Бирају ли стране силе владу или Србија више није „банана“

Поделите:

Нема сумње да западне амбасаде врше утицај и да покушавају да врше утицај на кадрирање, што не значи да то тако нужно мора да буде и реализовано.

Кад Срећко Шојић у чувеној ТВ серији на све начине покушава да се зближи са „есенцијом“, јер сматра да ће тако најлакше и најбрже политички да профитира, онда је то јасан показатељ да је јавномњенска нарација о утицају страних амбасадора или екселенција, које овај лидер са ивице не уме правилно да изговори, попримила велике размере. Узима се, готово, као аксиом.

Да ли је баш тако?

Колико стварно, поменимо најсвежије медијске наводе, страним амбасадама, па била то и америчка, може да смета Александар Вулин на месту министра одбране или на пример Ненад Поповић као „руски човек“? Или можда Русима боде очи „проамеричка“ премијерка, како је неки називају, или неки прозападни министар?

Гласају ли Срби да би велике силе кадрирале или је читава прича, како за Спутњик тврди дипломата Павле Јевремовић, пренадувана.

Беле рукавице, а мисли?

„У таквим стварима то је двосмерна улица. Као што је Србији, и свакој другој земљи, важно какве односе има са суседима или са главним факторима у међународним односима, тако је и њима важно какве односе имају са Србијом. Мислим да не живимо у времену отвореног и флагрантног мешања“, каже овај некадашњи амбасадор у УН и ЕУ.

Србији је сигурно врло важно да на истакнутим местима у Влади има људе који су способни и квалификовани да одржавају међународни дијалог на цивилизован начин, сматра Јевремовић, а свим њеним партнерима, великим и малим, такође је важно да имају компетентног и озбиљног саговорника у Србији.

„Тако да не бих томе придавао велики значај. Прозивање америчког амбасадора, а други пут може да буде руског или неког другог, није у реду. Једна земља не би смела да дозволи да је такве ствари поводе. Амерички амбасадор и амбасадори који долазе овде искусни су људи и не би себи дозволили такву ароганцију да буду прозивани да се мешају у унутрашње ствари. Ипак смо прошли време банана република“, категоричан је Јевремовић.

Луткари политичких судбина

Могу да говорим прво из личног искуства, наглашава са друге стране аналитичар Александар Павић, јер сам био на високој функцији у Републици Српској после Дејтонског споразума и знам врло добро каквим сам састанцима присуствовао и какви су били притисци да се доносе разне одлуке, а и кадровска решења од стране искључиво западних дипломата.

„Имамо примере свуда око нас. Најновија Влада Македоније је више него очигледно, то не може нико да порекне, састављена у главним западним престоницама. Знамо и за транскрипте америчких дипломата и Викторије Нуланд која је говорила о кадровским решењима у Украјини, после Евромајдана, који је опет масло западних држава предвођених Америком“, подсећа Павић за Спутњик.

Док Павле Јевремовић напомиње да је у унутрашњим политичким обрачунима одувек најједноставније било да некоме прикачите етикету да је у служби неке земље, Александар Павић каже да ни Србија не може да буде имуна на процесе и утицаје које је навео.

Цео поредак после 5. октобра је, према његовом мишљењу, устоличен захваљујући, на првом месту, западном новцу, раду западних служби, западних института, западних стручњака.

„Убиство премијера је исто било са великим утицајем и мешањем страног западног фактора. Прва Влада после убиства премијера Ђинђића је била састављена практично у америчкој и британској амбасади. Сетимо се, рецимо, и шта је избило кад је ДСС именовао Томислава Николића, који је тад био у СРС-у, за председника Парламента. Притисак је био толико јак и то искључиво из западних амбасада да су морали да повуку ту одлуку, а то је посејало и семе раздора у том националном корпусу“, наводи примере Павић.

Ако су ушли, ко им је дао кључ

Нема сумње да западне амбасаде врше утицај и да покушавају да врше утицај, јасан је овај аналитичар, што опет не значи да тако нужно мора да буде. Ако им се на састанцима дозволи, указује Павић, дипломате ће сигурно да кажу шта је њихово мишљење, кога би желели да виде у некој влади, какву би политику желели да буде спровођена.

„И они то не крију, само што не раде пред камерама. Међутим, то никако не амнестира било кога да такве ствари прихвати. Наравно, имамо људе који су директно њихови експоненти овде у Србији и који се једноставно доводе да би извршавали нешто на шта су се унапред обавезали“, истиче Павић за Спутњик.

Ко претендује на суверенитет, независност, сугерише Павић, тај није дужан да прати упутства страних амбасадора, јер сте само ви, на крају крајева, одговорни за то да ли ће ваша кадровска решења бити састављена у некој западној амбасади или у вашој сопственој земљи.

Спутњик

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *