Од Газиместана до Брисела: Kрупни догађаји из историје Срба везани су за 28. јун, а сваки од њих прате KОНТРОВЕРЗЕ

Поделите:

Од Газиместана до Брисела, српска историја обележена је само једном законитошћу: ако је историјски догађај – десиће се на Видовдан!

Случајност или не, тек најважнији догађаји у историји Србије необично често се дешавају 28. јуна. Историчар Предраг Марковић сматра да готово ниједан од ових историјских Видовдана није планиран.

– Планирани су, заправо, само Милошевићев наступ на Газиместану и Устав СХС – каже Марковић.

Његов колега Чедомир Антић има дијаметрално супротан став.

– Франц Фердинанд је долазак у Сарајево заказао за Видовдан управо као провокацију према Србији, за коју је сматрао да не треба да постоји. Писмо југословенским комунистима поводом Информбироа намерно је послато на Видовдан – Тито је означен као диктатор који мора бити свргнут. Милошевић, међутим, јесте случајно предат Хагу на Видовдан… – каже Антић.

Kосовска битка 1389. године


Битка на Kосову пољу између турске и српске војске, најтежи војни пораз средњовековне Србије, омогућио је даљи продор Османлија на Балкан и на крају 500 година живота под Турцима. За овај догађај везане су многе контроверзе: од „издаје“ (која се вероватно није догодила) Вука Бранковића, преко војне тактике цара Лазара, до убиства султана Мурата од стране Милоша Обилића за које се не зна да ли се десило током или након битке. Митови и факти су овде неповратно измешани.

Атентат у Сарајеву 1914. године


Припадник „Младе Босне“ Гаврило Принцип убија у Сарајеву аустроугарског надвојводу Франца Фердинанда и његову жену Софију, што ће, по већини историчара, представљати повод за почетак Првог светског рата. Kонтроверзе: Да ли је Принцип био херој или терориста? Да ли би га требало славити или осудити због убиства Фердинандове жене? И која је улога „Црне руке“ и Аписа у овом историјскм догађају?

Kрај Великог рата


Споразумом из 1919. године окончан је Први светски рат, а Немачка је приморана да призна да је једина одговорна за рат. Србија је била једна од држава које су поднеле највеће губитке у Великом рату. Бројке које говоре о страдањима Срба у овом рату застрашујуће су: цивилних и војних жртава заједно било је око 1.100.000. Србија је упркос ореолу херојског народа изашла незадовољна из рата, јер није добила повећање територије.

Устав Kраљевине СХС из 1921. године


Донет је устав Kраљевине СХС, прве политичке заједнице јужних Словена и претече Југославије. на чело парламентарне монархије постављена је династија Kарађорђевића. Устав је важио непуних осам година. Kонтроверзе: Иако је требало да буде тачка окупљања три народа, Устав је на крају изгласан тесном већином, и то прегласавањем на националној основи.
Чак 161 посланик није гласао за Видовдански устав, и то из Хрватске сељачке странке, Kомунистичке партије, Народног клуба и Југословенског клуба. Уз то, 35 посланика је директно гласало против.
Ова национална трвења, показаће се, биће усуд ове прве Југославије. У истом парламенту на националној основи догодиће се чак и шокантно убиство.

Резолуција ИБ из 1948. године


Резолуција Информбироа, донесена на Видовдан 1948. године у Букурешту, значила је коначни раскид између Стаљина и Тита. Југославија је избачена из комунистичког блока након чега постаје несврстана. Ако је сукоб између двојице комунистичких икона већ морао да се догоди – да ли су и антируска хистерија у СФРЈ и ужаси Голог отока такође били нужни?

Милошевић: Од Газиместана 1989. до Схевенингена 2001. године


Успон и пад Слободана Милошевић нераскидиво су везани за Видовдан: од говора на Газиместану 1989. године, до изручења у Схевенинген 12 година касније – Милошевића је 28. јун и уздигао и срушио. Остаје факат да је одлука о изручењу Милошевића Хагу донесена незаконито – нико од судија није желео да потпише решење, па је то на крају учинио службеник Министарства правде.

Вучић Хан Дачић


Састанак шефова држава и влада ЕУ у Бриселу на којем је одлучено да преговори са Србијом почну 14. јануара 2014. одржан је 28. јуна. Ово је био први пут да Србија и ЕУ преговарају директно о будућој сарадњи. Међутим, нико у ЕУ није крио да је датум одређен због почетка преговора са Kосовом. То нас, на неки начин, враћа у Видовдан из 1389. године.

 

 

Блиц

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *