Биљана Степановић: Игрокази са Аном Брнабић

Поделите:

Није популарно рећи, пошто је опозициони мејнстрим сасвим другачији, али ево – неће Ана Брнабић на месту премијера бити исто што је био Мирко Цветковић. И то из једног главног разлога: Мирко Цветковић је, шта год ко мислио и говорио, стварно био технократа. Он је знао тај технократски посао који је неопходно познавати и упражњавати кад сте на месту председника владе једне државе.
Они који сматрају да је место премијера само политичка функција и да она не подразумева озбиљно економско знање и искуство, у великој је заблуди. Како човек може да буде на челу врховне извршне власти земље ако не зна шта су инвестиције, како се са инвеститорима преговара, шта је трговина, шта је задуживање, шта су јавни радови а шта јавни дугови, шта су камате и које су високе а које су повољне. Александра Вучића на страну, он је посебна прича. Али Мирко Цветковић је све то веома добро знао. Па је понешто Борису Тадићу бар могао да сугерише.
А зашто онда то што је знао није увек и спроводио? Због овог другог дела који није имао, а то је политичка моћ. Зато је, рецимо, узимао скупе кредите. Зато је подлегао политичком притиску клана Кркобабић и пристао на повећање пензија кад за то није било реалног основа. Али тад је отац Кркобабић претио да ће оборити Владу. Док је сада син Кркобабић миран као бубица. Не да није тражио повећање, већ се без речи сложио са смањењем тих истих пензија. Дакле, чиста политика.
У чему је овде паралела са Аном Брнабић? У томе да она ипак, за разлику од Мирка Цветковића, нема ни потребно знање, а ни искуство у набројаним економским стварима. Мада је медији увелико крсте као „технократу“, њене компетенције у том погледу су више него скромне. Политичко искуство јој је још скромније, ако изузмемо начин на који је усред афере ветропаркова успела да се од својих послодаваца, актера афере, пребаци право у Вучићев кабинет.
О мотивима Ане Брнабић да прихвати ову функцију нема неке сврхе расправљати. Свако има своје мотиве. Ако ништа друго, добро изгледа у ЦВ-у кад сте макар у пролазу били министар (сетимо се Лазара Крстића), а посебно ваша цена на тржишту има тенденцију да порасте када сте били председник владе. То, наравно, под условом да све прође како треба, без озбиљнијих проблема током мандата. Али ово све је битно само са становишта будуће премијерке. Са становишта општег државног интереса, није.
Шта је битно са становишта општег државног интереса? Пре свега чињеница да ни сама Ана Брнабић не покушава да се претвара да ће о нечему битном у Влади да одлучује. Тон којим наступа, начин на који наступа и оно што говори потврђује њену прву изјаву – да ће Александар Вучић, сада са места председника државе, да буде њен „ментор“. Ментори су потребни, рецимо, студентима кад раде дипломски, почетницима у бизнису док нешто не науче, али се не очекује да је особи која се прихватила да буде председник владе неке државе, потребан ментор. У нашем случају, ни то изгледа није довољно, већ јој је потребан и – наџорник. А то ће под фирмом шефа кабинета, према садашњим најавама, бити главом и брадом Синиша Мали. Дакле, упркос свим аферама које су се само низале, човек од највећег поверења, такорећи члан Фамилије. Није он ту да премијерки помаже, већ да осигура да ништа непланирано не промакне и да се она не занесе у неком тренутку па помисли да ће о нечему стварно да одлучује.
Ана Брнабић ће, дакле, да буде само нека врста маскоте, која додуше изазива благо али небитно гунђање у конзервативном и хомофобичном бирачком телу СНС-а, али зато одлично изгледа пред „нашим европским пријатељима“ како Вучић воли да зове земље Европске уније. Ни наши европски пријатељи уопште немају дилему да се сва власт у Србији налази код једног човека. И са том чињеницом очигледно немају никакав проблем. Докле год им се испоручује оно што они очекују, ни најмање им не смета што се то све дебело коси са вредносним системом на коме њихов уређени свет почива.
Тешко да има места и разлога да се због тога љутимо на Европу. О нашим се животима и нашој држави овде ради, а отпор рушењу и буквално сахрањивању свих институција тешко да може бити слабији. Тиме се уопште не бавимо, већ пристајемо да учествујемо у игроказу на тему – има ли Ана Брнабић подршку СНС-а и Палме или нема. Да није она, био би неко други. Наш главни проблем је свеопшти циркус који се намеће да би се лакше успоставило свевлашће једног човека, а са друге стране нема довољне критичне масе разумних људи који би се успротивили и рекли да то тако не може. Зато и може.
Биљана Степановић

Новаекономија.рс

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *