Нови немачки план за Балкан: Берлин плус – „софт 1948“

Поделите:

Немачка, најмоћнија држава Европске уније, покренула је нову иницијативу за Западни Балкан, названу Берлин плус, чији је циљ економски опоравак држава региона и њихово инфраструктурно повезивање док чекају да уђу у ЕУ.

План је обзнанио 31. маја немачки шеф дипломатије Зигмар Габријел, који је рекао да Берлин плус подразумева улагање новца како би се убрзало напредовање региона ка ЕУ, а као један од најзначајнијих пројеката истакао је аутопут Ниш-Драч.
Габријел је навео да би Европљани требало да предузму конкретне кораке и да процес проширења ЕУ мора да добије додатну подршку.

“У противном, не може се искључити могућност да Западни Балкан исклизне пред нашим очима. То не желимо. Због тога, морамо да задржимо курс, али то не значи компромисе по питању услова за чланство”, рекао је Габријел.

Берлин плус подржао је и бивши амбасадор Аустрије у СРЈ Волфганг Петрич који је рекао да би требало отклонити негативну конотацију по питању Балкана и да би регион требало „емоционално прихватити”.

“Мислим да када постигнете да се Балкан прихвата, као на пример Скандинавија, ту нема негативне конотације, да буде тако емоционално прихватање региона, али потребно је да то буде европски Балкан. Важно је да успоставимо иста правила и начине на које поступамо једни према другима“, рекао је Петрич.

Берлин плус представља наставак Берлинског процеса, успостављеног 2014. године, у којем учествује шест држава са Балкана и шест држава ЕУ.

Аналитичари оцењују да у ЕУ постоји свест да се, када нема активније улоге Брисела у региону, отвара простор за утицај других међународних фактора, првенствено Русије и Турске, те да би један од циљева Берлина плус могао да буде и супротстављање појачаном руском утицају у региону.

Програмски директор Демостата Зоран Пановић каже да је циљ процеса везивање југозападног Балкана за ЕУ, и да би се у том контексту могло говорити и о новом Маршаловом плану за Балкан.

“Буквално, да се овај простор јасним, пре свега финансијским, инфраструктурним и институционалним моделима учини резистентнијим на велики, али и некада врло софистициран руски утицај, јер остаје дилема да ли Русија после одласка Црне Горе у НАТО не жели да преостале земље региона не само не види у НАТО, него можда не жели да их види ни у ЕУ. Постоје одређене интенције да би овај план могао да буде нека врста ‘софт 1948. године’”, каже Пановић.

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић каже за Демостат да је Немачка лидер осмишљавања стратегије процеса проширења ЕУ на Западни Балкан и да помно посматра развој реторике који подсећа на пређашња времена кризе и конфликата.

“Узроке наратива који се вратио требало би тражити у изостанку значајнијих економских успеха неких земаља региона, а с друге стране, одсуство европске перспективе је на примеру Македоније показало да то доводи до назадовања демократских потенцијала. Немачка је свесна да оно што се не уради данас, може уназадити читав процес за више од деценије“, – Александра Јоксимовић.
Она наводи да у ЕУ постоји свест о томе да је Унија, захваћена бројним кризама, изгубила инструменте утицаја на Западном Балкану и као пример опет наводи Македонију.

„Без обзира на бројне посете европских званичника, тек доласком америчког званичника Хојта Брајана Јиа у Скопље догодио се помак у решавању политичке кризе“, каже Александра Јоксимовић.

Она истиче да у изостанку ЕУ као фактора на Западном Балкану остаје отворен простор за утицај других међународних чинилаца и углавном се мисли на Русију и Турску.

„ЕУ има свест да је неопходан њен активан повратак у регион Западног Балкана како би утицала на процесе који утичу на већу безбедност и у самој Унији“, каже Александра Јоксимовић.

Она наводи да Западни Балкан више није ни на рубу ЕУ нити далеко од ње, него је окружен Унијом и као такав представља њен меки трбух.

„Док државе Западног Балкана не постану пуноправне чланице, оне могу да представљају потенцијални ризик за укупну безбедност на читавом европском континенту“, истиче Александра Јоксимовић.

План Берлин плус би се првенствено односио на Србију, Македонију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Албанију и Kосово.

Поред изградње путева који би боље повезали регион, циљеви пројекта су и економска интеграција региона и царинска унија, као и успостављање ефикасне ИТ инфраструктуре и оснивање фондова за дуално образовање ради спречавања одлива мозгова, док би оснивање фонда за старт-ап пројекте требало да повећа привлачност за стране инвестиције.

Није познато колико би новца требало да буде уложено, а у медијима се помињу донаторске конференције, док се као могући донатори наводе ЕУ фондови, Европско удружење за слободну трговину, као и приватни инвеститори, али и Исланд и Лихтенштајн, државе Европског економског простора.

Нешто више о детаљима плана требало би да буде познато после 12. јула, када ће у Трсту бити одржан самит западнобалканске шесторке.

„Неизвесно је колики су удели и на који начин ће се план реализовати. Потребна је подршка свих чланица ЕУ и идеја је да се формира заједнички фонд, али рано је спекулисати колико је средстава могуће сакупити“, наводи Александра Јоксимовић.

Она додаје да би на самиту у Трсту требало да буду усаглашене процедуре за реализацију.

„Тек када будемо видели са каквим фондовима располажемо, моћи ћемо са сигурношћу да тврдимо и колико ће Берлин плус бити ефективан“, каже Александра Јоксимовић.

Берлински процес и Берлин плус нису први пројекти који предвиђају различит степен интеграције држава чланица и кандидата за ЕУ.

Прву сличну идеју изнели су још 1989. године Мајкл Мертес и Норберт Прил, саветници тадашњег немачког канцелара Хелмута Kола, који су предложили Европу концентричних кругова окупљену око федералног језгра састављеног од шест држава оснивача, док би други круг чиниле државе које желе дубље политичке интеграције, а трећи земље које неће политичке интеграције, него само међувладину сарадњу са чланицама ЕУ.

Наставак је уследио 1994. године предлогом Европе варијабилне геометрије, који су изнели посланици Kолове Хришћанско-демократске уније Волфганг Шојбле и Kарл Ламерс. Тај предлог називан је и Европом више брзина и предвиђао је различите степене интеграције. По том предлогу, језгро Европе би произвело центрипетални ефекат, односно привлачило би остатак Европске заједнице држава.

Европа више брзина решила би, по мишљењу предлагача, проблем интеграције на демократски начин, пошто би свака држава бирала ритам интеграције који би највише одговарао њеној традицији, интересима и циљевима.

Пановић сматра да би Србија, као и регион, могла да се уклопи у план Европе варијабилне геометрије, а подсећа и на идеју словеначког председника Борута Пахора, коју је почетком ове године разрадио бивиши шеф словеначке дипломатрије Димитрије Рупел.

Пановић наводи да је чланство држава Западног Балкана у ЕУ „на далеком штапу“, па Немачка планом Берлин плус покушава да нађе међукорак и модел који би попунио вакуум и довољно чврсто везао регион за Унију.

„Јако је важно да се одржи ова констелација на југозападном Балкану јер све су чешће изјаве и ставови које објављују и релевантне светске новине у којима се намеће малтене тема промена граница као прихватања реалности”, каже Пановић.

Он подсећа на текст Џона Шиндлера у њујоршком “Обсерверу” у којем се наводи да би Запад требало да исправи своје грешке на просторима бивше Југославије да их Kремљ не би исправљао.

“Слична је и изјава бившег заменика шефа ЦИА за Балкан Стивена Мејера који, као и Шиндлер, наговештава промену граница”, – Пановић.
Стога, како каже, иницијативе попут Берлина плус, који је покренула канцеларка Ангела Меркел, а објавио Габријел, могу бити реална и одржива противтежа оваквим ризичним геостратешким прекрајањима.

“Од прекрајања граница за овај регион сигурно је рационалнији избор Европе у више брзина, где би се могли искористити неки већ постојећи механизми за Србију, попут Kрајовске групе у којој су Румунија, Бугарска и Србија и коју су промовисали тадашњи премијери Виктор Понта, Бојко Борисов и Александар Вучић. Kрајовска група је направљена по узору на Вишеградску групу, удружења Мађарске, Пољске, Чешке и Словачке”, наводи Пановић.

Српски министри спољних послова и европских интеграција Ивица Дачић и Јадранка Јоксимовић су, по објављивању плана Берлин плус, рекли да то не би требало да буде нека врста замене за чланство у ЕУ, а Пановић наводи да би стога било добро да Европа, а првенствено Немачка, прецизира своје ставове како би они били прихваћени као спасоносни мостобран за регион.

Александра Јоксимовић истиче да нема разлога за страховање да би Берлин плус могао да буде замена за чланство у ЕУ.

„Процес проширења има свој темпо, а и сама ЕУ је у процесу редефинисања. У ЕУ су заустављени негативни процеси, односно заустављен је раст популизма антиевропских странака“, каже Александра Јоксимовић.

Она наводи да је резултат избора у Француској дао нове, позитивне ветрове и идеје да постоји капацитет за редефинисање Европе после 2016. године и шока који је изазвао Брегзит.

„С друге стране, одлука Велике Британије да изађе из ЕУ је, чини се, тргла грађане европских држава и пробудила политичку свест о значају Уније као пројекта, па у том смислу и свест о значају будућег проширења за које мислим да, без сваке дилеме, Западни Балкан не би требало да страхује и да је то у ЕУ зацртано“, каже Александра Јоксимовић.

Темпо је, додаје, неизвестан, али данас постоји значајнија свест о томе да се мора пружити достижан циљ државама Западног Балкана ако ЕУ жели да остане фактор који утиче на политичке процесе у региону.

 

 

Демостат

Поделите:
4 replies
  1. дулебг
    дулебг says:

    Округласта држава, не мош касти, само да поравнамо од Сијека до Сплита – нама то мало земљице, а Хрватима Муслимани – и Бог те веселијо!

    Одговори
  2. Gliso i Gnjajo
    Gliso i Gnjajo says:

    „…emocionalno prihvatanje regiona…“

    „…EU ima svest…“

    „… da se ovaj prostor jasnim… modelima ucini rezistentnijim…:

    „…jer danas postoji znacajnija
    svest…“

    Ajde onaj zapadni emocionalista- ma , ljubi nas po petnim zilama: ko uspije pobjego je

    Ovo, medjutim, dvoje!- Boze, r e c i ,
    Boze, s m i s l a: kada bi’ ja znao sta r r e c k u j u , onda bi i oni umeli da g o v o r e- ajde me se usmisli, a prazan sam-tabula

    Одговори
  3. Gliso i Gnjajo
    Gliso i Gnjajo says:

    Ove, nazovi nase, kao citirah: „kao“, jer kako se jezicka trtologija moze citirati; ne treba njih „hvatati“ na politickim im stavovima- oni to (i) nemaju; gledajte im r e c i i sve vam jasno o kakvim s a d r z a j i m a se radi; a to je najzlocudnije za dusu naroda; u Sibir pod sator- Srbiju
    u dusu, samo je u njoj ne mogu razoriti..
    J e z i k a M a j c i n o g ne znaju, a da nesto znaju Majcinim bi bili- sebe, pa i drugi njih!, poimali
    Inace, u lingvistici, ne znaju oni to!, ova se rjecnicologija zove- pojmovno- plitkoumje…

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *