Случај несталих беба: 15 година без одговора ко је крао децу

Поделите:

Ове године навршава се 15 година откако се у центру српске јавности нашла афера крађе беба из породилишта.

Петнаест година касније епилога нема. Родитељи не знају шта се догодило са њиховом наводно преминулом децом. Држава и даље нема решење за овај проблем, а у Скупштини већ неко време стоји нацрт Закона који би требало да одреди судбину родитеља који трагају за децом, међутим стручњаци упозоравају да је он лош, и да неће допринети откривању истине.

Додатни проблем, када је реч о закону, ствара и то што нигде на свету не постоји сличан, који би могао да буде показатељ како ове истраге функционишу и на који начин је најбоље истерати истину на видело.

Све ове године родитељи који сумњају да су им деца украдена окупљени у удружењима сами се боре са државним институцијама – надлежним министарствима, породилиштима, матичним службама – како би открили шта се заиста догодило са њиховом децом.

У последњих 15 година јавном тужилаштву у Београду поднето је преко 2.000 пријава о сумњивим порођајима са смртним исходом, велики број њих је одбијено због застарелости.

Иако нису успели у потпуности да укључе државу у своју потрагу успели су да то учине са страним институцијама. У данашњем издању Вечерњих новости осванула је вест да је у потрагу за децом укључено француско одељење Интерпола, јер се сумња да један део деце завршио управо у овој земљи.

У прилог родитељима не иде ни чињеница да је по закону велика већина случајева застарела. Најстарији пријављени случај сумње да је беба украдена је из 1960. година. Међутим углавном је реч о ’70,’80. и ’90 годинама прошлог века.

Сви родитељи су се суочили са готово идентичним обрасцем – нико од њих није добио потврду о смрти детета, а 99 одсто њих никада није видело тело свог детета.

Такође ове случајеве прати и веома неуредна или чак непостојећа документација. Дешава се да је потврда о рођењу каснија од потврде о смрти, односно да је према папирима дете рођено након што је преминуло. Родитељи су добијали и две потврде о смрти дедета са потпуно различитим подацима.

Деца су кремирана, резултата обдукције или није било или су били сумњиви, а за децу која су наводно сахрањена испоставило би се да на гробљима не постоје информације и подаци о сахрани, као ни гробна места која су наведена у документацији.

За уплитање светских институција попут суда у Стразбуру, Европског савета и Интерпола заслужни су искључиво родитељи који нису одустајали од деце. Од 2002. године, када су у јавности изнесене прве сумње о организованој крађи беба држава је практично остала нема иако су надлежни органи и министри изнели велики број обећања.

Случајем су се бавили и повереник Родољуб Шабић и тадашњи заштитник грађана Саша Јанковић, међутим, није било помака.

Недељник

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *