Нисмо ми, криви су они пре нас: Градови у Србији тону у дуговима

Поделите:

Београд 100 милиона евра даје за покривање губитака у Градском саобраћајном предузећу, а челници градова и локалних самоуправа у Србији не виде „ништа ново“ у упозорењу Фискалног савета.
Челници градова и локалних самоуправа у Србији не виде „ништа ново“ у упозорењу Фискалног савета, који каже да су им дугови толики да би ускоро могли потопити државне финансије.

У Крагујевцу, који је према извештају Савета пред банкротом, одговарају да су такво стање затекли. Исто поручују и из Ниша и Београда, који је у мањем, али ипак проблему презадужености. Иако је коалиција напредњака и социјалиста на власти већ пет година, и доскорашња министарка државне управе и локалне самоуправе, нова премијерка Ана Брнабић, одговорност пребацује на опозицију.

„Нисмо ми, криви су они пре нас“. На то би се могле свести реакције локалних, али и републичких власти на извештај Фискалног савета, који би требало да звони на узбуну.

„Ово ће бити само још један извештај који смо прочитали, који смо два дана коментарисали, и који неће произвести никакве последице“, каже координатор Коалиције за надзор јавних финансија Драган Добрашиновић.

Судећи по одговорима челника градова које је Фискални савет таргетирао, код њих је стање „редовно“. Према извештају Савета, на првом месту је Крагујевац, који је са неплаћеним обавезама у висини целог градског буџета, колико је имао на крају 2014. године, на корак до банкрота. Градоначелник Радомир Николић у овом податку не види ништа ново. „…па зар нисам на првој конференцији за новинаре рекао да сам изабран за стечајног управника, а не за градоначелника“, рекао је Николић за портал крагујевац.рс.

Иако нико неће оспорити да је затекао лошу ситуацију, син донедавног председника Србије Крагујевац води већ три године. Уз ово, Боривоје Радић, први демократски изабран председник градске владе, који је на челу овог града био од 1996. до 2000. године, још пита:

„Ако је то било место стечајног управника, зашто се онда толико залетео да готово на силу преузима власт? Али, ситуација није била нимало једноставна и претходна власт је доста задуживала град и сналазила се. Фискални савет ваљда зна да су локалне самоуправе годинама гушене и да централна власт није довољно водила рачуна о томе. Постоје и узроци који се везују за локалну самоуправу, колико је она требало боље да се сналази, да не улази у толике дугове. Он (Радомир Николић) је наставио задуживање и сад је дошло до грла, не само у Крагујевцу, него у читавој Србији“, каже Радић.

Крагујевац у стопу прати Ниш који, као и друге градове карактерише мањак инвестиција и вишак субвенција. Михајло Здравковић, градски већник у владајућој коалицији окупљеној око Напредњака и Социјалиста, који су чинили и претходу власт у овом граду, каже да су и пре извештаја „били свесни да финансијска ситуација у Нишу није лака, али да спроводе мере ради изласка из кризе“.

„Овакав извештај Фискалног савета за нас није изненађење. Напротив, он је потврдио постојеће стање, како оно које се уписује у извештајима у последњих неколико година, тако и мере које већ спроводимо ради изласка из проблема. И сам Фискални савет у једном делу констатује да је охрабрујуће то што је Ниш већ почео да спроводи добро усмерене мере за излазак из кризе и да усвојени буџет за 2017. годину представља у начелу добар основ и кредибилан план за постепено увођење у ред јавних финансија града“, наводи Здравковић.

Додаје и да су у односу на прошлу годину за 25 посто смањили расходе, да су приходи повећани и да се редовно измирују све текуће и заостале обавезе.

У Београду и Новом Саду, иако стабилније, такође проблеми. Главни град, према наводима представника Фискалног савета, 15 одсто годишњег расхода или око 100 милиона евра даје за покривање губитака у Градском саобраћајном предузећу, које има највећи минус.

Превелики број запослених, субвенције јавним предузећима и јавне набавке које се не спроводе по прописима, три су основна проблема у систему рада локалних самоуправа, наводи Драган Добрашиновић из Коалиције за надзор јавних финансија.

„Уместо да се инвестира у водоводне мреже, у канализацију, дакле у све оно што јесу ингеренције локалних власти, а што утиче на подизање квалитета живота, ишло се у правцу решавања неких социјалних проблема. Најчешће кроз запошљавање партијских кадрова или кроз давање послова партнерима власти, онима који су блиски политичким структурама које воде градове“, каже Добрашиновић.

И Београду лопту пребацују у двориште претходника – Демократа. Градски менаџер Горан Весић тако за Студио Б каже да је пре доласка Напредњака „главни град био пред банкротом, да раде на томе да се дуг смањи, да је враћено преко 400 милиона евра кредита, да се нису додатно задуживали и да је ситуација данас много боља“.

Осврћући се на недавно инсталирану музичку фонтану на Славији која је коштала два милиона евра, Добрашиновић оцењује да сама фонтана није проблем.

„Проблем је у томе што цури на другим местима. Када већ спомињем цурење, постоје огромни губици на водоводној мрежи, то је нешто што је приоритет и што је требало решавати. Постоје проблеми у поступцима јавних набавки, у раду локалних јавних предузећа. Проблем је у томе што се не гаси тамо где гори, где је центар проблема у функционисању локалних самоуправа“, наводи Добрашиновић.

Од новосадских власти, одговор на извештај Фискалног савета нисмо добили. Иако наводи да је град стабилан, и тамо, према речима члана Савета за финансије у Скупштини Новог Сада из редова опозиционе Демократске странке Горана Радојева, највише иде на субвенционисање јавних предузећа.

„Већина локалних предузећа у Новом Саду има задужења, нека од њих прелазе и вишеструко пута вредност читавог капитала самих јавних предузећа што је веома забрињавајуће, поготово имајући у виду то да град Нови Сад из године у годину издваја изузетно висока средства за субвенције свих јавних предузећа“, рекао је Радојев.

Када се све зброји, градови и локалне самоуправе у Србији дугују око милијарду евра, а касне у плаћању доспелих обавеза од 300 милиона евра, што укупно чини четири одсто бруто домаћег производа, податак је Фискалног савета. Око 200 милиона евра годишње се одлива у локална јавна предузећа – губиташе.

„Одговорне су и локалне власти и Република Србија која је дозволила превелико задуживање. Са друге стране, ничим није допринела да локалне самоуправе реше ове проблеме. Њима су потребни подстицаји и то не само финансијски, него и одлуке власти које би ишле у правцу рационализације јавне потрошње на локалу. Ово се десило у Италији пре двадесетак, тридесетак година, и онда су увели мере које су биле рестриктивне према локалним самоуправама и ограничили су њихово задуживање. То је нешто што је у првом кораку требало да уради Влада Србије“, наводи Драган Добрашиновић.

И донедавна министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић одбацује одговорност. У полемици са опозицијом у Скупштини Србије кривицу пребацује на њих.

„Мала Смедеревска Паланка је успела да се задужи за три пута годишњи буџет, па се ви сада са тим сналазите. Београду је остављен дефицит 20 посто, Прокупље је имало четири пута више запослених од оптимума, па сад ви то смањујте. У сваком случају верујем да су неки људи овде много већи експерти за прављење и објашњавање како су се правили дугови локлане самоуправе него што сам ја“, рекла ја Ана Брнабић у Скупштини Србије пре него што је владајућа коалиција изабрала за премијерку.

На челу Министарства је, подсећамо, 2016. године заменила Кори Удовички, која је на тој функцији била од 2014. године, такође у влади Напредњака Александра Вучића.

„Оно за чим мора да се трага у периоду који је пред нама јесу ефикасни модели за решавање, пре свега градског превоза који је у Београду огроман проблем, и рада локалних јавих предузећа и установа. Не можете само причати о томе како је претходна власт нешто лоше урадила, него морате применити ефикасне мере за решавање тих проблема“, каже Добрашиновић. Оне, како наводи, морају бити оштре и озбиљне, а не популистичке.

„А знате како се Влада понаша? Онако патерналистички према онима који су њени миљеници, тамо где имају апсолутну власт и где је важно да се покаже да држава брине о својим грађанима. Много је лакше спроводити популистичке мере него решавати суштинске проблеме. Код нас су избори на сваке две године и практично нема ни времена да се било шта озиљно уради тако да се ствари непрекидно пролонгирају и мислим да се ништа неће десити ни у наредном периоду“, додаје Добрашиновић.

Из Фискалног савета најављују да ће са извештајем упознати и Међународни монетарни фонд, чији представиници бораве у Србији.

Newsweek.rs

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *