Дарко Ристов Ђого: РАТ ПРОТИВ КОСОВСКОГ МИТА

Поделите:

Један мало дужи, али мени важан текст о ономе што сам ових дана имао прилику да видим и чујем.

„МИТОВИ“ О КОСОВСКОМ МИТУ

Не тако давне 2010, бранио сам докторски рад о једном од њемачких теолога 20. в, Рудолфу Бултману и његовом пројекту „демитологизације“ Новог Завјета. Тада нисам ни сањао да ће борба са „митовима“ и демитологизација бити права лозинка политичког и сваког другог „срљања у напредак“ Србије из 2017.г. Не само да никога од „народних маса“ није нарочито интересовао проблем мита и демитологизације (као такав) – тешко да се могло набројати на прсте једне руке колико се људи из теологије, философије, хуманистичких и друштвених наука уопште интересовало за питање мита. У међувремену се, наравно, није готово ништа промијенило осим што је преузимањем нео-либералне реторике из НВО сектора у главне политичке токове појам мита и захтијев за демитологизацијом постао саставни дио свакодневне политичке реторике у Србији. Наравно, као и у свакој политичкој реторици – није битно толико шта неки појам значи, колико како се и у коју сврху употребљава.

То је нарочито видљиво постало за Видовдан 2017.г. О дневнополитичким комбинаторикама не бих трошио ријечи (нити их познајем, нити су довољно битне да би се из њих могли извести далекосежни вриједносни закључци). Међутим, оно што је видљиво јесте да се неке намјерне пароле, лако памтљиве, наизглед очигледне и углавном засноване на полустинама, појављују плански. Морам признати да ми прије неколико година не би ни пало на памет да пишем један овакав текст. Али чињеница да су се поменуте полу-истине и апсолутне лажи тако брзо рашириле и постале популарне мотивисала ме је да понешто, ипак, кажем.

„Косовски мит јесте мит, а самим тим и лаж“

Нетачно. Мит није исто што и лаж. Тачније: није, уколико за Ваше одређење мита не узмете оно са Хистори канала на коме „Митбастерси“ (Разбијачи митова), стручњаци за филмске ефекте, објашњавају зашто су поједини филмски ефекти – које иначе обично сами стварају – лажни. Ако имате више од 18.г. требало би да Вам је јасно да аутомобил не постаје хеликоптер кад у њега уђе Брус Вилис. Али чак и да вјерујете у то – требало би да знате да мит, митска свијест у савременим хуманистичким наукама углавном није исто што и лаж. Мит је посебан начин на који човјек говори истину. Да ли је „Мали принц“ Антоана де Сент Егзиперија истина или лаж? Сви знамо да мали принчеви не лете по астероидима, али кад Лисица каже Малом Принцу да „човјек само срцем добро види – оно суштинско је очима невидљиво“ – то је истина свих истина, а ми знамо да Егзипери није хтио да нам лаже, него да нам прича.

Иста ствар јесте са косовским митом. У његовом средишту није „чињеница“ него вриједност, истина, прича. Чињенично знамо да је 2+2=4 али то нам не говори како да живимо и будемо добри људи. За то је потребан мит. Дакле: „мит“ није једнако лаж, Косовски мит – није једнако историјска лаж.

„Косовски мит предпоставља слављење пораза“

Нетачно, тачније: вулгарно. Мит говори о смислу нечега, а смисао косовског мита јесте управо у томе да се Кнез Лазар опредјељује за избор који је, да тако кажемо, изнад пораза и побједе у смислу у коме се „побједа“ и „пораз“ употребљавају у данашњој политичкој реторици у Србији. Сјетимо се једног од централних текстова „косовског мита“ – НАРОДНЕ (намјерно наглашавам!) пјесме „Кнежева вечера“ у којој се пред Кнеза стављају два избора: да се спреми за рат и одбрани земљу или да се спреми за Царство Небеско и подигне задужбине. Он се опредјељује за друго, не зато што „бира пораз“, него зато што добро зна да у историји и послије Турака долазе неки нови Турци, па његов избор треба да буде не између два дешавања унутар историјског тока, него управо оно „митско“ – а то значи смислено, вјечно, изнад тренутних рачуна, трајно. Ту долазимо до централног парадокса: опредјеливши се за трајно и вјечито („увијек и довијека“), цар Лазар иде у бој. Дакле, управо супротно лажној слици о слављењу пораза – косовски мит не подразумијева камиказе етику него хришћанску етику. А ту смо већ на граници сљедеће лажи (оне о смрти).

Успут, смислено је поставити питање смисла „пораза“. Шта јесте пораз? Да ли је само „хепиенд“ – побједа? За данашњу српску свијест која прихвата причу о „слављењу пораза“ – очигледно јесте. Али ако се вратимо у прототип косовског Мита – новозавјетну приповјест (Бултман би рекао „мит“) о Христу, видјећемо да Велики Петак и Васкрс нису прича о поразу него прича о Жртви и њеном Смислу. Чак и мимо хришћанског предања (без кога је косовски мит немогуће схватити), унутар грчке и европске трагедије питање „пораза“ никад није постављено на вулгаран начин на који се поставља у данашњој Србији. Да ли је Антигона „поражена“? Из вулгарне насилничке перспективе вјероватно јесте, самим тим што умире. Али није поента „Антигоне“ у томе ко ће на крају да преживи, јер „Антигона“ није „Опстанак“. Поента је да је Смисао изнад биолошког преживљавања. Кад већ говоримо о томе..

„Косовски мит представља слављење смрти“

Нетачно. Као што је и иначе нетачно да хришћанство представља некакву „религију смрти“. Тачно је да има много религијске реторике у којој се о смрти говори са ниподаштавањем, али хајде да се вратимо назад у хришћанску парадигму: чак ни Христос у своме човјечанству не жели смрт, смрт је према Св. Ап. Павлу „посљедњи непријатељ“. Ни Лазар не бира смрт ради смрти саме. Штавише, унутар етоса Косова о смрти се не говори као о неком, наводном, циљу. Свако жели да живи, па и косовски јунак. Али за њега се поставља питање какав тај живот треба да буде? Од чега да се састоји? Кад у питање о животу или смрти унесемо перспективу смисла, онда косовски јунак одговара да је једино прече од живота – Жртва за Другога, као основа Смисла. Величанственост косовске Жртве баш јесте у томе што се живот полаже за другог. То је оно Ракићево „ја ћу дати живот, отаџбио моја/знајући шта дајем и зашто га дајем“.

„Косовски мит јесте комунистичка измишљотина“

Нетачно. Морам да признам да једно од највећих изненађења које сам уочио на друштвеним мрежама јесте дијељење слика, постера, визуелног материјала који садржи цитате из сценарија филма „Бој на Косову“ као да су у питању аутетични цитати јунака косовског мита. Мада поменути сценарио заиста јесте врхунско умјетничко дјело, а набројани цитати углавном добро погађају суштину, право је чудо колико је ранијих текстова, од самих народних пјесама, преко Његоша, Андрића, Црњанског, Владике Николаја итд остало „нецитирано“. То говори о нама једну ужасно непријатну чињеницу на коју ће читаоци овог текста реаговати повријеђено, а то је: не читамо онолико колико желимо да будемо „продуховљени“, слабо позанајемо сопствену књижевност и мисао.

Међутим, да се вратимо на проблем 1989. и наводног васпостављања косовског мита од стране Слободана Милошевића итд (што би, у црно-бијелој слици и перспективи требало да аутоматски сахрани или оправда „косовски мит“). Тако се „косовски мит“ појављује као неки релативно свјеж политички феномен, а „косовска свијест“ као јефтини производ, плод крaјњих година југословенске кинематографије.

Као дјетету из херцеговачке породице, у којима се нека репродукција „Косовке ђевојке“ Уроша Предића увијек чувала – морам да признам да сам истински изненађен тврдњом многих пријатеља из Србије о тој прекретници из 1989. Однос Милошевића и Косовског мита остављам као тему бољим познаваоцима, али одговорно тврдим да су постојали Срби чије је памћење Косова, српске славе и господства, „нашег права“ дубље и даље од 1989.

Него, да се, на жалост, опет не дешава оно чиме је Андрић започео свој есеј о Његошу као трагичном јунаку косовске мисли? „Љуба Ненадовић, иако и сам Србин, био је изненађен кад је видео у Црној Гори живу снагу косовске традиције, која је у тим брдима и после столећа била стварност, исто толико блиска и стварна као хлеб и вода.“ Е, па таквих брда данас у Црној Гори можда има мање (не мислимо да их нема!) али у овим „нашим брдима“ Старе и Источне Херцеговине и дан данас има.

О злоупотреби косовског мита од стране идеолога национал-комунизма би се могли написати томови – као и о злоупотреби Христовог Распећа кроз хиљаде година. Али ниједан идеолог и ниједан лош хришћанин не уништава унутрашњи смисао онога што стоји у средишту Косова и Голготе.

„Царство Небеско је замјена за успјешну Србију“

Опет апсолутно нетачно. Најприје би се требало вратити на сам појам „Царства небеског“. То је битан новозавјетни појам и углавном представља Матејеву верзију онога што се код осталих новозавјетних писаца назива Царство Божије.

Међутим, оно што је врло битно и за новозавјетну мисао, а и за косовски мит јесте да Царсто Небеско није „од овога свијета“ у смислу да је оно било каква „конкуренција“ неком државном или друштвеном уређењу. Основни неспоразум који је још во времја оно био између политичких и религијских власти Палестине и Христа – спор о „политичком значењу“ Царства Небеског – и данас је актуелни неспоразум.

Такође, Царство Небеско није неки ескапистички концепт живљења на некој идеалној планети. Царство Небеско представља циљ и наду сваког хришћанина да ће се на крају, послије драматичног финала историјског процеса, овај свијет преобразити Љубављу и Љепотом Божијом и коначно остварити као – Царство небеско.

Отуда оно није политички конкурент, осим уколико имате амбицију да ваше уређење буде коначно рјешење судбине свијета и човјека. Царство Божије ће на крају остварити Бог тј. Христос. Све остало је пролазно историјско стање, осим ако немате сами есхатолошко-месијанске амбиције.

„Косовски мит је заснован на лажној историји“

Исправљање историје је такође један од наших националних спортова, у коме подједнако учествују екстремни љевичари који углавном настоје да нам указивањем на „нефер“ однос према Вуку Бранковићу унутар Мита укажу на његову лажност, док је од недавно и монолог пуковника Вранића из серије „Мој рођак са села“ у коме се митска улога Милоша Обилића оправдава од самог народног предања добио публицитет код национално осјетљивије публике која би још јуначкији мит од оног постојећег.

О томе да иза митске слике не стоје увијек најтачније историјске чињенице било је толико ријечи да је заправо данас потпуно непотребно причати о томе. Наравно, да се историјска стварност, онолико колико можемо да је данас реконструишемо, понешто разликује од митске – код вриједносних митова других народа то је такође случај. И данас се расправља ко и када је уопште могао бити прототип Краља Артура (о хомеровском слоју хеленског и свеевропског мита тек не треба трошити ријечи!) али нико од угледа данас не би тврдио да је читав низ прича о Артуру – безвезарија јер се пронашло да је Ланселот заправо био енглески фармер из Кента који је живио знатно касније од најранијег датирања артуровског мита. Чини се, заправо, да и рехабилитација Бранковића као некога ко се борио, а опет био осуђен и одбрана Обилића од њега самог заправо више говоре о нама који имамо потребу за „исправком мита“ него о миту самом. Успут, данас се углавном не размишља – а вриједило би – зашто је митска свијест једну историјску чињеницу третирала управо онако како јесте. Рецимо, зашто је Бранковић – издајник, иако је, по свој прилици, био на Косову? Да ли због жеље да се наметне као реална власт у Србији послије битке?

Које поуке можемо да изведемо из поређења мита и историје: како и зашто вриједносно средиште мита размишља о „реалној историји“? Мислим да је то значајно, али непријатно питање за многе данас.

Закључак: демитологизује се да би се један садржај замијенио другим

Као и у случају њемачог теолога са почетка приче, да се закључути да се „демитологизација“ тј. пражњење садржаја углавном дешава како би се умјесто „лажног“, „застарјелог“ и непожељног успоставило оно „истинито“, „ново“ и пожељно. То, такође, није ништа ново. А не мислим ни да је трајно. Јер, у митској свијести Косова сложили су се вијекови трагедије, наде, очекивања, оплемењивања, сублимације. Косовски мит су стварали сами косовски јунаци – светитељи. Светитељи Патријарси Пећки послије њих, непознати гуслари и јунаци, Срби и Српкиње вјековима, набројани великани као што су Његош, Андрић, Владика Николај, Ракић, Урош Предић. Не могу да вјерујем да је било која политичка агенда јача од унутрашње снаге Мита. Јер он не само да у средишту има оно „вјечно и довијека“. Он јесте вјечно и довијека.

Фоча, 29.6.2017.

Извор: Фејсбук профил свештеника Дарка Ђога

Поделите:
15 replies
  1. Драган
    Драган says:

    Где су два или три у Име Моје, и Ја сам са (међу) њима!”, говори Христос!
    “Ако се два или три сложе у чему им год драго на земљи, и не посумњају у
    срцима својием, у Име Моје, биће (буде, бива им) по речи њиховој!”

    „Наш народ, порекла срБскОГА, каже, а народном искуству треба веровати:
    “НИ БЛАГОСЛОВИ НИСУ КАКО ТРЕБА , А КАМОЛИ КЛЕТВЕ”.
    И још: “ИСТОРИЈА ЈЕ УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА”
    Историја народа срБскОГА даје увек исте задатке, на којима треба да се
    подучумио и научимо, само су сценографија и учесници различити.
    1389-е то је била сценографија Косовског боја, а учесници наши преци.
    1999-е то је била сценографија ” Милосрдног анђела”, а учесници су били
    потомци …
    1389-е имамо Обилића и Бранковића,
    а 1999- е имамо Слободана Милошевића и Вука Драшковића.
    И у једном и у другом случају иамо НЕСЛОГУ – на тугу, јад и пропаст
    народа “срБскОГА, на грехоту пред Господом Богом и на “радост”
    – ЗЛОБНОСТ непријатеља Бога и Човека.
    Историја није само педантно бележење, анализирање, класификовање
    историјских чињеница и њихово пласирање у датом историјском
    тренутку – за дати историјски тренутак, мање или више научно-научнички
    успешно, већ благовременопроживљавање сваког тренутка и кроз то
    ПРОЖИВЉАВАЊЕ – ПРОИГРАВАЊЕ, мењање МИСАОНИХ ОБРАЗАЦА
    – МАТРИЦЕ (елабората, програма, планова…) који су предходили
    РЕАЛНИМ ДОГАЂАЈИМА у простору и времену.
    То што је Кнез Лазар проклео Вука Бранковића није ништа необично,
    само да је то oстало на томе.
    Али, ту се умешо НАРОДНИ ПЕСНИК који је, уз гусле, ту “ЛАЗАРЕВУ КЛЕТВУ”
    овековечио епским десетерцем и тако “инсталирао”,” упрограмирао”
    у “КОЛЕКТИВНО НЕСВЕСНО”, (НЕСВЕСНО-СВЕСНО) – ПОДСВЕСТ народа
    срБскОГА, па је то постао општи модел понашања за сличне историјске
    ситуације, који увек резултира НЕСЛОГОМ – поделом на ОБИЛИЋЕ и
    БРАНКОВИЋЕ, са акцентом на ПРОКЛИЊАЊЕ БРАНКОВИЋА, не би ли се
    тако – КЛЕТВОМ -БРАНКОВИЋИ ПРИЗВАЛИ “ПАМЕТИ”?!
    Нимало није наивно, ако се узме у обзир да је клетва у 10-ерцу уз гусле,
    на земљи (простору и времену) , појањем појца преко слушалаца реемитована
    мислима на таласној дужини можданих таласа од 10Hz – herca у
    “ИНФОРМАЦИОНИ ОМОТАЧ ПЛАНЕТЕ”, односно, “КОЛЕКТИВНО НЕСВЕСНО”-
    “НЕБО” , и да је тамо увек присутна, као програм у компјутеру, да се стави
    у функцију, са већ вишевековно познатим историјским учинком унутар
    народа срБскОГА – НЕСЛОГОМ!!!
    Разлог за препев “ЛАЗАРЕВЕ КЛЕТВЕ” у “ЛАЗАРЕВ БЛАГОСЛОВ” имамо и у
    РЕЧИМА ХИМНЕ СВ. САВИ.
    И док “ЉУТО КУНЕ СРБСКИ КНЕЗ ЛАЗАРЕ…” НА ЗЕМЉИ…макар само
    Бранковиће – увек мањину, дотле Свети Сава шаље благослов са неба:

    БЛАГОСЛОВ СВЕТОГ САВЕ
    С неба шаље благослов
    Свети отац Сава,
    С а свих страна сви Срби,
    С мора и Дунава,
    К небу главе подигните,
    Саву тамо угледајте.
    Саву србску славу,
    Пред престолом
    Творца!

    Да се србска сва срца
    С тобом уједине,
    Сунце мира, љубави
    Да нам свима сине,
    Да живимо сви у слози
    Свети Саво, ти помози
    Појте му Срби,
    Песму и утројте!

    На нама се остварују Христове речи савршеног кибернетског –
    Јеванђелског модела:
    “СВОЈИЈЕМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА ОПРАВДАТИ И СВОЈИЈЕМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА
    ОСУДИТИ”, и “НЕКА ВАМ БУДЕ ПО РЕЧИ ВАШОЈ”.
    Најмање што можемо да учинимо за своје претке , за себе и своје
    потомке (ПРОШЛУ садашњост, САДАШЊУ садашњост и БУДУЋУ садашњост):
    ЈЕСТЕ на Небу, и БУДЕ на Земљи: ПРЕПЕВ “КЛЕТВЕ” у “БЛАГОСЛОВ“.
    Један мудар Човек говори:
    “КО ЖИВИ САДАШЊОСТ МЕЊА (ИСПРАВЉА) ПРОШЛОСТ И ОСВАЈА БУДУЋНОСТ!“
    Други мудар Човек говори:
    “КАКВЕ СУ ВАМ МИСЛИ ТАКАВ ВАМ ЈЕ ЖИВОТ!“
    Дакле, ми смо увек у историјском парадоксу – разапети између “КЛЕТВЕ КНЕЗА
    ЛАЗАРА” НА ЗАМЉИ и БЛАГОСЛОВА СВЕТОГА САВЕ СА НЕБА.
    Није логично да се одричемо благослова Светога Саве са Неба, али је логично,
    пожељно и корисно да “ЛАЗАРЕВУ КЛЕТВУ”, бачену на БРАНКОВИЋЕ – увек
    историјску мањину: дефетисте, малодушне, кукавице…- препевамо у
    “ЛАЗАРЕВ БЛАГОСЛОВ” ОБИЛИЋИМА – увек историјској већини, храбрима,
    родољубима…

    КНЕЖЕВ БЛАГОСЛОВ
    „Ко је Србин и србскога рода,
    И од србске крви и кољена,
    Те долази на бој на Косово: .
    Бог му сваког добра подарио,
    А од руке да му родно буде
    И у пољу бјелица пшеница,
    И у брду винова лозица
    Блага имо за сваког кољена!
    У кући му сва здрава дјечица,
    Свако мушко – јунак до јунака,
    Свако женско – дична србска мајка.
    Потомство му име проносило,
    Проносило, њим се поносило,
    Све док је свијета и вијека!
    Поглавари, вође и кнезови,
    Сви јунаци, србски витезови,
    Част и слава нек вас увијек прате
    Који Србско царство сачувате!“

    Овим препевом Клетве у Благослов – знамо да смо сада и увек
    благословени и са Неба и са Земље, благословом и Светог Саве и
    благословом Кнеза Лазара…
    Уздамо се у моћ благослова.
    БЛАГОСЛОВ КНЕЗА ЛАЗАРА – СВАГДА!
    БЛАГОСЛОВ СВЕТОГА САВЕ – СВАГДА!
    СПАСЕЊЕ СРБСТВА ЈЕСТЕ И БУДЕ!
    СПАСЕЊЕ ЦАРСТВА СРБСКОГА – СВАГДА!

    Драган Славнић

    Одговори
    • felixfaber
      felixfaber says:

      Nije Branković izdao već Dragoslav Probistipovic.
      Manu se više toga,i ništa te nisam razumeo.
      Elem
      Secam se naziva jedne od emisija one novinarke Miljković „Dronjci srpskih mitova“ na RTS.
      Zamislite „Dronjci“!!!!
      E to je tuga.

      Одговори
  2. Пролазник
    Пролазник says:

    Шта ће нама данас правна држава, уређена и чиста земља, пристојне и добро опремљене школе и болнице – кад ћемо све то имати сутра бесплатно у царству небеском ?

    Одговори
  3. Пролазник
    Пролазник says:

    Ште ће нам весела и здрава деца, задовољни пензионери ? Шта ће нам нови погони, аутопутеви, бистре реке, чиста језера ? Шта ће нам нова радна места, високе плате, добри аутомобили, удобни станови ?

    То нас и онако чека – у царству небеском.

    Одговори
    • Драган
      Драган says:

      Деца су нам све здравија од када нас запрашују кејмтрејловима,
      од када се вакцинишу “напредним“ вакцинама, једу ГМО, школују
      по “Болоњи“, образују по ЛГБТ идеологији…
      Пензионери су све задовољнији, од када су им смањене пензије…
      Државу нам уређују амбасадори “пријтељских“ земаља, преко
      домаћих марионета!
      Нова радна места ничу ко печурке, имамо вишак радних места, а
      плате „велике“ – од 2оо – 25о евра… Ма, милина једна: од милине
      да ти пођу слине!
      Реке и језера , земљиште… све је чистије, од када су нас засули
      осиромашеним уранијумом…
      А имамо и добре аутомобиле: све половњаци из ЕУ, кршеви које ЕУ
      не дозвољава да се возе по њеним путевима…
      Болнице су нам тако опремљене, да се на операције, прегледе… чека
      и по пар месеци…Ма, милина једна: од милине да ти пођу слине!
      А тек школе, да не говоримо како су и колико опремљене, и какав је
      напредаку тим и таквим школама. Испред школа дежурају дилери,
      малолетници се међусобно силују, садистички злостављају… А у многим
      школама, по унутрашњости, још увек су о моди “чучавци“, без воде за
      прање руку.
      Ма, милина једна: од милине да ти пођу слине!

      Драган Славнић

      Одговори
  4. Пролазник
    Пролазник says:

    Драги моји Срби
    Пошто сте ви небески народ, вама је небеско царство загарантовано
    Тамо вас чекају Свети Сава и свети цар Лазар

    А земаљско препустите мени !
    Ваш одани Александар Вучић
    и његова екипа Дачић, Вулин, Брнабић . . .

    Одговори
    • Драган
      Драган says:

      Србију – ПРАВОСЛАВНИМ СРБИМА, и свим ЉУДИМА ДОБРЕ ВОЉЕ,
      али никако ЈУГОСЛОВЕНСКИМ JUGOSLAVENIMA, горе поменутим!

      Драган Славнић

      Одговори
  5. Архиђакон
    Архиђакон says:

    Човек кад прочита кометаре појединаца може само да донесе један закључак.
    Нит паметнијих људи нит већег јада!!
    Када би ови паланчари комунистички могли уопште да схвате шта је Дарко Ђого написао а да не говорим тек о разумевању мисли једног Рудолфа Бултмана било би супер.
    Из мисли се рађа духовно па онда и материјално благостање. А докле год небуде духовног благостања значи етике и морала дотле неће бити ни материјалног.
    На западу је то ушло у гене људи, зато у Немачкој, Шведској, Швајцарској нема неопотизма, странчарења, отимања од државе, намештања тендера итд. Ред, рад и дисциплина нису физичке већ духовне карактеристике.
    Можда некад Србадија и схвати неку написану реч од доктора Дарка Ђоге!

    Одговори
    • En ti
      En ti says:

      Ma ovi su ucili dogmatiku od Vlade Dimitrijevica i Borbe za veru. Sad drugi deo tvog komentara o izvorima reda, rada i discipline, i morala i etike….u ovako grubom odgovoru ovako „vrsnim“ komentatorima-dogmaticarima, moze da prodje, ali koliko je morala u nabrojanim zamljama i etike (zivim u jednoj od njih), to je sasvim druga prica.

      Nikad, Arhidjakone, pravoslavno dominantne drzave nece i ne mogu biti Svedksa i Nemacka na horizontalnoj ravni – hvala Bogu da je tako. Ali to su malo dublje teme. Mislim da tvoja interpretacija, kroz komentar, Djoga i nije bas pogodila cilj, tj. pitanje je koliko si ti shvatio tekst. Ako je tvoja interpretacija ispravna, onda je problem sa Djogovim tekstom. Bice da je ovo prvo…

      Znas kako. To ce ti i Platon i Aristotel posvedociti, a kamoli nece Hristos, da sa razulareni strastima dobra biti ne moze. Svedska i Nemacka etika, Arhidjakone, je stimulativna na potpuno neticke i nemoralne stvari. Taj prividni „red, rad i disciplina“ su eticki regulator zadovoljavanja u sustini neetickih nagona. To je jedna velika drustvena zabluda koja ce ta drustva odvesti u propast, pitanje je samo kada.

      Red, rad i disciplina je bila i u Ausvicu, Dahau. To je, rode „etika“ koja se odvojila od Logosne etike Aristotela i Platona, i od Hristove Crkve na kraju, koja je iznasla svoj put. Smisao tog reda, rada i discipline je zadovoljiti nagone uz sto manje stete za svoju zajednicu, za svedski „polis“, nemacki….sta ce biti u drugim manje je bitno.

      Ta „etika“ reda, rada i discipline je devestocetrnaeste donela u Macu hiljade lepo izradjenih vesala, identicnih. Valda dabi obeseni „imali ista prava“ (upitnik)? Ne bih ti dalje razvijao problematiku.

      Imaj na umu i to da doktor Djogo zna nemacki ali ne sanja na njemu, niti razmislja. Da mu deca idu u skolu u Foci i da ih ne uce ono sto decu uce u Nemackoj. Imaj na umu i to, da je Djogo mogao da zivi sa doktoratom teologije, sa bratskim vezama u crkvi i u Minhenu i Studgartu, gde mu je volja, ali eno ga u Foci. Recices, jer se zrtvuje za Srbe. Okej, recicu: izgradjivanje drzave nije proces od deceniju, a identiteta i kulture naroda od dvije, to je vekovni proces. O kulturi Svedjana i Nemaca govori vise jedan prerezani vrat, kvslingsko ponasanje, smrad pish*ace nocu petkom na subotu po trgovima kada utihen „red i rad“…jedno je sigurno: Djogo je doktorirao na nekom Nemcu, ali ni ti ni on niste ziveli sa nemcima.

      Posto filosofiras, vrati se izvornoj antici i videces da ona ne priznaje teorije iza kojih se ne stoji zivotom. Etika bez ukrocivanja nagona je za tu misao divljastvo! Mozda „palanacki komentatori“ su potencijani ispovednici Hrista. Bilo kako bilo, manja je verovatnoca da ce biti okupatori Nemacke ili Svedske, nego obrnuto.

      Toliki red je tu gde pominjes da svako mora da postuje rigorozne zakone reda i rada (ne rade li to i pcele, mravi i mnoge zivotinje????) ali tu ti, Arhidjakone, j*be ko koga stigne, kako ko hoce i zeli, govori sta i kako zeli. To je ta „etika“ reda, rada i discipline….ona ti je Arhidjakone dosla pod prozor – paradira ponosno! Farmakologija njihova zeli da budes bolestan, ne daozdravis! Da li te lazem mozda? Prehrambena industrija zeli da „sklapa ugovore sa farmakologijom“!

      Jos samo fali pilula za vecni zivot….jos malo, strpi se, pusti da te dubinski zalede, pa kad pronadju pilulu da te odmrznu i ozive…eh, red i rad…rezultira dostignucima pametnih bombi. Koliko ek dece sirom zemljanog sara radi za svedsku IKEU? H&M? Nemacke gigante. Ah ta etika….

      Одговори
      • Архиђакон
        Архиђакон says:

        @En ti
        Поштовани Ен ти,
        Ја сам написао коментар у пролазу, јер у прошлости сам покушавао да води дискусије на Видовдану али узалуд. Искрено твој коментар је право освежење!
        Много си тога написао али ниси требао јер управо мислим на исти начин као и ти.
        Ја живим на западу и са западњацима и лично мислим да их боље познајем од тебе.
        Све што си написао о паметним бомбама и педерастији итд све то стоји. Али једнз ствар ти могу рећи по питању посла није ту питање прислног рада, реда и дисциплине већ урођеног одгојем. Али то је друга прича.
        Елем говори доктор Дарко ђого и Румунски, Грчки, Руски, Немачки и Енгелски али сања на Српском. Ја сам рођен и одрастао на западу па и даље сањам на Српском.
        Углавном ти си потрудио да пуно ствари образложиш и појасниш а ја због прошлости на Видовдану а можда и лењости нисам. Е у томе је разлика али углавном веома добро разумем шта је отац Дарко хтео да каже и шта ти говориш у свом писанију.
        П.С.
        Колико год тешко било ипак мораш да правиш разлику између обичног народа и политичке елите у ЕУ. Јер обичан народ , као ни у Србији, нико ништа и не пита!

        Хвала ти на квалитетном одгвору!!

        Одговори
        • En ti
          En ti says:

          Ma…teska prica…mnogo teska. Ali mnogo…

          Narod, da, pogotovo protestantski…neke pojave koje su ih zadesile, a ni njima nije jasno sta se desava, proizvod su neodgovornosti i povodjenja za elitama…mogu ti reci da kada slusas diskusije na teliviziji gde narod ucestvuje, a i parlamentarne…pre 15 godina mne su impresionirale, sada me plase.

          Opasan duh, pakleni, spema pakao evropskim narodima…ako sami ne uzmu stvar u ruke, i ne vrate se ili izvornim hriscanskim vrednostima, nece biti dobro…ali nece moci! To nije je proces istorijski, vekovni i sada skoro milenijumski….istorija se ne ponavlja, ona ide pravolinijski…Evropu cekaju zastrasujuci potresi, u kom obliku videce se. Ne daj Boze krvi…

          Znas…revolucija u Rusiji je prosla jer narod nije bio odgovoran, prihvatio je laz. Adam je pao na glupost! Adam je zelo da bude bog (a za to je i namenjen, paradoksalno) i pau u smrt….evropsi narodi nemaju odgovornosti nikave, nisu spremni za nju, a to sluti prpasti…Rusima je trebalo skoro jedan vek da ustanu…dakle „neka bude sto biti ne moze“.

          Nada je da se u zapadnoj evropi sluzi Sveta Liturgija na sve vise oltara….to je jedina nada zapadnoj evropi…nada je sto je Rusija velika i pravoslavna i na deo je Evrope, nada je sto ima ona „na mrzanu kuca ostaje“…a i Srbija je Evropa, i Bugarska, i Grcka…nadati se da „poseta Duha Svetog“ Evropi, ne EU, ne zavrsi relativizacijom Crkve Otaca….onda nece biti dobro nikako. nece biti dobro ako se pravoslavna Liturgija na sve vise oltara pocen zavrsavati kad pop da otpust i podeli naforu…

          Znam da Rusija ne moze propasti sa onom duhovnom silom, onakvim klirom i narodom vernim….ni za sta drugo nisam siguran…Evropa (zapadna) je u corsokaku, ona ne moze da se uspinje vise ni tehnoloski, filosofije je sve isprobala, religiozno je mrtva, moralno i eticki je u zabludi, te je moral i etiku proglasila onim sto je satanizam – sledi preobrazaj evrope. Ona jedino moze da iskoraci ka brutalnom satanizmu i nikud vise – ili da pocne da se preobrazava. A nece se vracati u propala isprobana stanja, ili da se okrece ka pravoslavlju, ili ka brutalnom satanizum, ili ka kataklizmi!

          Одговори
  6. Arhidjakon
    Arhidjakon says:

    Управо тако брате Ен Ти , много тешка прича.
    Види протестанти су потпуно изгубљени али буди сигуран још увек вере имају.
    Проблем на западу је Римокатоличка Црква, да се не лаже али нажалост то је истина. Они су зарад цезаропапизма сва еклисиолошка па чак и догматска начала зарад компромиса и световне власти ставили по страни.
    Опет исти ти протестанти су прогутали лаж коју су објавили Мартин Лутер, Цвигли а о Калвину и да не говорим. Глупост попут дупе предестинације, па све до чистог дуализма као некад код севастијанаца су производ горе поменутих лажљиваца.
    Када је Ерасмо Ротердамски питао Лутера које њему дао право да преправља Свето Писмо и који ауторитет је ту по страни Лутер је одговорио. Ја доктор Мартин Лутер је тај ауторитет!
    Значи одустајање од Светих Отаца је одавно код њих почело. Други појам лицемерства је био Калвин који је буквално по Женеви наређивао да се жене које нису могле да докажу да су затруднеле од стране брачника – супружника , биле јавно на трговима дављене. Исти тај болесни Калвин је екскомуницирао људе који би се насмејали у Цркви.
    На крају када Мартин Лутер схватио да је разлог због чега је 15 година након његове реформације настало око 270 протестантских деноминација или боље речено секти, он се ко фуња и лицемер покупио. Није смео да преузме одговорност ( зарад истине првобитни кривац за поделу Христовог хитона је Папа и Папске глупост на западу од идулгеницја па све до постављања Пресвете Богородице на пиједестал једнак Светој Тројици)..
    За западњаке је Црква била строгоћа и испуњавање закона и нажалост МОРАЊЕ. Јер ако ниси долазио на литургије недељом ниси могао нити да тргујеш, да било што радиш за другог једноствано био би изолован. Слобода личности је ономад била под великим питањем код протестаната.
    После све те хладонће, приморавања одједанпут се појављује Русо који говори ма људи мани те се Бога . Ако је Бог , Бог морања и ако нас он сматра злима и наша телеса злим онда је најбоље да њега и заборавимо. Русо је говорио да су људи добри по природи док је Калвин говорио да су људи непоправљиво лоши по природи и да нема никаквог начина да се то поправи у човеку. То су ткави апсурди да су људи на западу једва чекали једног Русоа. Једва су чекали да сину буквално тај јарам извитопереног Хришћанства. Зато они дан данас имају проблема уопште са традицијом, догматима са свим что има корен у некадашњем Хришћанству.
    И то не трба да чуди јер су Мартин Лутер и Калвин учили да је права Црква била нестала и да су је тек они поновоно открили. По њима права Црква је настала тек у 16 веку.
    Ово звучи лудо али веруј ми кад ти кажем да су то до недавно била њихова веровања.

    Толико о протестантизму!
    Сада о будућности Европе. Европа иде ка Америчком моделу , који су успоставили Линколн и остали слободни зидари. А тај модел подразумева да нити једна Хришћанска деноминација поседује потпуну истину. Разлог зашто су они то урадили јесте да доласком Плигрима из Европе у Америци је дошло још до даљњег дењења што између Квејекера, Бабтиста, Пентакосталаца, Мормона тако да данас причамо о око 10.000 различитих струја у УСА само. Замисли када би један од њих рекао да само он-они имају потпуну истину. Ту би дошло до крвавог рата. Али проблем је тај што у Америци данас је и сатанизам дозвољен и има једнако право као и остале деноминације.

    Пуно људи у Србији нема представу где Европа иде. Она нажалост иде све више ка Фашизму нажалост ( да би се схватило шта је Фашизам ево његове дефиниције https://hr.wikipedia.org/wiki/Fa%C5%A1izam).
    Само што се у Европи ствара још додатни елитистички погледа народа а самим тим и поредка у ЕУ. Значи Англосаксонци и Немци су први у свему, Французи су други а све остало је потрошни материјал и боранија.

    Бога искрено молим да крви не буде али нажалост егоцентричност појединих држава у ЕУ је толика да ће то накрају изазвати искре а самим тим и експлозију.
    Поздрав!!

    Одговори
  7. Посматрач
    Посматрач says:

    Поштовани Архиђаконе
    У Европи се врло лепо и богато живи. И то не само англосаксонци и Германи. Треба проћи Италију, Шпанију и Португалију, па и новопридошле земље као Чешку и Летонију, и уверити се у висок стандард, високу запосленост, уређене школе и болнице …

    Одговори
  8. Ti, samo ti
    Ti, samo ti says:

    Кад би сутра заратио Запад са Русијом, Запад би ратовао у име Ничеа, тј. у име свога егоизма, Русија би ратовала у име Достојевског тј. у име Христа, у име свечовечанског сједињења и братства. Ова два болесна човека, Ниче – умоболни и Достојевски – епилептичар, завладали су душама целог културног света. Они су постали симбол и застава људима. Они исцрпљују цео геније најмодерније Европе. Ове две силе, које су до скоро биле више теоријске но практичне, почињу се све више примењивати у животу. Ниче и Достојевски нису више само две теоријске силе какве су Спиноза и Кант, но две живе силе, којима свет живи. Борба у име Ничеово и Достојевскога већ се овде-онде заподева. Но одсудна, страховита борба тек има да дође. Дух надчовека и свечовека ићи ће пред војскама. Један нов „устанак робова“ предстоји, и, као што се извесно да предвидети, једна нова победа њихова. То ће бити друга велика победа Хришћанства у историји.
    Поштујмо, господо, и Ничеа и Достојевског, поштујмо једнога као пророка Запада, а другога као пророка Истока, поштујмо их због њиховог генија и због њихове племићске искрености и смелости, поштујмо их обојицу – но у одсудном тренутку станимо уз Достојевског!

    Свети Владика НИКОЛАЈ Жички
    НИЧЕ И ДОСТОЈЕВСКИ
    ——————–

    Samo budale govore kako je Nikolaj velicao Nicea…Nikolaj je kod Nicea velicao samo DOSLEDNOST. Nice nije bio licemer, njegove ideje su se protivile etici njegovog vremena, na koju on ustaje.

    Nice je srusio tu „etiku robova“. Sudarili su se nihilizam i marksizam, onda su se razdvojili bez pobednika…sada ponovo nasrcu ista dva duha jedan na drugoga: korporativni fasizam na Rusiju kapitalisticku. Nebitna su uredjenja, kljuc je „etika robova“ koju treba srusiti.

    Na zapadu je ona srusena i ponudjen je libralizam i korporativni fasizam, rulja je roblje koje „lepo zivi“, ali je roblja. U Rusiji je nesto drugo – vaskrslo je Pravoslavlje. O TOM sukobu Nikolaj prica ovde ne o Hitlerovoj Nemackoj i Staljinovoj Rusiji. Ta dva duha su, vidimo ustali i zauzimaju busije.

    Da robovi u Evropi zive lepo, slazem se…ali su robovi i tek ce biti. Hedonisticka „etika“ koja je ozakonjena tek ce da se transformise. Ona je orudje korporativnog fasizma – nihilizma.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *