ВАЖНА ОДЛУКА ЕУРОПСКОГ СУДА: Хрватска ће морати ревидирати уговоре с Католичком црквом?

Поделите:

СУД правде Еуропске уније из Луксембурга, највиша правна инстанца ЕУ-а, донио је ових дана значајну пресуду која би могла покренути ревидирање тзв. Ватиканских уговора односно међународних уговора између Хрватске и Свете Столице. Ти уговори, подсјетимо, прописују обвезе Хрватске према Католичкој цркви, а међу њима је и износ од више стотина милијуна куна који се сваке године из државног прорачуна уплаћује на рачун Хрватске бискупске конференције.

У предмету Ц‑74/16, а поводом захтјева Покрајинског управног суда у Мадриду, велико вијеће Суда ЕУ-а је пресудило како порезне олакшице и изузећа одобрена Католичкој цркви могу представљати незаконите државне потпоре по важећим правилима тржишног натјецања у Унији.

Уговор између Шпањолске и Свете Столице потписан је прије приступања Шпањолске Еуропској унији те омогућава низ порезних олакшица за Католичку цркву. У конкретном случају који је дошао пред еуропске суце у Луксембургу радило се о дворани у католичкој школи, коју је Црква изнајмљивала и за то наплаћивала новац, да би онда затражила поврат пореза за оно што је локална порезна управа сматрала комерцијалном активношћу. Спор је прво завршио на шпањолском суду који је затражио мишљење Суда ЕУ-а о томе ради ли се у овом случају о недозвољеној државној потпори какву забрањује еуропске право.

Изузеће Цркве од плаћања пореза

У приопћењу за медије Суд ЕУ-а је нагласио да је ријеч и о „фундаменталном питању могу ли се изузећа од плаћања пореза која државе чланице омогућавају одређеним религијским заједницама, укључујући и активности које које немају стриктну религијску сврху, сматрати незаконитом потпором“. Суд ЕУ-а пресудио је против шпањолске Католичке цркве јер су „активности које се одвијају у црквеним просторијама економске природе“ и изнајмљивање дворане на које се не плаћа порез представља „селективну економску предност за конгрегацију која води школу“ те „редуцира приходе локалне управе“.

Занимљиво је анализирати како се овај случај који је у Луксембург дошао из Шпањолске односи на годинама пријепорне Ватиканске уговоре у Хрватској па смо стога за стручно мишљење о томе питали професорицу Тамару Ћапету с Катедре за јавно еуропско право загребачког Правног факултета. „Као прво, Суд је објаснио да се и Црква сматра ‘подузећем’ на које се примјењују одредбе права ЕУ-а о државним потпорама у оној мјери у којој се бави господарском дјелатношћу. Ослобођење од пореза тако се може сматрати државном потпором у вези оних едукативних активности које је Црква нудила уз накнаду, односно у замјену за неку економску протучинидбу. Партиципација ученика или њихових родитеља у трошковима образовања сматра се накнадом без обзира на то је ли намјера Цркве остваривање профита или не. С друге стране, они едукативни програми Конгрегације који су дио шпањолског јавног образовног сустава нису господарска дјелатност и у том погледу Црква није ‘подузеће’. Но генерално изузеће Цркве од плаћање пореза није, дакле, прихватљиво у контексту права ЕУ-а“, објаснила је др. Ћапета за Индех.

То што су Шпањолска и Света Столица уговор склопили прије шпањолског уласка у Еуропску унију Суд ЕУ-а је прогласио ирелевантним. Професорица Ћапета тумачи да је „међународни споразум из гледишта права ЕУ-а дио националног шпањолског права. Дакле, и генерално изузеће од пореза предвиђено међународним споразумом и даље је државна потпора у погледу дјелатности Цркве које се могу окарактеризирати као господарске дјелатности.“

Ако је одредба супротна праву ЕУ-а, држава ју мора укинути или измијенити

Међутим, посљедице утврђења супротности с правом ЕУ-а донекле су различите, овисно о томе је ли поријекло норме искључиво интерно, примјерице домаћи закон, или произлази из међународног споразума. Кад је нека одредба интерног права супротна праву ЕУ-а, држава је мора укинути или измијенити.

Што је у таквом случају држава дужна учинити како би уклонила протуправност међународног споразума с правом ЕУ, питали смо Тамару Ћапету која је одговорила: „Релевантна одредба у том смислу је чланак 351 Уговора о функционирању ЕУ (УФЕУ), из чијег првог ставка произлази да одредбе међународних споразума склопљених прије чланства могу остати на снази чак и ако су супротне еуропском праву. Међутим, како објашњава Кокотт, то не значи да државе чланице већ и темељем те одредбе не требају подузети напоре да ријеше неусклађеност. Један могући пут јест тај да одредбе међународног споразума интерпретирају (самостално, или у оквиру механизама предвиђених међународним споразумом у питању) у складу с еуропским правом. Разлог зашто је ово споменуто у предмету јест тај што је шпањолски споразум са Светом Столицом био нејасан у погледу обвезе порезног ослобођења Цркве јер, иако је захтијевао потпуно порезно ослобођење, истовремено је предвиђао да се такво порезно ослобођење не примјењује на ‘приходе од господарских дјелатности или управљања имовином’. Тај је споразум, дакле, можда било могуће протумачити у складу с правом ЕУ-а које забрањује државне потпоре. Ако је томе тако, конкурентну предност Цркви није заправо омогућио међународни споразум, већ проведбени шпањолски пропис.“

И уговори Хрватске и Свете Столице садржавају одредбу о (не)опорезивању Цркве

И сада долазимо до кључног дијела у стручној анализи професорице Ћапете која истиче да „један од споразума који је Хрватска склопила са Светом Столицом – онај о господарским питањима – садржи сличну одредбу“. Конкретно, чланак 10. тог Споразума предвиђа да се Католичка црква у односу на порезни сустав сматра непрофитном установом. Томе је, међутим, додано да се наведено не примјењује на профитне дјелатности Цркве.

„Оваква формулација може бити недовољна да би споразум био усклађен с правом ЕУ-а јер како сам прије напоменула, појам ‘господарске дјелатности’ у праву ЕУ-а не овиси о томе послује ли подузеће с намјером остваривања профита или не, већ искључиво о томе прима ли за своје услуге накнаду. С друге стране, једнако као и у шпањолском случају, ова је одредба довољно широко срочена да омогућује интерпретацију и у складу с правом ЕУ-а. У сваком случају она се не може читати тако да омогућује искључење профитних ђелатности Цркве из пореза, а може се прочитати и као да онемогућује искључење свих господарских ђелатности у смислу права ЕУ-а. Ако хрватски законодавац наведену одредбу прочита у потоњем смислу, тада неће постојати неусклађеност споразума с правом ЕУ-а. Но ако законодавац самостално или у сурадњи с другом потписницом споразума – Светом Столицом – прочита наведену одредбу тако да, примјерице, искључује из порезне обвезе активности вођења вртића за који родитељи плаћају накнаду, јер та накнада само покрива трошкове пословања, а не омогућује и остваривање профита, тада би споразум и хрватско законодавство које га проводи било супротно праву ЕУ-а“, анализира професорица Ћапета.

Обавезно усклађење Ватиканских уговора с правом ЕУ

Треба ли, дакле, због најновије пресуда Суда ЕУ-а Хрватска ревидирати контроверзне Ватиканске уговоре? „Ако закључке из ове пресуде примијенимо на споразуме Хрватске са Светом Столицом, она потврђује да је Хрватска у обвези ускладити те споразуме с правом ЕУ-а ако постоји несугласност. То може учинити на неколико начина. Први је усклађена интерпретација споразума, како сам навела у примјеру с одредбом о опорезивању. Ако је могуће Споразум прочитати тако да не захтијева да се Црква ослободи плаћања пореза за господарске дјелатности чак и ако су непрофитне, тада нема неусклађености. Ако интерпретацијом није могуће ријешити неусклађеност, могуће је с другом страном договорити и ратифицирати промјене неусклађених одредби. И коначно, ако ништа од наведеног није могуће, Хрватска је обвезна у разумном времену покренути поступак отказивања споразума“, каже професорица с Катедре за еуропско јавно право те додаје како је по њеном мишљењу „у споразуму који се односи на господарска питања спорна већ наведена одредба чл. 10.“

Индех.хр

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *