Румунска монахиња мати Екатерина Фермо пореклом Јеврејка и овде је писмо њеном народу: „Не дао Бог да будем антисемита“!

Поделите:

Букурешт – Отворено писмо мати Екатерине (Фермо) ових дана циркулише румунским медијима изазивајући све већу пажњу, а „кап која је прелила чашу“, биле су оптужбе у јавности на њеног духовног оца, старца Јустина (Прву), из манастиру Петру Вода, Румунија (већ четири године блажене успомене +2013) ког данас оптужују за – антисемитизам! Посебно се наглашава да је био присталица Гвоздене гарде у Румунији за време Другог светског рата, односно, припадао Легионарском покрету [1].

Иначе, његово путешествије кроз антихришћанске затворе било је невероватно и зато што је успео да преобрази различита страшна и демонска искуства у прилику за хришћанско усавршавање. Кад је год могао, служио је Свету Литургију на своје груди, причешћујући Светим Тајнама многе затворенике, неки од њих на прагу преласка из овог света. До августа 1949-те био је мучен и испитиван у затвору у Сучави, одакле је премештен у Ајуд [2], комунистички затвор за интелектуалце. Ту је остао до 1951. када је био послан у логору за принудни рад у Баји Сприе. Ту је остао до 1954. године, када је био премештен у Герли, а после тога у друге затворе. У затвору у Герла, по својим речима: „Нисам више био особа, био сам број, 267. Нису нам дозвољавали да се дозивамо именом; сви смо носили број. Можете ли то замислити?“

Након одслужења затворске казне примљене за веру у Христа 1960. био је питан шта ће радити после ослобођења, одговорио је: „Наставићу служити Цркви онамо где сам стао!“ За овај одговор добио је још 4 године затвора без пресуде, које је одслужио на Дунаву, у страшном логору Периправа. Не би могао истрпети растанак са својом браћом у Христу које је Бог преко мучења позвао к Себи, ако не би му Богородица открила да треба завршити још једно дело пре него што и он прими мученички крај. Ово дело је буђење мученичке и исповедничке савести свих хришћана, чија победа се данас види преко његовог утицаја у целом хришћанском свету. Један други врло важан аспект овог рада се односи на монаштво, коме је донео васкрсење отшелничког карактера Светих Василија и Пахомија, који уједињује човекољубиву, катехетску и духовну страну [2].

Додајмо и то, да је Мати Екатерина као монахиња отишла у Свету земљу, јер „је дупло атрактивна“, како сама каже, „пре свега, што знам да потичем из овог народа, и друго, јер је, Христос међу људима конкретно био на тој земљи“. После годину дана пошто је провела у руском манастиру св. Марије Магдалине који је у близини Гетсиманског врта. напушта манастир на Јелеонској гори и одлази у Јерихон да помогне у изградњи првог румунског манастира по иницијативи оца Аргатуа који је привео к Православљу и крстио.

Мати Екатерина је у Румунији сво своје богатство разделила сиромашнима и више у Румунији нема ништа, али ум и срце ипак су јој остали у Румунији, па повремено посећује своју отаџбину. А опет, када се врло кратко нађе у Румунији, мисли о Светој земљи, за ту „Божју земљу“, за којом осећа необјашњиву чежњу за земљу свог народа [4].

Због, како наведох горе, клевете на њеног духовног оца, мати Екатерина у свом отвореном писму: „Не дај Боже да постанем антисемита!“, тим поводом износи своје гледиште, а што у целости преносимо:

„Реплика из представе: „Јанш, Таш и Кадар“

Од мог детињства до данашњег дана, антисемитске речи несметано налазе своје уточиште историји и лично могу посведочити да сам их се наслушала свих мојих 63 година живота, ударајући лево и десно, најчешће неправедно, нефер и немилосрдно оптужујући за антисемитизам људе који као по неком правилу, увек завршавају у комунистичким затворима.

Нећу сада да причам о томе шта зна цела Румунија, посебно о историјском периоду до 1989. године. Говорењем о холокаусту и погрому нису узимали у обзир ционистичке елите које су владале из сенки… заправо и даље, данас и сада користе ове гротескне речи да би се уништила ионако крхка хришћанска свест у румунском народу. И што је још горе, све се ово суптилно и окултно одвија од 1881. године, када је одржан први ционистички конгрес у Румунији у Фокшанију од 30. децембра до 31. децембра. Да, тај ционизам управља читавим светом, планиран хиљадама година, да су током читаве историје ционисти подстицали слабе душе да би помоћу њих остварили своју намеру: уништавање хришћанства и његових присталица, многи су писали и чак у књигама и на конференцијама о томе коментарисали. Већ и сами себи постају смешни  оптужујући хришћане због тајног пакта са злогласним нацистичким диктатором Адолфом Хитлером.

Године 1992.,имала сам прилику и да лично гледам ту срамоту на израелској телевизији, где су приказали филм о тајном састанку између Хитлера са скупом кардинала и високих католичких прелата, које је Фирер са великом помпом примио у специјално за снимање опремљеној башти, да се у првом плану прикаже ограда која окружује башту израђену од кованог гвожђа, са стубовима који наизменично на себи у алтернативном решењу имају исковани крст, а други свастику и тако редом чине орнаментску целину. Коментар на израелској телевизији био је тенденциозан, оптужујући хришћанство, које је, по њиховом мишљењу, са Хитлером склопило пакт ради помоћи у уништавању Јевреја широм света.

Оно што мислим под овим примером је та инфламација попут ове и лажни евангелизам и фантазмагоричност кроз историју, која нажалост није заобишла ни јеврејску, ни хришћанску страну. Тако је, на пример, рођена лажна теорија „антисемитског легионизма“. Ко год има храбрости да историји погледа у очи и да (реално) процени чињенице како би здраворазумно донео суд, посебно се руководећи истином, откриће многе инфилтраторе и злонамернике, јединствене и добро осмишљене организације које су деловале (и понашале се) превише изазивачки, често постајали део државног (локалног) конфликта или још горе, били иницијатори реалних ратова између држава и народа.

Тачно је да због ових несрећних поступака, али систематски понављаних кроз историју, Јевреји широм света постају у неку руку опседнути, свуда виде страшне злочине, антисемитизме и холокаусте чак и тамо где ревносни хришћани изгарају звог ватрене љубави према Христу (Који је између тебе и мене, као свих људи на земљи, не само Јевреја), или где су Јевреји мудри и просветљени (рум. луминати, од: luminați тј. просветљени, осветљени), не окултне организације Илуминати, већ у Христу и Светом Духу крштени хришћанским Крштењем. Тако је настала јеврејска парола, лозинка свакодневног јеврејског живота – антисемит – са којом био, јесте и биће обележен сваки иоле ревностан хришћанин.

Чак поводом тога постоји и веома забавна, рекла бих смешна анегдота коју сам чула од свог кума израелског Јеврејина крштеног православног хришћанина, ког су у Тел Авиву због торте оптужили да је анисемита, због једноставне чињенице, што је за време ручка након пите од меса заказао колач од сира. Сви знамо да јеврејска религија забрањује комбиновање млечних производа са месом, тзв „кошер“. Кум је наравно крштен још као дете и био побожан истински Хришћанин, оштро им одговорио. Као резултат тога, због колача избацују га са ручка уз гласне повике: антисемито!

Њихове оптужбе су бесмислене често углавном неосноване, претеране и неутемељене. Читамо на Википедији да је чак и Свети Јован Златоусти оптуживан да у својим Омилијама подстиче мржњу против јеврејског народа! Као што је једном једном давно у француском парламенту рекао јеврејски посланик Алфред  Нака [5]:

„Ако би антисемитизам значио само дискусију о теми и одбацивања догме о јеврејској религији, онда би чак и секуларни Јевреји – као што је и он – били антисемити“.

Коначно долазимо до проблема који мене и хиљаде хришћана данас у Румунији  брине: оптужба једног од најистакнутијих хришћана, представника Румунске православне цркве, нашег свеца оца Јустина манастира Петру-Вода за антисемитизам! Ситуација би била смешна да није ужасна, јер се наш јадни отац пре четири године преселио на небо са ореолом светости задобијеним својим делима и мислима, страшним годинама проведеним у комунистичким затворима, оптуженог за исту смртоносну реч: Антисемит. Чак је и председник Јоханис подлегао историјским доказима, проглашавајући 14. мај за национални празник у част мученика у комунистичким затворима.

Преамбула закона то и наводи:

„Велики празник свих Румуна који поштују свете жртве и мученике у комунистичким затворима је дан 14. маја 1948. године, када су ухапшени од стране комунистичког режима већина младих, интелектуалци и многи Румуни који су оптуживани за непослушност и лишавани реалне слободе изражене од диктаторског атеистичког режима и претрпели исто страдање као и хришћани првих векова“.

Овај дух раздора, свађа и скандала је семе непријатељства посејано од стране Визел Института (Institutul Wiesel), па чак и постхумно отац Јустин Парву трпи оптужбе за антисемитизам, шовинизам, легионаризам и остали – изам?! Шта имате у виду када оца Јустина оптужујете за антисемитизам, који ме је раширених руку примио у манастиру Петру-Вода, баш као изгубљеног сина, мене, крштену јеврејку – а Јевреји – и даље трврде да је „непријатељ јеврејског народа“, како тврди Алекандру Флоријан директор Визел Института?!

Отац Јустин Прву

Са огромним срцем испуњеним Великом Љубавом према Христу, у коме су сви несрећни и далеко од панк друштва пронашли утеху, отац Јустин је био, јесте и увек ће бити главни стуб румунског хришћанског друштва.

Сматрам да је моја хришћанска дужност, да у част сећања на нашег светог оца и својим гласом потпуно одбацим сваку лажну оптужбу подстакнуту помпезним и оптужујућим речима попут оних које пролиферишу чланови Визел Института.

Дакле, уз сву дубоку љубав коју носим из јеврејског народа из којег и сама долазим, желим упозорити портпароле Визел Института да црква никада није одобравала, али никада у румунској историји Румунска православна црква и њени представници, свештеници, епископи нису одобравали антисемистичке манифестације, ксенофобију и партијашење! Уместо тога РПЦ може показати документе правих мученика, хиљаде хришћана убијених и мученичком смрћу уморених од стране комунистичких представника, који су били само уплашени Јевреји окорели у анти-хришћанској мржњи, не рачунам изоловане случајеве такозваних румунских легионара антисемита као једне ужасне инфилтрације, са скривеном намером да омаловажавају, понижавају, нанесу штету, па чак и униште јаку друштвену заједницу – православну Румунију, која је трајала 2000 година на овој благословеној земљи уз благослов св. апостола Андреја и сам прави Јеврејин који је схватио смисао живота на Христовој земљи.

То показује Визел Институт

„Шокира чињеница да су иницијатори закона у част мученика комунистичких затвора у предлогу закона цитирали оца Јустина (Прву)“.

Према Визелу отац Јустин Парву:

„…био активан у Легионарном покрету,  а касније се извинио легионаризму, али задржао неке од антисемитских позиција, као и порицање холокауста“, каже се у документу чији је потписник Маријус Казан.

Тако дакле морамо и румунског председника сматрати за „издајника“, „антисемиту“, због одбијања да разматра Визелов предлог и 14. мај проглашава за национални празник у част сећања на те мученике или мученике-мартире како их Црква назива.

„По узору на велике румунске војводе, осниваче мултиетничке и мултинационалне Свете Горе Атонске, духовна величина отац Јустин Парву прихватао све и свакога. У својим манастирима и током свог живота није правио никакве разлике у служби и животу, правима и дужностима између било које врсте социјалне категорије: мушкараца, жена, деце, стараца, сиромашних, богатих, интелигентних и неинтелигентних, здравих и болесних, етничке припадности, националности, култура, вера, сви једнако називију Бога, а кроз Свето Крштење и једнаку љубав и бригу оца Јустина. Његови манастири обједињују све етничке групе у модерној Румунији, а функције управљања су доступне свима једнако. Свим грађанима земље је проповедао истину вере откривене од Бога преко пророка, апостола и светаца и историјску истину виђену сопственим очима, а не измишљену или погрешну. Његова љубав није могла замислити никакву мржњу, као, Валерију Гафенцу чија духовна љубав је господину Р. Вурмбрандту спасла живот, како су сведочили Американци који су слушали његова предавања“.

Закључак на крају, усуђујем се упутити савет својим „људима“, који су друга генерација истинских хришћана: покушајте очистити текст од неких инкриминирајућих фраза као што је ова:

„Анти-семитска дискриминација је ускраћивање Јеврејима, могућности или услуга доступних другима и у многим земљама je незаконита“.

Зашто, на крају крајева, не би требало да имамо један закон који би штитио нацију, народ, и хришћанску румунску религију?

И последњи реторичко питање: „Коме је сметао стари новинар Јосиф Фермо, мој деда – „част“ румунске власти тога времена (Ана Паукер и њене присталице) – који је своје канцеларијске зидове попунио новинарским универзумом, у којима писао о хришћанским иконама, уз то им је сметало да је крстио својих петоро деце и имао много хришћанских пријатеља и сарадника? Због те је „грешке“ кривично осуђен и кажњен дугогодишњом казном у Аудском (најозлоглашенијем румунском)  комунистичком затвору, у коме је и окончао свој живот, са многим  мученицима-мартирима румунског народа? Надам се да ћу наћи одговор до краја живота…“.

Мати Екатерина Фермо

Једна од фаталних плавуша на сцени Народног позоришта у Букурешту седамдесетих година 20. века, Моника Фермо, „плавоока жена“ живи више од две деценије у манастиру у Јерусалиму.

Била је плавуша, била је млада, била је секси, а публика је волела. Једна од лепших, ако не и најлепша румунска глумица свих времена [6].

Одједном је осетила потребу да се приближи Богу. Сада је мати Екатерина, монахиња и живи у манастирској келији у центру Јерусалима, близу Светог Гроба Господњег.

Моника Фермо, као глумица (десно) и као мати Екатерина (фото лево)

Моника Фермо, Јеврејка по рођењу која по савету оца Аргату одлучује да се крсти у 32 години животне доби 29. јуна 1986. год. „Сусрет са Христом је за мене невероватно, поражавајући“, рекла је једном приликом.

„Шест сати после крштења, имала сам прво искушење, толико сам желала припалити цигарету и да пушим, али када сам цигарету ставила у уста, сетила сам се да ме је отац Аргату приликом крштења миропомазао по уснама и одмах је бацила. Док сам још ишла на крштење, уз пут потрудих се купити кутију цигарета… Трећег дана после крштења, ушла сам у цркву Свете Тројице у Букурешту у Теј округу и отпочела целивати иконе Свете Петке. Тада сам чула глас који ми је рекао да престанем, од чега се уплаших и побегох, али тог тренутка реших оставити пушење. Сада, када само помислим на пушење мени се повраћа. Греси са којима се борих након конверзије су били они од тела: пожуде, похлепа, стомакоугађање, пиће и пушење“, открила мати Екатерина детаљ из свог живота када је од „велике грешнице“ како сама за себе каже, постала побожна хришћанка, а затим и смерна монахиња [7].

Извор:

1./. Гвоздена гарда (рум. Garda de fier) био је назив за покрет крајње деснице који је деловао у Румунији између два светска рата. Њени чланови промовисали су ултранационализам, фашизам, антикомунизам, антисемитизам и посебно заговарали православље… https://sr.wikipedia.org/sr/Гвоздена_гарда
2./. У румунском граду Ајуд налази се велики затвор (који још постоји) у коме су румунски комунисти држали своје неистомишљенике…. огроман број људи припадника такозване Легије св. архангела Михајла су пострадали у комунистичким затворима, а Ајудски је био озлоглашен. На хиљаде мученика је убијено или умрло од тортуре и нељудксих услова у затвору јер нису хтели да се одрекну вере у Бога и буду „преваспитани“. Нa месту где су бачене њихове кости подигнут је храм необичног али сјајног облика, а ту је манастир у повоју којем је игуман отац Августин духовно чадо оца Јустина (Прву) који је преживео пакао Ајуда и који је светило румунске цркве, која нажалост као и многе друге клизи ка екуменизму. Отац Јустин је заиста прави Авва, велики духовник и велики поштоваоц Оца Јустина Поповића.
3./. http://manastirea.petru-voda.ro/2013/10/23/житије-оца-јустина-прву-а-биографија-ј/
4./. http://www.certitudinea.ro/articole/credinta/view/de-la-actorie-la-calugarie-frumoasa-actrita-monica-fermo-este-acum-maica-ecaterina
5./. https://de.wikipedia.org/wiki/Alfred_Naquet
6./. https://cultural.bzi.ro/gestul-socant-al-unei-actrite-romance-femeia-fatala-care-a-lasat-scena-pentru-manastire-56187
7./. http://www.certitudinea.ro/articole/credinta/view/de-la-actorie-la-calugarie-frumoasa-actrita-monica-fermo-este-acum-maica-ecaterina

vaseljenska.com

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *