ВЕЛИКИ БОРАЦ ЗА ИСТИНУ: Јирген Елсесер осведочени пријатељ Срба

Поделите:

Када је уједињењем са Источном Немачком ојачана Западна Немачка почела, очигледно по налогу Сједињених Америчких Држава, да кроји капу пре свега Источној Европи, прва на удару се нашла Југославија.

Кренуо је одавно наслућиван и од неких политичких структура Словеније и Хрватске прижељкиван немачки реваншизам за два изгубљена рата, делом изгубљених и на територији некадашње Србије и касније Југославије. Уз свесрдну подршку Ватикана и његових жеља упућених европским државама са претежно католичким живљем, индуковане су и инструисане разбијачке снаге националиста у Словенији и Хрватској у ватикански „благослов“ у ком правцу да делују.

Резултат слика за Јирген Елсесер

Те снаге, углавном ранији Титови политичари, генерали и други комунисти, како смо доживели, нису презале ни од ратних дејстава. Слабашна и разједињена Југословенска армија и тзв. „Савезно руководство“ нису ни умели а ни хтели да одбране тобоже „своју“ државу. Кренуо је крвави рат прво краткотрајно у Словенији, затим у Хрватској а потом у Босни и на Косемету.

Завршницу знамо – по трећи пут у прошлом веку, и Немци су ратовали против Србије. Капитулација названа „Кумановски споразум“ је постала узорак за сва каснија догађања, черупање, пљачку, осирамашавање и територијално растурање Србије.

До тада невиђена, десетинама милиона долара плаћена пропаганда у многим светским медијима у корист разбијача Југославије, сву кривицу је бацила на Србе. У томе су веома помогли нељуди типа Вилијам Вокер, што је он недавно и сам јавно признао. Уз њега су били многи амерички и европски политичари, држерћи се планова који су очигледно настали у ЦИА.

На жалост, одмах је као по команди ућутао већи део чак и такозване „напредне“ европске и светске елите –интелектуалци, новинари, издавачи новина и часописа, писци, социолози…

Неки су занемели плашећи се за своја радна места, други за хонораре и позиције у друштву, а неки су, одлично плаћени, прешли у табор пљувача по Србима и Србији. Ретко ко се у време распада Југославије и потоњих ратова, усудио да као чувени поета Петер Хандке, стане на страну истине.

Један од ретких такође на страни Србије, био је и публициста – левичар Јирген Елсесер. Јирген, тада млад човек од 34 године, рођен у Форцхајму недалеко од Штутгарта, исказивао се као комуниста, мада је он, у ствари, више био по личном убеђењу аутора овог чланка јер сам га добро познавао, социјалиста.

После студија, 14 година је био у покрајини Баден-Виртемберг наставник где је претежно радио са ученицима пореклом из тадашње Југославије. Тако је упознао историју, културу и карактере људи са тих простора.

Оптужбом да је комуниста, избачен је из службе у школама. Већ онда се бавио и новинарством, увек се стављајући на праву страну, дакле на страну истине, потлачених и слабо заступљених у друштву и медијима.

Почетком крвавих ратова у Југославији и безброј објвљених гнусних лажи у медијима о Србима и Србији, Јирген Елсесер је кренуо у истраживање истинитости догађаја. Учествовао је на многим демонстрацијама, био гост на панел дискусијама о узроцима ратова, објављивао је у немачким новинама које су хтеле да штампају такве чланке истину о ратним догађајима, издавао књиге.

Јирген је на своју иницијативу и на свој трошак објавио више публикација на немачком језику у корист Срба од свих агенција за односе са јавношћу заједно, које је плаћала Србија!

Он је 1999. године објавио књигу „Никада више рат без нас“ у којој критикује немачко учешће у бомбардовању Србије, ту су и књиге „Ратни добоши“, „Како је џихад дошао на Балкан“ и многе друге.

Када је ондашњи „министар рата“ како га је назвао Елсесер, Рудолф Шарпинг лажно тврдио да су Срби смислили план сатирања Шиптара на Косову и назвали га несрпским именом „Поткова“ а не српски „Потковица“, Јирген је реаговао књигом „Ратне лажи“ у којој је документима побио Шарпинга и доказао да је министар свесно лагао немачку и светску јавност.

Више његових књига је објављено и у Београду, преведено на српски језик. Публиковао је и безброј радова у циљу раскринкавања муслиманских лажи о броју жртава у Сребрници позивајући се на доступне званичне документације. Реаговао је и на пристраност суђења на штету Срба у Хагу итд.

Архивска слика, фото М.Коковић

На скупу у Београду поводом конференције „10 година од НАТО агресије“ марта 2009. године у препуном Сава центру на коме је учествовало и више гостију из Немачке, Елсесер је одржао одлично припремљен говор. Међу говорницима са немачке стране посебно је био запажен адмирал Елмар Шмелинг који је почетком агресије на Србију заузимао висок положај у централи НАТО пакта у Бриселу. Он је експресно смењен и отеран у пензију јер је јавно рекао да га је „као немачког официра стид, да је његова држава по трећи пут у прошлом веку напада Србију“! Јирген Елсесер је био гост и на сличној академији одржаној 2014. године.

Децембра 2010. у Немачкој је са успехом почео да излази месечник „Компакт“. Јирген Елсесер је главни и одговорни уредник. На задовољство бројних Срба- претплатника, често се на страницама те публикације налазе интересантни чланци истине о Србији и Србима. Јирген је и ту остао веран свој вечитој борби за истину, ма колико та борба била мукотрпна, тешка и нимало не подржавана од српске бивше и актуелне власти.

Јирген Елсесер и дан-данас ради на томе да нецензурисна истина о рату у некадашњој Југославији, продре у немачку јавност. У најновијем месечном издању КОМПАКТ магазина објавио је причу о Немици која због страха од освете муслимана данас иступа у јавност под псеудонимом Дорис Глик.

Наслов потресне приче је „Била сам супруга једног Алаховог ратника“ у којој Дорис описује свој прво идиличан живот у Немачкој са једним арапским муслиманом- студентом некада модерних схватања , затим његову трансформацију у џихадисту и ратовање са сународницима у Босни против Срба. Она верно описује и гнусне злочине муслимана видетих за време мукотрпног брачног живота током рата у БиХ.

Верно је и за читаоце потресно описала један од злочина доживљених у босанском селу где је био главни логор џихадиста о погубљењу Србина отсецањем главе. Посечену главу су џихадисти само који минут касније користили уместо фудбалске лопте!

На једвите јаде је Дорис Глик успела да се ослободи пакла живота међу арапским џихадистима бегством у Немачку где данас живи заштићена од полиције, али ипак у сталном страху од освете сународника њеног супруга. Иако су књизи коју је Дорис објавила, детаљно описани злочини над Србима које је видела својим очима, њено сведочење нпр. у Хагу нису захтевали ни истражни ни судски органи. Колико нам је познато, није била предложена као сведок ни са српске стране.

Знамо да су неки, па чак и они који су радили против Србије и били за одвајање Косова, од српске власти добили одређена признања или су напредовали у хијерархији својих партија а неки од њих су чак постали посланици у Народној скупштини.

Елсесер готово да нигде није био помињан као истрајни борац за српску ствар. О некаквим „признањима“ не треба ни говорити. То је, изгледа, уобичајена „захвалност“ српских власти људима који Србију воле и цене вероватно више од неких наших самозваних „политичара“.

Новости

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *