Опасан план: Може ли и право гласа да сруши темеље Европе

Поделите:

Неолиберали у државама ЕУ желе да за десет до петнаест година мигранти постану важна политичка снага.

Циљ четири предлога резолуције о избеглицама и мигрантима, која су се нашла пред посланицима Савета Европе, према мишљењу Душана Пророковића из Центра за стратешке алтернативе, јесте будуће негирање хришћанских темеља Старог континента и стварање глобалног друштва које неће имати било каквог обзира према историјским темељима на којима је настало.

Деконструкција свега постојећег

Мигранти доприносе свакодневном економском, друштвеном, демографском и мултикултурном богатству Европе, пише у нацртима ових резолуција, а онима који у једној земљи бораве више од пет година, треба дати право гласа на локалном нивоу и олакшати поступак за стицање држављанства.

Такође, у овим документима пише да мигранте треба охрабривати да активно учествују у раду политичких партија, јер ће у блиској будућности сви видови миграција бити све присутнији, а будући талас ће извесно бити везан за климатске промене.

Посланици у Савету Европе репрезентују своје странке, а не државе, напомиње Пророковић за Спутњик, па треба гледати из којег идеолошког миљеа долази овај предлог, а то је екстремна левица.

Са правне тачке гледишта, додаје он, то се донекле може и бранити, јер људи у свим европским државама који имају најмање две године привременог боравишта на одређеној адреси, имају пасивно бирачко право на локалним изборима, дакле, могу да бирају, али не могу да буду бирани.

Што се пак политичке димензије свега тиче, интенција је јасна, сугерише Пророковић, јер њихова идеологија почива на такозваној деконструкцији, на оштрој борби са свим историјским конструктима и категоријама.

Резолуције Парламентарне скупштине Савета Европе нису обавезујуће за државе-чланице, објашњава за Спутњик Милан Крстић са Факултета политичких наука, те због тога сматра да непосредних последица у погледу примене нема. Њихов циљ је, појашњава, да дају политичке смернице и ставе на агенду одређене предлоге.

„У овом случају треба сачекати да се види коначан текст предлога. Мислим да резолуција таргетира примарно државе-чланице ЕУ и Турску. Србија није крајња дестинација којој мигранти теже, а у погледу поштовања њихових права до сад је показала боље резултате од већине земаља“, додаје Крстић.

Политички циљ те иницијативе, сугерише Крстић, јесте да се превасходно додатно утиче на владе држава-чланица ЕУ које имају оштрије ставове према мигрантима и да се покуша да се обезбеди заједнички европски одговор.

„Многи ће се, у самој Парламентарној скупштини Савета Европе, а тек у европској јавности, супротставити овоме. Неолиберализам, у цвету својих стремљења тамо почетком две хиљадитих, можда би и могао да прође са једном оваквом иницијативом, али данас су околности у Европи сасвим, сасвим другачије и многи ће се успротиви овом покушају“, тврди Душан Пророковић.

Тачно је, сагласан је Пророковић са Крстићем, да овакве резолуције у оквиру СЕ нису осмишљене да би биле правно обавезујуће, али сугерише да овај начин политичког деловања управо служи да би се нека тема политички легитимизовала.

Ма какве избеглице, циљ је злоупотреба масама

„Дакле, ви је уводите у јавни дискурс у свим државама-чланицама Савета Европе. О томе почиње да се расправља и онда негде тамо за 5, 10, 15 година стичу се услови да нешто тако буде и легализовано. Ово је покушај легитимизације политике да се мигрантима дâ право гласа, да они постану нека нова изборна снага у државама-чланицама Савета Европе“, наглашава Пророковић.

Са том великом политичком масом, упозорава Пророковић, могуће је манипулисати.

„Она сигурно неће гласати за традиционалне демократско-хришћанске партије, већ управо за неолибералне политичке партије и за екстремну левицу, тако да то иде на партијски рачун људи који су предложили. Они јако добро знају шта раде“, закључује Пророковић.
Спутњик

 

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *