Шкотска племкиња српска хероина

Поделите:

Ни сада, после целог столећа, у Бајиној Башти не заборављају несебичност и пожртвовање Шкотланђанке Евелинe Хаверфилд (1867–1920), која је у данима Великог рата на бојиштима помагала српском народу кад му је било најтеже.

Ова дама из племићке породице родила се 1867. године у шкотском месту Инверлох. Школовала се, имала породицу, живела неуобичајено за жене свог доба: уживала у бициклизму, интересовала се за политику, борила за женска права, у бурским ратовима (где јој је муж официр учествовао) волела да буде у ратној зони.

Кад је Велики рат почео, мис Евелинa оснива „Женски корпус хитне помоћи“ и с пажњом слуша вести о храбром српском народу који се јуначки брани од надмоћнијег окупатора. Кад је Србија после првих ратних победа стекла пажњу и поштовање савезника, у нашу земљу долази британска хуманитарна и санитетска мисија на челу са др Елзи Инглис. С њом је била и мис Хаверфилд – тамо Евелин, овде Евелина.

„Тада је у Србији широко харао пегави тифус. Један страни посматрач извештава: ’По шталама на слами и по пољанама леже самртници међу лешевима већ помрлих’. Више од шест месеци раде ове храбре шкотске жене на сузбијању епидемије тифуса. Пет сестара платило је тада главом своју љубав према нашем војнику и сељаку“, писао је о томе др Стеван Инђић у књизи „Бајина Башта и околина до 1941. године“.

Као медицинска сестра на тешком задатку неге рањеника и превијању болесника у рововима, на фронту, у болницама, Евелина Хаверфилд стиче велико поверење српских ратника, а научила је и наш језик. Приликом одступања српске војске 1915. шкотска мисија није могла да остави многе наше рањенике у Крушевцу, па ове хуманитарке на дужности заробљавају Немци. Тек у фебруару 1916. успеле су ове одважне жене да се врате у домовину. Тамо мис Хаверфилд организује акције прикупљања помоћи српском народу, а после ослобођења поново долази у Србију, најпре у Ужице 1919. где ради на оснивању дома за ратну сирочад, а потом у Бајину Башту. Одлучила је, пише Игњић, да свој живот посвети узвишеном, етичком и хуманом задатку. Даје иницијативу да се у вароши крај Дрине оснује сиротињски дом за децу палих ратника, у њему је смештено око стотину малишана.

„Ова изузетна Шкотланђанка ишла је од села до села, по беспућу, киши, снегу, делила помоћ болесним, рањеним војницима тек дошлим с фронта. У народу је постала врло популарна. Убрзо, од великих напора услед тешких услова рада Евелина Хаверфилд се разболела на послу као војник на дужности. Болест је пресекла њен кратки, али садржајни и племенити живот. Сахрањена је у порти бајинобаштанске цркве. На споменику у облику пирамиде уклесане су у мермер речи: „Овде почива тело племените Евелине Хаверфилд, пореклом Шкоткиње, из лозе трећег баронета Абингер. Она је жртвовала свој живот за српски народ, неуморним радом за све време рата, до своје смрти 21. марта 1920. у Бајиној Башти“.

И данас име Евелине Хаверфилд, која је постхумно одликована орденима Светог Саве и Белог орла, с поносом носи бајинобаштански Дом здравља, изграђен 1930. године, као и једна улица у овом месту.

Политика

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *