СУКОБ ХРИШЋАНА И МУСЛИМАНА: Аја Софија – музеј или џамија?

Поделите:

Све је више знакова који указују да ће Аја Софија, која је тренутно музеј, једног дана поново бити коришћена као џамија пише данас „Дојче веле“ (DW).

Како се наводи, Управа за верске послове Турске је другу годину заредом у Аја Софији у току рамазана организовала заједничко обављање молитви и учење Курана.

Молитве и учење преносиле су телевизије уживо у Аја Софији која се већ више од 80 година користи као музеј, наводи DW.

Оштре критике због верског обреда и учења Курана у Аја Софији упутила је грчка влада.

„Аја Софија је на листи Светске културне баштине Унеска“, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Грчке.

„Покушај да се учењем Курана Аја Софија поново претвори у џамију, представља увреду за међународну заједницу која би због тога требало да реагује“, навела је и Конференција европских цркава (КЕК).

Турске националистичке групе већ дуго покушавају да музеј поново претворе у џамију, не осврћући се на богату историју те грађевине, додаје DW.

Аја Софија је изграђена 537. године у доба цара византијског царства Јустинијана. Скоро хиљаду година коришћена је као црква све док Мехмед II 1453. године није освојио тадашњи Константинопољ и Аја Софију претворио у џамију. Након тога су уз објекат саграђене четири минарета, као и четири стуба који носе куполу пречника 32 метра на висини од 65 метара.

Објекат је од тада скоро 500 година побожним муслиманима служио за обављање верских обреда. Мустафа Кемал Ататурк, оснивач турске Републике, 1935. године је наредио да се Аја Софија претвори у музеј што је био симбол тога колико је одлучан да Турску претвори у секуларну државу. У том циљу он је такође укинуо и највише верске и политичке институције ислама – калифат и султанат.

Ататурк никада није крио да своје сународнике жели да одвоји од религије. Он је говорио да је ислам удаљио Турке од њиховог изворног идентитета.

Жеља да се врати на ислам, што у екстремној варијанти подразумева чак и поновно увођење калифата, одавно је постала играчка за поткусуривање политичких странака у Турској, указује DW.

Дискусију о Аја Софији најпре су започеле ултранционалистичке групе. Њих је следила и десно оријентисана Странка националног покрета (МХП). Та партија, слично као и странка председника Ердогана (АКП), бори се за наклоност конзервативних бирача.

Турска национална студентска унија је 2014. године организовала потписивање петиције о томе да се Аја Софија поново користи као џамија.

Акција је окончана 29. маја 2014. године, на дан обележавања годишњице освајања Константинопоља. Тим поводом, тадашњи политичар АКП и заменик премијера Булент Аринц изјавио је: „Гледамо на тужну Аја Софију и молимо бога да не буде далеко тај дан када ће се она поново смејати“. Порука гласи: Аја Софија ће се поново смејати тек када поново буде џамија.

Странка турског председника Ердогана (АКП) оштро је реаговала на критике Грчке због учења Курана у Аја Софији. Уместо да се турском народу честита рамазан и “одабрана ноћ“, грчко Министарство спољних послова одлучило се да унакази учење Курана и езана (позива на молитву), одговара се у саопштењу турског Министарства спољних послова.

АКП није увек заступала такав став, пише DW подсетивши да је Ердоган, пре неколико година имао по том питању сасвим другачије мишљење.

Он је тада рекао да би они који захтевају да Аја Софија поново постане џамија најпре требало да виде како да верницима напуне друге џамије у Истанбулу.

Танјуг

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *