Сусрет Стефана Немање и Фридриха Барбаросе у Нишу

Поделите:

Пре 827 година, сусрет Стефана Немање и Фридриха Барбаросе у Нишу. Диванили језиком који су обојица разумели.

О историјском сусрету данас на аутентичном месту сведоче само остаци темеља цркве, коју је подигао Стефан Немања (1166-1196).

Припремам свечани дочек у најпознатијем од својих градова који намеравам да учиним престоницом своје државе“ писао је велики жупан Стефан Немања немачком цару Фридриху Барбароси децембра 1188. године, у посланици, коју су српски коњаници трком носили у Нирнберг, као одговор на немачку посланицу прослеђену нешто раније у Србију где се траже преговори о условима пролаза крсташке војске кроз српску земљу.

Око ове историјске чињенице потоњи хроничари се слажу, а да ли су се први српско-немачки преговарачи сладили пилетином утрљаном медом, белим вином или медовачом (Барбароса прстима, а Немања прибором), као и да ли су 27. јула 1189. године „диванили“ јединственим језиком па је славни Барбароса без проблема разумео великог жупана и на крају се потписао отиском крста, а Немања парафом, како доликује, предмет је полемика преко 800 година.

Да ли је немачким хроничарима, који само 17 година пре историјског сусрета описују наше претке као дивљаке, више одговорало да се цар сусретне са писменим великодостојником од реномеа, за овдашњи народ слаб је аргумент, јер је мало ко и чуо да су католици, рецимо, забранили виљушке називајући их „ђавољом алатком“, па их дозволили тек почетком 16. века. Европа је, кажу, прво „почела код нас“, без три тачке.

Тек, зна се позудано да је Фридрих Барбароса кроз Ниш прошао крајем јула 1189. године, а да су преговори почели 27. јула. Први српско-немачки уговор потписан је у духу средњовековне дипломатије.

Немања је уз умешно „ценкање“ дочекао госта са братом Страцимиром и обећао му 20.000 војника, али и вазалну заклетву, уколико му се гарантују до тада освојене територије, али и убудуће. Барбароса није био одушевљен идејом да и он зарати са Византијом – као Немања, јер је његов циљ био да дође до Јерусалима, у који никада није стигао.

О историјском сусрету данас на аутентичном месту сведоче само остаци темеља цркве, коју је подигао Стефан Немања (1166-1196), док је нова почела да се дограђује пре шест година на дан светог Симеона Мироточивог.

Мештани околних насеља и данас неретко свој крај зову „Немањин“. Пантелејска слава се прослављала одувек саборски, а вашар организован баш на тај дан, био је пред комунистима срећан изговор за прослављање свеца – њима испред носа.

Извор: НишкеВести.инфо

Поделите:
1 reply
  1. Перагеније
    Перагеније says:

    једна ствар је кључна за разумевање тих векова. ТАДА, Византија је била као данас Америка, или некада Рим, или отоманско царство. Тада је било У МОДИ бити део „напредног“ света, којем је рана српска држава у основи припадала, као што је то данас случај у односима са САД и НАТОм. Да није било Османлија, историја би ДАНАС САСВИМ другачије ИЗГЛЕДАЛА. Не само због виљушака…

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *