Успомена на Видовдан 1914.

Поделите:

ФОЧА – Кућа старе фочанске породице Хаџивуковић чувар је историјских успомена, а међу њима посебно мјесто заузима фотографија прославе Видовдана 1914. године.

На урамљеној фотографији, која је настала само неколико минута прије него што су аустријски војници прекинули славље због атентата на престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву, виде се ђевојке у балским хаљинама и момци у соколским униформама док играју коло.

Данас једини становник ове куће Мира Јелић Хаџивуковић каже да девојке обучене по посљедњој европској моди и млади „соколови“ нису могли ни слутити да ће већ наредног дана почети хапшења и прогони Срба.

„Петнаест минута након што је фотограф снимио ову фотографију, дошли су жандари и наредили да се људи повуку. Сутрадан су све угледне српске мјештане у Фочи похапсили и 9. августа, на Пантелијевдан, стрељали“, каже Мира.

Осим виђенијих припадника градског сталежа, Аустроугари су стрељали и српске сељаке, махом са подручја Челебића. Убијено је 115 становника фочанског среза, а доста их је завршило у логору у Араду.

На два дринска моста, у граду и на Броду, заједно са двојицом свештеника, стрељани су Мирин деда Нико Хаџивуковић и његов брат Ђорђе, угледни фочански трговци.

Мирина бака Војисава остала је удовица и као самохрана мајка подизала осморо своје и још толико ђеце од ђевера. Најстарије је имало 18 година, а најмлађе дијете рођено је десет дана послије стријељења.

„Моја баба Војисава добила је послије признање од Краљевине Југославије и прозвали су је – мајка херој“, напомиње Мира.

Нико и Ђорђе Хаџивуковић утемељивачи су Српског културног и просвјетног друштва „Просвјета“ у БиХ. Краљевина Југославија цијенила је њихову жртву, али их је након Другог свјетског рата нова држава заборавила.

Slika iz 1914 - Vidovdan

Родбина сваке године организује парастос на узвишици изнад моста гдје почивају.

„Већ 100 година на Пантелијевдан, са свештеницима, насљедници обилазе споменик и дају парастос. Раније се ишло на католичко гробље код Болнице, гдје су били сахрањени, а касније су, тридесетих година, њихове кости пренесене код моста, гдје је подигнут споменик.“

Они су били суоснивачи ‘Просвјете’, а никад се нико није интересовао за њих. Сада је најављено да ће Савез бораца ове године обиљежити њихово страдање“, каже Мира Хаџивуковић.

Кућа Хаџивуковића, стара два вијека, прави је мали музеј, па код Мире често наврате студенти историје. Присјећа се како је са једним од њих, и то Холанђанином који студира у Сарајеву, водила расправу о видовданском атентату.

„Млади Холанђанин каже – `Па није уопште тако тетка Миро, ви мени другачије говорите, ја сам учио у Сарајеву`.

Е па не знам шта су у Сарајеву учили – да је Гаврило Принцип крив за почетак Првог свјетског рата? Па то је било само оправдање, они су давних дана све то били припремили, а ово им је био `упаљач“, каже Мира.

Старе фотографије, али и сачувана документа и реликвије, свједоче о богатом друштвеном животу у Фочи за вријеме Аустроугарске и посебно Краљевине Југославије.

Након деценија заборава, држава би могла да оживи сјећање на родољубе из 1914, али и да спаси од пропадања кућу Хаџивуковића. Овај мали музеј заслужује и обнову /испуцале/ фасаде.

058.baИскра

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *