Краљева чесма у спомен на стратиште из 1944.

Поделите:

Иницијативни одбор поднео пројекат за обележавање масовне гробнице у Лисичијем потоку. Леон Којен: Без споменика невиним жртвама неће бити могуће национално помирење. На том месту стрељано је најмање 1.000 људи

ИНИЦИЈАТИВНИ одбор за обнову Краљеве чесме у Лисичијем потоку у Београду и Удружење „У име народа – за слободну Србију“ поднели су јуче Комисији за споменике, називе тргова и улица, идејно решење за уређење тог простора, највећег стратишта у Београду у јесен 1944. године.

Чесма, изграђена у спомен убијеном краљу 1936. године, која је пре рата била омиљено ђачко излетиште, у међувремену је зарасла у коров, затрпана смећем и шутом. Процене су да је на том месту, после рата, стрељано најмање 1.000 људи.

– Иницијатива да се обнови спомен-чесма краљу Александру у Лисичијем потоку и на том месту подигне споменик жртвама комунистичког терора по свом историјском и моралном значају далеко превазилази дневнополитичке и страначке разлоге – каже за „Новости“ проф. Леон Којен, један од чланова Иницијативног одбора.

Како наглашава, истина о размерама и бруталности комунистичког насиља над десетинама хиљада недужних људи дуго је и систематски прикривана:

– Тек је последњих двадесетак година постало познато и најширој јавности да у Србији безакоње и страдање становништва нису престали са поразом окупатора. Свако цивилизовано друштво мора желети да ода пошту хиљадама невиних људи који су убијени само зато што су сметали новим комунистичким властодршцима и њиховој идеологији. Док се то не учини, национално помирење у Србији остаће празна фраза без правог моралног и људског садржаја – истиче Којен.

Један од оних који су окончали живот у масовној гробници у Лисичијем потоку био је и Душан Глишић, технички директор листа „Ново време“, који је штампан за време окупације, и отац Љиљане Пекић, супруге чувеног писца Борислава Пекића.

Будући изглед комплекса

– Иницијатива да се обнови Краљева чесма и уреди плато са постављањем споменика жртвама револуционарног терора има двоструку намену. С једне стране, неопходност изражавања пијетета убијеном краљу Александру Ујединитељу, а с друге, обележавање спомен-места нашим суграђанима који су без суђења и могућности одбране страдали у вихору револуције. Нисам ни сањала да ћу доживети дан, сада већ у мојим позним годинама, када ћу моћи да положим цвет на место где је мој отац убијен и да се помолим Богу за спокој његове душе. То место сећања дугујемо жртвама које су невино страдале – каже Љиљана Пекић, члан Иницијативног одбора.

Она цитира покојног мужа, који је рекао: „Немати прошлости је остати без будућности, а неразумевање онога што је било јуче јемство да ћемо још мање разумети оно што нас чека, а најмање ово што данас радимо.“

– Мој отац је био грађевински инжењер и целог живота се само тиме бавио, никада политиком. Од тог ужасног дана када је убијен, вероватно само зато што је био муж рођене сестре Милана Стојадиновића, моје мајке, па до данашњег дана, неких седамдесет три године касније, ја стално живим са њим и са успоменом на њега – закључује.

ТРОШКОВИ ТРИ МИЛИОНА

ОКВИРНИ трошкови су процењени на око три милиона динара. Архитекта Предраг Пеђа Ристић помогао је око пејзажно-архитектонског решења, које је израдила др Ђурђа Петров, док је ЗД модел „потписала“ Татјана Петров, студент ФПУ.

Новости

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *