Железара Смедерево: Успеси, перспективе и изазови

Поделите:

НОВИ САД – У Бриселу се тражи било какав поступак који није у складу са нормама Европске уније како би наш извоз челика и челичних производа на тржиште ЕУ био суспендован. Само активном, одмереном и доследно правно заснованом политиком Београд то може да предупреди.

Прошлогодишња приватизације српске железаре у Смедереву од стране кинског челичног гиганта „Хестил“ показала се као огроман успех званичног Београда. Компанија која је деценијама била велики терет за наш буџет, више то није. Не само што је њено финансирање прешло у руке иностране приватне компаније, већ је и традиционални губиташ постао профитабилна фирма. Тако је на разне начине почела озбиљно да доприноси националним финансијама али и Бруто домаћем производу Србије.

Зашто је важна Железара

Када Железара Смедерево ради великим делом (чак не пуним) капацитета, масовно се ангажује наша железница, речни и друмски транспорт и још много тога. Стотине коопераната редовно добијају посао а хиљаде радника плате. Расте српски извоз. Штавише, порастао је толико да је железара постала други по величини наш експортер. О томе да је Смедереву, граду са за наше прилике не баш занемарљивих 65 хиљада становника, удахнут нови живот, да шире не говоримо. Још када узмемо у обзир шта то значи за регион чије је средиште, схватамо пуни значај реченог.

Уместо да, као што су то наши и глобални неолиберали предлагали, затвори Железару Смедерево, наша влада је нашла модалитет да је успешно приватизује. Прво је, ради тога, у њу довела српске стручњаке који су у челичном бизнису водећих западних земаља стицали искуство и знање, како би била створена „адреса“ на коју би заинтересовани купци из света могли да се обрате, односно како би им био пружен третман какав је уобичајен у развијеним земљама. Друго, кабинет тадашњег премијера Вучића, уложио је свој међународни кредибилитет да реши питање железаре.

Србија води максимално прагматичну спољну политику, чији мозаик чине како водеће силе запада тако и истока. Те елементе није лако помирити али показало се да рационалним приступом, уз много стрпљења и упорности, то ипак може да се постигне. Док смо претерано били окренути само ка једној, западној страни, лоше смо пролазили, исто као и онда када смо се пре тога непромишљено опирали Вашингтону и кључним државама ЕУ. Успех нам је донео трећи приступ: политика геополитике златне средине, која подразумева не само одржавање већ и даљи развој добрих односа са западним факторима, али и пуно уважавање сила истока.

Резултат такве политике Београда, која је утемељена и на пуном поштовању и кооперативном односу према све моћнијој Кини, одразио се и на Железару Смедерево. Пекинг је у пуној мери препознао спремност Србије да као ретко која земља Европе скупи храброст, и без обзира на притиске западних моћника, истраје у изградњи стратешког партнерства са Кином. То је тој великој сили, која као и сви нови глобални чиниоци, тражи верификацију своје улоге и међународног престижа, доста значило. Зато је официјелни Пекинг решио да изађе у сусрет Београду, и подстакне свој приватни бизнис да нам помогне у решавању великог проблема.

У свему је релевантну улогу имала и друга страна медаље наше веште спољне политике. Од када је схватила да Србија промишљено и активно тражи своје место на глобалном геополитичком „тржишту“, односно да није слепо и безрезервно загледана у ЕУ, бриселска елита је почела да нам више излази у сусрет. Уз то што смо и раније доспели до оне тачке на ЕУ путу када нам је отворено тржиште челика те уније, тамо је сазрела свест да у вези са тим не смеју да нам намећу ни неформалне баријере.

Извоз добар за Србију, али не и за ЕУ

Већ пре приватизације извоз из наше железаре у ЕУ је битно порастао, што је представљало велики квалитет за Кинезе. Снажни апели њихових власти, ЕУ тржиште отворено за Србију, те наш изузетан географски и геополитички положај – преломили су „Хестил“ да преузме Железару Смедерево. И да се озбиљно ангажује у вези са њеним пословањем. Тако смо у року од годину дана стигли до драстичног раста производње и извоза из те компаније са стратешким значајем. За Србију је то добро, али за челични бизнис у ЕУ свакако није. У околностима када је ту већ и тако тешка ситуација, појавила се озбиљна кинеско-српска конкуренција!

Зато је сада Србија, односно пословање железаре у власништву Кинеза и њихов однос са властима у Београду, под више лупа западних и са њима повезаних локалних медија у Србији али и дипломата (правих и оних који су то само номинално) земаља ЕУ у којима је јак лоби тамошњих металских конзорцијума. Тражи се било какав поступак који није у складу са нормама Европске уније како би наш извоз челика и челичних производа на тржиште ЕУ био суспендован. То би јако отежало пословање „Хестила“ у Србији, ма колико из локалног менаџмента те компаније поручивали да је њима фокус на српском тржишту, и само уз огромно ангажовање кинеских власти та приватна фирма би била „убеђена“ да остане у Смедереву. Не треба ни рећи да би се њен обим пословања драстично умањио.

Већ су почеле дискретне оптужбе на рачун „Хестила“ да се комплетна производња која се приказује као смедеревска не одвија у Србији, што би могло да доведе до проблема са Европском унијом. Конкретно да Кинези лим увезен из своје државе спајају са оним произведеним у Железари Смедерево па га онда продају на европском тржишту као њен производ. То би представљало грубо кршење споразума између Србије и ЕУ те било разлог за драстичне мере Брисела. Срећом, на тим основама до тога неће доћи. Ради се о пуким нагађањима без икаквих доказа. Напротив, од царинске документације па надаље, релевантни су докази да се такве ствари не раде. Уосталом, држава Србија не би рескирала своје односе са ЕУ и стала иза такве преваре. Међутим, опасност се ипак крије на другим пољима. Далеко је од тога да не постоји!

Менаџмент кинеске компаније „Хестил“ нема искуство у раду у вођењу целовитог пословања, од производње, логистике до продаје, ван Кине. У питању је челични гигант са укупном производњом која износи невероватну четвртину продукције те врсте у читавој Европској унији. Но, све то се донедавно одвијало готово искључиво у Кини, а тамо је „Хестил“ држава у држави. Тој мега корпорацији је скоро све дозвољено. Такав модел понашања, који нескривено фаворизује неку фирму, односно њеним водећим људима скоро омогућава да се осећају да су изнад закона, није могућ у ЕУ или државама кандидатима за чланство у Унији. Уз све недостатке које ЕУ зона интеграција има, ту је више него било где другде, призната идеја правне државе.

Ускладити се са европским стандардима

Држава Србија најбоље може да допринесе успешном развоју Железаре Смедерево ако се у пуној мери буде понашала у складу са европским стандардима према локалном кинеском и матичном вођству предузећа „Хестил“. Тиме ће чак и тој компанији, са великим плановима за пословање у Европи (који укључују и куповину огромне Железаре Кошице у Словачкој), помоћи да се брже, лакше и потпуније прилагоди европским нормама пословања. Тим пре биће заштићени српски интереси. А колико да су неосноване оптужбе да „Хестил“ нелегално преко Србије у ЕУ извози кинеске производе, делују убедљиво притужбе да се кинеско руководство у Железари Смедерево неретко понаша на начин који није примерен европској пословној и генералној култури. Тамо важи за односе са партнерима, кооперантима, представницима наше државе. Чини се као да кинески менаџмент понекада помишља да му припада привилеговани статус и не мора да поштује преузете обавезе.

То је како за Србију саму по себи, тако и у контексту њених односа са ЕУ, неприхватљиво. Што је најважније ипак се не ради се о проблему у домену српско-кинеских односа, већ о извесним неспоразумима на нивоу локалних кинеских представника. Али ствар треба схватити јако озбиљно јер чак и ситнице које нарушавају регуларну ЕУ форму, могу да буду правно утемељен основ за мере које би Брисел предузео против нас, односно Железаре Смедерево. То би било штетно за Србију, Кину, компанију „Хестил“. А да би се то све спречило важно је да Београд стратешки комуницира и решава проблеме са званичним Пекингом. Због њега је „Хестил“ дошао у Србију и само уз адекватно ангажовање кинеских власти код нас ће остати и пословати на одговарајући начин.

Проблеми се увек рађају у односима између великих компанија и малих земаља, а они се најбрже и најквалитетније превазилазе када се у матичним државама моћних фирми придаје значај учвршћивању спона са земљама у којима послују. Председник Вучић има велики ауторитет у Кини и то је најбољи гарант дугорочно успешног и обострано корисног пословања кинеског металског али и другог бизниса у Србија. Кинеске власти су свакако спремне и способне да на молбу Београда трасирају пут за превазилажење сваке баријере произашле из било чије компанијске недалековидости или личне неприлагођености европској пословној и друштвеној клими. То нам пружа изузетне основе да са оптимизмом гледамо на будућност Железаре Смедерево, кинеског присуства у њој и њеног пословања на тржишту ЕУ.

РТВ

Поделите:
1 reply
  1. дулебг
    дулебг says:

    Ех – РТВ, а ја се још питам: ко то пише овај панегирик? Ок, кад се одбије мало величања Вучића и власти, остане нешто информације, дај Боже да је истинита: да је производња кренула. Није лако поверовати да су их Кинези извукли из губитака – ако је цела европска производња челика у губицима?

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *