под Карађорђем, 1806. године.
Споменик који је на овом гробљу подигао кнез Александар Карађорђевић, 1848. године, први је споменик у Београду подигнут у славу једном историјском догађају, истовремено је и први јавни споменик.
Терен парка са гробљем и спомеником једино је место са очуваним аутентичним материјалним остацима који документују боравак устаничке војске у Београду.

Последње остатке устаничког гробља, које се налазило на великом делу парка, представљају дванаест надгробних споменика на гробовима устаника, постављених у низ приликом уређивања парка.

Парк се почео формирати након подизања споменика, а знатно је проширен 1903. и 1904. године, када је направљен вењак који и данас постоји на малој узвишици.

Пред Други светски рат, у парку је направљено склониште, у којем су 6. априла 1941. године, за време немачког бомбардовања, нашле смрт 192 невине жртве. Камен плоча на том месту подсећа на трагичан догађај.

Парк на Топличином венцу

Овај парк познат је по многим именима. Неки га зову Парк код Паласа, неки парк “Пролеће”, други парк “Код пролећа”, јер се ту налазила кафана “Пролеће” још од 1870. године, а била је ту и на почетку Првог светског рата.
У овом парку је, током 1915. године, у време крвавих борби „чишћења“ улица, посебно на Дорћолу, али и у центру града, као једној од ретких зелених површина у граду, смештено импровизовано аустријско-немачко војничко гробље.

У време његовог измештања 1915/16. у парку је подигнута спомен-чесма у част погинулим јунацима у борбама око Београда. На њој је, као украс стајало, укрштено оружје, један шлем, парола аустроугарског царства Вирибус Унитис (Уједињеним снагама), како се звао и највећи брод Аусторугарске.

Иако је била симбол непријатљске војске, она је стајала још десет година по ослобођењу, а могуће објашњење је да су Београђани у разрушеном граду били суочени са много већим проблемима и да нико није имао времена да мисли на њу. Данас је на том месту празан простор.

Парком данас доминира импозантан споменик војводи Војину Поповићу – Војводи Вуку, једном од најпознатијих заповедника српске војске, учеснику у борбама за Македонију у Балканским ратовима и Првом светском рату. Споменик тада најпознатијег вајара Ђорђа Јовановића, подигнут је 1936. године. Њега није, као што је већину других, подигла држава,већ преживели саборци Војводе Вука и чланови њихове породице.

Најфасцинантнија је чињеница да је споменик преживео све ратове, али и доба социјалистичке државе, јер се са обе стране налазе лобање са укрштеним костима, четничко обележје у Првом и Другом светском рату.

Свакако би било занимљиво знати каква је била корелација између аустроугарских војних спомен обележја и оних које су подигли Срби, на једном малом простору парка на Топличином венцу, и да ли су, и како, егзистирали заједно.
Многи престонички паркови данас су уређени потпуно другачије, те се никако не може наслутити шта су некада били. Ово су само неки чија је историја многима непозната, али свакако не мање важна. Стога, сваки пут када пролазите овим зеленим оазама, имајте на уму да управо ова места представљају битан историјски сегмент.

Еспресо

Поделите:
2 replies
  1. vorkosign
    vorkosign says:

    da,većina Beogradski parkova su bivša groblja austrijski,turski ili srpski vojnika……
    ali pravi beograđani vrele letnje mesece ne provode po parkovima već na letovanju u Grčkoj,Španiji,Italiji…..
    neki odu i dalje na Mauricijus,Barbados,Karibe samo da ostave za sobom tu turobnu grobljansku atmosferu svežih leševa i miris truleži po parkovima Beogradskog zelenila.

    Одговори
  2. vorkosign
    vorkosign says:

    ako već znate gde se koji leš krije po tim parkovima što onda ne otkrijete tajnu leša Draže Mihajlovića jer je i on ubijen u nekom od tih Beogradski parkova????????
    čini mi se da je reč o jednom od parkova na Banjici gde su ga vaši srpski udbaši ubili i sakrili od javnosti da srbi nebi pravili velelepne spomenike poput ovog čuvenom Vojvodi Vuku??????
    autor texta očigledno dobro upućeni udbaš bi trebalo i to da otkrije čitaocima portala Vidovdan??
    zašto trabunja o nekim izginulim austrijancima a ćuti o Dražinom žbunu zelenila ako je već dobro upućen u Beogradske Orlovače i ostala stratišta srba i nesrba??????

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *