Словенија добила скоро цео Пирански залив

Поделите:

Стални арбитражни суд у Хагу одлучио је у спору између Хрватске и Словеније да скоро цео Пирански залив припадне Словенији, као и да Словенија добије слободан приступ међународним водама у Јадранском мору. Света Гера, највиши врх Жумберачке горе у близини границе са Словенијом, припао је Хрватској.

Председник Сталног арбитражног суда у Хагу Жилбер Гијом, прочитао је део пресуде у граничном спору Хрватске и Словеније, у којој се наводи да линија разграничења у заливу мора да споји копнене границе на ушћу реке Драгоње до тачке на крају залива у Словенији, која је на троструко већој даљини од Рта Мадона у Хрватској.

Трибунал сматра да би то требало да буде граница, односно равна линија која повезује тачку усред залива, као што се види на карти.

Одлуком суда Словенија нема излаз на отворено море, пошто се њено море у Пиранском заливу граничи са хрватским и италијанским водама. Међутим, Словенци су добили право да слободно користе за транспорт део хрватског мора које се граничи са италијанским, како би дошли до међународних вода у Јадранском мору, где је дозвољен риболов.

Piranski zaliv

Зеленом бојом уоквирен јед део хрватског мора које може да користи Словенија као излаз ка међународним водама

Успоствљање овог коридора кроз хрватске воде подразумева и слободу навигације, надлетање и полагање поџемних цеви и каблова, као и друга права одређена међународним правом. Те се слободе односе на све цивилне и војне бродове и авионе под сви заставама, без икакве дискриминација на основу националности.

Уживање ових права не односи се само на Словенију, већ и на бродове и летелице које лете под другим заставама. Авиони и бродови имају право да користе ово подручје када путују према Словенији и из Словеније. Слобода не укључује експлоатацију и управљање природним ресурсима, нити спровођење научних истраживања.

Ово решење је на трагу споразума Дрновшек-Рачан из 2001. од којега је бивши хрватски премијер одустао јер није имао подршку у Сабору.

Тим споразумом је било предвиђено да Словенија добије око три четвртине Пиранског залива и преко посебног коридора контакт с отвореним морем, с тим што би Хрватска у једном троуглу задржала морску границу с Италијом. Коридор би био део међународног мора и ниједна држава у њему не би имала суверена права.

arbitraža, haag

Суд је донео одлуку да граница у Истри следи Драгоњу и завршава се на средини канала Света Одорика, што значи да заосеци Шкоделин, Бужини и Млини-Шкриљеи кућа Јошка Јораса остају у Хрватској.

Када је у питању Света Гера, врх Жумберачке горе, у близини којег се налази војни објекат некадашње ЈНА, који је после 1991. године заузела словеначка војска, он остаје на хрватској територији.

Суд је саопштио да нема јурисдикцију да одлучи о хрватском захтеву да словеначки војни комплекси не смеју да остану на хрватској територији.

Одлучено је и да границе на Мури и Сутли иду катастарском границом, а у Мурском Средишћу средином реке Муре.

Хрватска власт и опозиција уочи објављивања одлуке били су јединствени су у ставу да је арбитражни споразум за Хрватску „мртво слово на папиру“ и да на миран и трезвен начин треба тражити други начин решавања територијалног спора везаног за морску границу.

Словенија је, с друге стране, саопштила да се одлука арбитражног суда о граничном спору мора поштовати.

За разлику од копнених, границе на мору између југословенских република нису биле одређене, па је то после осамостаљења био главни проблем у односима Словеније и Хрватске. За Љубљану је у том спору кључно питање граница у Пиранском заливу и могућност директног контакта Словеније с отвореним морем.

Н1

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *