Како су Холанђани штитили муслимане убице, па их послали у смрт

Поделите:

Ти људи, поштени војници, сведочили су да су одиграли срамну улогу и да их је стид што су у томе учествовали, каже адвокат Тома Фила.

Холандски батаљон одиграо је срамну улогу у Сребреници, каже за Спутњик београдски адвокат Тома Фила, поводом пресуде Апелационог суда Холандије којом је та земља проглашена делимично одговорном за смрт око 300 Муслиманакоји су протерани из базе у Поточарима у којој су се налазили холандски војници под заставом УН, након што су то подручје заузеле трупе босанских Срба.

Због тога је, подсећа Фила, пала и Влада Холандије, када се сазнало шта се заправо догодило.

„Холандски батаљон је имао задатак да држи Сребреницу као енклаву која нема оружје, а уместо тога штитили су муслиманске борце који су се крили и из Сребренице нападали српска села и убили преко 2.000 Срба, сељака. Међутим, када је на захтев Срба Ратко Младић попустио и напао Сребреницу, Холанђани су се предали, положили оружје и побегли. Касније су тврдили да су борна кола која су им узели Срби учествовала у дејствима на Косову, па се касније утврдило да то није била истина“, напомиње Фила.

Правоснажном одлуком суда потврђена је одлука првостепеног суда у Хагу из 2014. године према којој су холандски мировњаци могли да знају да ће босански Срби убити мушкарце који су тражили уточиште у бази у селу Поточари, ако буду натерани да изађу из дела под заштитом УН. Пресуда је правоснажна и изречена је у другостепеном поступку по тужби коју су поднеле „Мајке Сребренице“ против Холандије.

На питање какве би правне последице Холандија могла да трпи након пресуде Апелационог суда, адвокат Тома Фила каже да преостаје само да Холандија плати накнаду штете.

„Ти људи, поштени војници, сведочили су да су одиграли срамну улогу и да их је стид што су у томе учествовали“, каже Фила.

Иначе, у септембру 2016. године објављено је да ће око стотину бивших холандских припадника мировних снага УН можда тужити Владу Холандије зато што их је послала да бране Сребреницу 1995. године.

О плановима да се од Сребреница направи дистрикт, више прочитајте овде.

О томе како ни оснивање Националног парка „Дрина“ није могло без националних страсти више прочитајте у посебном тексту.

Да ли је могуће издвајање Сребренице из уставно-правног система Републике Српске путем референдума? Прочитајте овде.

Спутњик

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *